Pravilna nega bebe: Kako negovati osetljivu bebinu kožu

"Što manje – to bolje!"

Osim toga relativna površina kože (odnos apsolutne površine kože u odnosu na telesnu masu) je kod novorođenčeta 5-7 puta veća nego kod odrasle osobe, pa potencijalno štetne supstance imaju značajno izraženiji uticaj na organizam. Zato se preporučuje upotreba samo vode u higijeni tela novorođenčeta, a ako se koristi kozmetika ona treba da bude bez potencijalno štetnih supstanci kao što su konzervansi, veštačke boje i mirisi. 

Kod prevremeno rođenih još je važnije da se ne koriste hemijska sredstva za negu, barem do termina kada je planirano rođenje. 

Kupanje u kadici

Sa kupanjem u kadici se može početi kada zaraste pupčana rana. Preporučuje se upotreba većih kadica ravnog dna jer pruža više slobode i užitka "plivanja". Sve što je potrebno za negu deteta treba da bude na dohvat ruke. Ne treba se udaljavati od deteta, uvek jednom rukom budite u kontaktu sa njim.

Temperatura prostorije treba da bude oko 24C a temperatura vode 37C. Većina novorođene dece tokom prve godine ne zahteva šampon. Ako je potrebno, zbog puno kose, treba koristiti blage šampone koji ne smeju sadržati sintetičke mirise, boje, niti alergene i iritirajuće konzervanse. Generalno, šamponi za kupanje nisu potrebni tokom prve godine života, teže se uklanjaju sa kože i potrebno je tuširanje.

Sapun za negu novorođenčeta (ali i kože odraslih) mora biti neutralan ili blago kiseo (pH oko 5,5) što je naznačeno na ambalaži proizvoda. Sindeti (sintetički deterdženti) su moderna alternativa sapunima. Peru dobro kao i sapuni, ali su u prednosti zbog postojanosti prema tvrdoj vodi, nižih su pH vriednosti i bolje podnošljivi za kožu, posebno onu sa hroničnim ekcemom. Penušave kupke se u najranijem periodu ne preporučaju.

Naime, većina ovih kupki sadrži deterdžente koji uništavaju korisnu bakterijsku floru kože i uklanjaju zaštitni kiseli sloj sa kože. Smatraju se čestim uzrokom vaginitisa i upala mokraćnog sistema novorođenčeta. Zimi je koža sklonija jačem isušivanju tako da se u periodu većih hladnoća preporučuje ređe kupanje beba.

Maslinovo ulje se ne preporučuje kao sredstvo za negu bebine kože. Oleinska kiselina iz maslinovog ulja otapa dvoslojne membrane koje međusobno povezuju odumrle ćelije površnog sloja kože. Ako je potrebno, radije koristite bademovo ulje organskog porekla.

Pelenski osip

Pelenski osip je uobičajeni oblik upale kože. Većina beba ga dobije najčešće strosti od osam do 10 meseci. Češće se javlja kod novorođenčeta sa soorom (gljivična infekcija usne šupljine koju karakterišu bele naslage na jeziku i sluznici usne šupljine), odojčad koja uzimaju antibiotik ili nakon uvođenja dohrane. Takođe osipu pogoduje i uvođenje novih sredstava za pranje odeće, tesne pelene zbog mehaničkog trenja, ređe menjanje pelena i upotreba plastičnih gaćica. Ponekad pelenski osip nastaje kao posledica proliva.

Stolice su tečne i razlivaju se po celoj površini kože koju prekriva pelena. Kako su creva pod upalom (najčešće virusna infekcija), kiseli sadržaj iz želuca vrlo brzo prođe kroz sistem za varenje i stolice pistaju kisele. Stoga je korisno u što kraćem roku nakon pražnjenja creva isprati umazano područje mlazom mlake vode, posušiti tapkanjem suvim peškirom i ostaviti neko vreme bez pelene kako bi se koža osušila.

Potom se može naneti deblji sloj neutralne kreme koji će sprečiti kontakt naredne stolice sa iritiranom kožom. Što zbog oštećenja kože, što zbog stresom uzrokovanog pada imuniteta, relativno su česte infekcije zahvaćenih područja gljivicama i bakterijama. U tom slučaju treba zatražiti lekarsku pomoć. Kod proliva (ali i inače), upotreba vlažnih maramica se ne preporučuje, osim ako u tom trenutku nema mogućnosti pranja vodom.

Pelene, jednokratne ili višekratne?

I jedne i druge imaju prednosti i nedostataka, kako sa aspekta zdravlja kože tako i sa ekonomskog i ekološkog. Činjenica je da otkako se većinom koriste jednokratne pelene retko susrećemo teške oblike pelenskog dermatitisa u kojem je celo područje pelena bolno i nalikuje na opeklinu. Zato je, naročito u slučaju proliva, preporučljivo korištenje jednokratnih pelena. Uobičajeno, treba dobro oprati ruke pre i nakon nege!

Bezpelenaštvo – odrastanje bez pelena?

Unatrag desetak godina sve je veći broj roditelja koji praktikuje bezpelenaštvo u različitim varijantama, ali još uvek ovakav pristup u našoj sredini predstavlja retkost. O čemu je reč?

U velikom broju kulturološki i ekonomski različitih sredina pelene se ne koriste. Majka je manje-više neprekidno u bliskom kontaktu sa detetom i dosta se lako uspostavlja prepoznavanje detetovih signala o potrebi mokrenja ili defekacije. Roditelj, odgovarajući na navedene signale, postavlja dete u poziciju za obavljanje nužde - najčešće tako da ga drži u položaju sedenja na podlakticama iznad površine wc šolje ili noše.U nerazvijenim sredinama, gde se nužda po pravilu obavlja u prirodi to je onda priroda- livada ili slivnik za kišu na ulici.

U razvijenim sredinama to je WC šolja ili lavabo. Tako, za razliku od dece koja koriste pelene, bezpelenaši brzo uspostavljaju kontrolu vršenja nužde. Korišćenje pelena se smatra glavnim uzrokom sve kasnije upotrebe noše , nekada se pelene koriste i tri godine.Razmatrajući sa stajališta ranog emocionalnog razvoja, vešestruko je korisno to da roditelj bude orjentisan na prepoznavanje detetovih signala i iskazivanje spremnosti da se detetu adekvatan odgovor.

Na taj način dete saznaje da ga majka razume i da će zadovoljiti njegove potrebe. Biološki gledano, zadržavanje produkata velike i male nužde na koži i spolnim organima može doneti samo nevolje. Situacija je značajno povoljnija u razvijenim zapadnim kulturama za decu u pelenama i onu bez pelena s obzirom da većina domaćinstava ima vodu i visoke higijenske uslove. U nerazvijenim zemljama, gde toga nema, glavni problem su zarazne bolesti i upale mokraćnih puteva.