Ukusni i zdravi: Začini u ishrani dece

Začini su važna vrsta biljnih produkata, koji se koriste za kuvanje jela i spremanje poslastica. Neki od njih imaju veoma važnu upotrebu u medicini, kao stimulatori sekrecije želudačnog soka i varenja, ili u sprečavanju mučnine. Antiseptično i zaštitno dejstvo izvesnih začina, koje potiče od etarskih ulja, podjednako je značajno i u kulinarstvu i u medicini.

Kao začinske trave, koriste se listovi peršuna, majorana, majčine dušice, bosiljka, mirođije, ruzmarina, žalfije ili lista celera. Mogu da se koriste sveži ili suvi. Za začine se koristi: kora (cimet), koren (đumbir, beli luk, crni luk), semenke (slačica, susam), plod (biber), ili tropske drvenaste  biljke. Najvažniji začini su: cimet, đumbir, origano, crvena paprika, ruzmarin, majčina dušica i šafran.

Već u prvoj godini, bebama mogu da se uključe u ishranu pojedini začini, da bi se poboljšao ukus hrane. Pre svega vanila, beli luk, bosiljak, ruzmarin, mirođija, origano, kari prah i cimet. Većina ovih začina može da se uključi u dečju ishranu od šestog do osmog meseca života.

Bogatstvo sastojaka  

Začini su dobar izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i bakra, vitamina C i vlakana. Sadrže malu količinu soli i vrlo malo holesterola. Deca, generalno, uživaju u prirodnim ukusima hrane. No, nekada treba uključiti začine da bi se smanjila količina masti, šećera i soli. Začini mogu da doprinesu uživanju u hrani, a pojačan ukus hrane - postignut dodavanjem začina, može da pomogne kod smanjenog apetita.

Dobre kombinacije

* jabuke sa cimetom, kruške sa đumbirom i vanilom, banane sa đumbirom, bundeva sa cimetom, đumbirom i vanilom

* piletina sa cimetom i korijanderom, piletina sa belim lukom i bosiljkom

* šargarepa sa bosiljkom i belim lukom, pire sa mirođijom i belim lukom, pasta sa parčetom butera, origanom i bosiljkom

* u salati: iseckan praziluk i komorač, preliven sokom od limuna i iseckanom majčinom dušicom

* dinstani praziluk i komorač, uz dodato seme od slačice - kao dodatak pečenoj ribi

Blagodet za digestivni trakt

Kim, bogat mineralima: magnezijumom, fosforom i kalcijumom, kao i proteinima, sadrži etarska ulja koja se koriste u slučaju stomačnih problema. Đumbir i cimet se koriste za smirivanje stomaka, protiv dijareje (proliva). Cimet ima antigljivična i antibakterijska svojstva. Korijander stimuliše apetit, dok mirođija  sanira digestivne smetnje. Nana stimuliše varenje i respiratornu  funkciju. Lorber, koji je dobar izvor folne kiseline, vitamina A i vlakana, pomaže eliminaciju gasova iz creva. Celer deluje antibakterijski, antiseptički i diuretski. Bogat je kalcijumom,  cinkom, gvožđem i hlorofilom.  

Da ih predstavimo...

Peršun je pr­vi začin ko­ji se da­je de­ci. Sa­drži vi­ta­mi­ne A i C, folnu kiselinu, kal­ci­jum i gvožđe. Može da se uključiti u is­hra­nu

ma­lišana od šestog me­se­ca. Lišće se ko­ri­sti za roštiljs­ko me­so, omle­te, pi­re, ku­va­na je­la, sa­la­te.

Beli luk se koristi protiv bolova u uhu i trbuhu, visokog holesterola, a u kineskoj medicini se još pre pet hiljada godina koristio protiv parazita, zahvaljujući antibiotskom svojstvu sastojka alicina.

Mi­rođija ima oštar uku­s i mi­ri­s, a ko­ri­sti se za ri­bu, pi­ri­nač, krom­pir, kao do­da­tak sosovi­ma i sa­la­ta­ma (kra­sta­vac).

Bo­sil­jak ima jak mi­ris kada je svež i slatkast ukus. Do­da­je se je­li­ma sa pa­ra­daj­zom, jag­nje­ti­nom, so­so­vi­ma. Tradicionalni je sastojak mnogih italijanskih jela (pica, pasta, lazanje).

Majčina dušica takođe ima oštar mi­ris. Do­da­je se glji­va­ma, ti­kvi­ca­ma, me­su, din­sta­nim i pečenim je­li­ma, po­vrću, ma­ri­na­da­ma.

Žal­fi­ja je ja­kog mi­ri­sa, a gor­kog uku­sa. Do­da­je se mle­ve­nom me­su, div­ljači, ku­pu­su, plavom patlidžanu, zimskoj bundevi, pirinču.

Ru­zma­rin je me­di­te­ran­ska bilj­ka, vr­lo aro­ma­tična. Listovi se koriste uz jag­nje­ti­nu, div­ljač, ju­ne­ti­nu, đuveč, pečeni krompir.

Na­na je slat­kog mi­ri­sa i «hlad­nog» uku­sa. Ko­ri­sti se uz jag­nje­ti­nu, so­so­ve, ja­bu­ke, za dekoraciju sa­la­ta. Odlična je sa graškom, mladim krompirićima, a dodaje se u jogurt i kus-kus (arapsko jelo).

Ori­ga­no ima ka­rak­te­ri­stičan mi­ris, a ko­ri­sti se za ma­ri­na­de, ju­ne­ti­nu, pa­sulj, pi­le­ti­nu, pla­vi pa­tlidžan, ti­kvi­ce. Pogoduje  receptima grčke kuhinje (musaka, grčka salata), omletima i paradajz sosu.

Oraščić je poreklom iz Indije. Se­me plo­da ove dr­ve­na­ste bilj­ke je aro­ma­tičnog mi­ri­sa, a slat­ka­stog uku­sa. Stav­lja se pre­težno u slat­ka je­la: pi­te, pu­din­ge, kre­mo­ve, ali i u su­pe od pa­ra­daj­za, pi­le­ti­nu, pa­sulj, ku­pus, spa­nać, bro­ko­li i pla­vi pa­tlidžan. U me­di­ci­ni se ko­ri­sti pro­tiv na­du­to­sti tr­bu­ha.

Lor­ber (lo­vor) ima re­zak mi­ris, a aro­ma­tičan ukus. Kada se list od­lo­mi, oslo­bađa se aro­ma­tično ul­je. Ko­ri­sti se u su­pa­ma, so­so­vi­ma, pa­pri­kašima, uz ri­bu, me­so, živi­nu.

Ci­met se do­bi­ja od unu­trašnje ko­re trop­skog dr­ve­ta. Ko­ri­sti se kao začin u mno­gim je­li­ma. Ima slat­kast mi­ris i aro­ma­tičan ukus. Uglav­nom se stav­lja u ko­lače, pu­din­ge, voćne de­ser­te - najčešće sa ja­bu­ka­ma i kruška­ma.

Va­ni­la se ko­ri­sti za po­većan­je ape­ti­ta, pro­tiv mučni­ne, po­vraćan­ja i di­ja­re­je. Ukus i mi­ris po­tiču od ma­hu­ne sa se­men­ka­ma. Do­da­je se slat­kim je­li­ma, de­ser­ti­ma.

Su­sam sadrži vi­ta­min B3, gvožđe, cink i po­li­ne­za­sićene ma­sti, a u medicini se ko­ri­sti kao lak­sa­tiv. Se­me ove trop­ske bilj­ke se stav­lja u ko­lače i hleb. 

Se­men­ke bun­de­ve sa­drže gvožđe, cink i kal­ci­jum.

Se­men­ke sun­co­kre­ta sa­drže B vi­ta­min i ne­za­sićene ma­sti.

Arpadžik (jednogodišnja lukovica crnog luka, tačnije - prelazni stadijum od semena do zrele glavice) ima jak ukus crnog luka. Koristi se za pire od krompira, omlete, salate.

Korijander ima jak ukus, a odlično se slaže uz šargarepu.

Crni biber i ljuta crvena mlevena paprika dodaju toplinu ukusu, pa se posle navršenih godinu dana mogu dodati u jela deci koja imaju slab apetit.  

Kim se koristi u kuvanom povrću (kupus, šargarepa, krompir, zimska bundeva).

Đumbir i kim se dodaju supi, đuveču i sosovima. Đumbir i cimet se, takođe, dodaju slatkim jelima i desertima.

Vr­ste začina ko­ji se ko­ri­ste uz od­ređena je­la:

Ri­ba: bo­sil­jak, lo­vor, mi­rođija, ru­zma­rin, majčina dušica, ori­ga­no

Pi­le­ti­na: bo­sil­jak, lo­vor, be­li luk, mi­rođija, senf, pi­ri­nač, bi­ber, žal­fi­ja, majčina dušica

Ju­ne­ti­na: bo­sil­jak, lo­vor, bi­ber, be­li luk, senf, ori­ga­no, peršun, žal­fi­ja, majčina dušica

Jag­nje­ti­na: bo­sil­jak, žal­fi­ja, kim, mi­rođija, be­li luk, ori­ga­no, senf, peršun, majčina dušica

Ja­ja: bo­sil­jak, mi­rođija, ori­ga­no, peršun, majčina dušica

Sir: bo­sil­jak, kim, mi­rođija, be­li luk, ori­ga­no, senf, oraščić, peršun, majčina dušica

Pa­sulj: ori­ga­no, peršun, žal­fi­ja, majčina dušica

Voće: ci­met, ko­ri­jan­der, đum­bir, na­na

Slat­kiši: ci­met, kim, li­mu­no­va ko­ra, oraščić

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar -nutricionista