Kod mnogih mališana primetne su promene na proleće – teško im je da ujutru ustanu, na školskim časovima zevaju, ne mogu da se skoncentrišu, brzo se umore i gotovo da bi mogli da zaspe na nogama, stojeći. Uz to, kod nekih od njih je primetno i bledilo kože, koja se ponekad i ljušti.
Roditelji obično prvo pomisle da je u pitanju manjak nekih vitamina, pa posegnu za nekim suplementima, ali pedijatar dr Lusin Avakjan ističe da vitamini nemaju nikakve veze sa tim.
Doktorka ističe da taj prolećni umor mnogo više ima veze sa prilagođavanjem tela na klimatske promene, nego sa vitaminima.
Manjak vitamina
Avitaminoza je medicinski izraz za veoma ozbiljno stanje povezano sa velikim nedostatkom vitamina u telu. Primer je rahitis, do kojeg dolazi usled ozbiljnog nedostatka vitamina D, ali to je danas retkost.
Češće se javlja hipovitaminoza, odnosno umeren nedostatak određenih vitamina, usled kojih mogu da se jave neki simptomi, ali dr Avakjan ističe za aif.ru da to nije opasno koliko avitaminoza.
Prolećni umor
U proleće telo deteta zaista prolazi kroz period adaptacije: klimatski uslovi se menjaju, pomera se sat, povećava se aktivnost, menja se ishrana. Sve to može da izazove umor, pospanost i promene raspoloženja, ali to obično nije povezano sa nedostatkom vitamina.
Važno je da znate da sezonske promene mogu da utiču na funkcionisanje nervnog i imunog sistema, pa su ponekad manjak energije ili promenljivo raspoloženje prirodna reakcija tela, a ne znak bolesti, i kao takvi ne zahtevaju medicinski tretman.
Ipak, pedijatar ističe da je moguće da se nakon zime kod odraslih i dece zaista javi manjak nekih vitamina, a najčešće su u pitanju:
Vitamin D, koji se najviše unosi preko sunčeve svetlosti, koje tokom zime ima manje. Dr Avakjan ističe da to može da dovede do osećaja slabosti, smanjenog imuniteta i lošijeg raspoloženja. Ukoliko se dete ne izlaže dovoljno suncu, pedijatar može da propiše suplemente vitamina D.
Vitamin C podržava imuni sistem i pomaže telu da se bori protiv virusa. Iako zimi ima manje svežeg voća i povrća, nedostatak ovog vitamina je redak. Međutim, ako se dete hrani monotono i jede malo sveže hrane, ne voli voće i povrće, onda nivo vitamina C u njegovom organizmu može da se smanji, što dovodi do povećanog umora i sklonosti čestim prehladama, posebno u prelaznom periodu između godišnjih doba.
Vitamini B i vitamin A učestvuju u metabolizmu, utiču na stanje kože, kose i nervnog sistema. U proleće njihov nivo može da se smanji, posebno ako je ishrana deteta bila jednolična, a u ishrani nedostaju meso, mlečni proizvodi, jaja i žitarice, koji su glavni izvori ovih važnih supstanci.
Ne dajte detetu vitamine na svoju ruku
"Uzimanje vitamina na svoju ruku, bez lekarskog pregleda je česta greška. Višak vitamina, posebno onih rastvorljivih u mastima (A, D, E, K) može da bude štetan i da dovede do neželjenih posledica. Na primer, preveliko uzimanje vitamina D može da izazove povećanje nivoa kalcijuma u krvi, što je opasno po zdravlje, jer može da uzrokuje probleme sa bubrezima i krvnim sudovima. Zato, pre nego što date detetu vitamine, konsultujte se sa lekarom. Ako postoje očigledni znaci hipovitaminoze, kao što su stalna slabost, lomljiva kosa i nokti, suva koža, pukotine u uglovima usta, povećana učestalost prehlade, pedijatar može propisati testove i odrediti vitamine koji odgovaraju individualnim potebama detetovog organizma", poručuje dr Avakjan.
Ona poručuje da je za optimalno zdravlje i balans vitamina u telu potrebno da se dete hrani raznovrsno, da svakodnevno boravi napolju – poželjno u delu dana kada ima sunca, da bude fizički aktivno i da ima dnevnu rutinu, što podrazumeva i da dovoljno spava.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.