Miše Solomon rođena 1997. godine ukradena je kao beba, a u srednjoj školi je sasvim slučajno upoznala devojku za koju se ispostavilo da je njena sestra. Njena priča nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a ujedno i otvara pitanje – koja su naša prva sećanja i da li se ono što imamo kao neke prve uspomene zaista i dogodilo? Da li je možda moguće da se neko ko je ukraden kao beba seća tog događaja, da li je moguće da usvojena deca zapamte neke trenutke pre usvajanja?
"Sećam se da sam bio beba. U glavi mi je slika ogromne prostorije u lekarskoj ordinaciji. Prebacili su me medicinskoj sestri, a zatim stavili na hladnu metalnu vagu kako bi me izmerili. Oduvek mi je bilo jasno da je ovo neobično sećanje jer potiče iz najranijeg perioda života, ali sam pretpostavljao da jednostavno imam izuzetno dobro pamćenje ili da i drugi ljudi mogu da se sete tako ranih trenutaka", opisao je svoje prvo sećanje profesor Martin Konvej sa Odeljenja za psihologiju na Univerzitetu Siti za Citystgeorges.ac.uk.
Koji je najraniji događaj kojeg se sećate? Koliko ste godina imali tada? Kako doživljavate tu uspomenu – da li je jasna ili maglovita, prijatna ili neprijatna? Vidite li je iz svog ugla, kao da je ponovo proživljavate, ili posmatrate sebe sa strane?
Psihološka istraživanja ukazuju na to da su sećanja na događaje pre treće godine izuzetno retka – i, zapravo, malo verovatna.
U nedavnoj studiji, više od 6.000 ispitanika svih generacija dobilo je zadatak da opiše svoje prvo autobiografsko sećanje, proceni koliko je emotivno i živo, kao i da objasni iz koje perspektive ga doživljava. Pokazalo se da prosečna starost u kojoj se javlja prvo sećanje iznosi 3,24 godine, što je u skladu sa rezultatima drugih sličnih istraživanja.
"Šta onda znači moje sećanje iz perioda kada sam bio beba? Možda zaista imam natprosečno dobru memoriju i mogu da se setim ranih meseci života. U našoj studiji, oko 40% učesnika tvrdilo je da pamti događaje iz perioda pre druge godine, a 14% čak i iz prve godine. Međutim, istraživanja jasno pokazuju da su ovakva sećanja malo verovatna".
Poreklo sećanja
Naučnici koji proučavaju razvoj memorije smatraju da neurološki procesi potrebni za formiranje autobiografskih sećanja nisu u potpunosti razvijeni pre treće ili četvrte godine. Takođe, postoje dokazi da je razvoj jezika ključan za nastanak sećanja – kroz razgovor s drugima dete uči da organizuje uspomene u sopstvenu biografiju.
"Ako je to tačno, kako je onda moguće da pamtim period kada sam bio beba? I kako objasniti činjenicu da je skoro 2.500 ispitanika u našoj studiji iznelo sećanja za koja su tvrdili da potiču iz prve dve godine života? Jedno od mogućih objašnjenja jeste da su jednostavno pogrešno procenili svoj uzrast u trenutku događaja. Kada nema konkretnih dokaza, često se oslanjamo na pretpostavke prilikom određivanja vremena iz kog neka uspomena potiče".
Ali ako bi uzrast zaista bio pogrešno procenjen, očekivalo bi se da su ta najranija sećanja slična onima koja dolaze kasnije. Međutim, studija je pokazala suprotno – rani opisi odnose se na događaje i predmete iz doba odojčeta (kolica, krevetac, prvi koraci), dok su sećanja iz kasnijeg detinjstva uglavnom vezana za igračke, školu i praznike. Ova razlika sugeriše da pogrešno datiranje nije glavni razlog ovih uspomena.
Izmišljena sećanja?
Na osnovu nalaza istraživanja, može se zaključiti da su mnoga od ovih sećanja zapravo izmišljena – odnosno, da se nikada nisu ni dogodila. Umesto da se temelje na stvarnim iskustvima, ona možda proizlaze iz fotografija, porodičnih priča, video-snimaka ili tipičnih situacija koje se često ponavljaju u najranijem detinjstvu. Ovi fragmenti zatim dobijaju vizuelnu formu i vremenom postaju deo nečega što doživljavamo kao uspomenu.
Iako je čak 40% učesnika u istraživanju opisalo ovakve "fiktivne" uspomene, one nisu nimalo neobične. Savremene teorije o pamćenju ističu da sećanja nisu verne kopije događaja, već psihološke rekonstrukcije prošlosti.
Drugim rečima, svako sećanje sadrži određenu dozu fikcije – i to nije znak lošeg, već naprotiv, funkcionalnog i zdravog pamćenja. Možda postoji i dublji psihološki razlog zbog kojeg osećamo potrebu da ispunimo praznine u svojim najranijim godinama. Za sada, ove "priče" ostaju misterija.
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.