Eritrociti (crvena krvna zrnca) su krvne ćelije koje prenose udahnuti kiseonik od pluća do tkiva, a ugljen-dioksid (nastao u procesu ćelijskog disanja) na suprotnu stranu - od tkiva do pluća, odakle se u toku izdisanja izbacuje iz organizma.

iz organizma, već čuva u svojim "skladištima" za nove eritrocite, jer sledi period smanjenog unosa gvožđa putem hrane. Naime, u prvih šest meseci života, jedina bebina hrana je mleko - namirnica siromašna gvožđem, pa se za stvaranje novih eritrocita koristi gvožđe iz rezervi. Prilikom razlaganja u jetri, hemoglobin se metaboliše u žuti pigment bilirubin, a on u produkte koji se eliminišu iz organizma putem stolice. Kod nekih beba jetra još nije sasvim zrela, ili je priliv bilirubina mnogo veliki, pa višak oboji kožu u žuto. To je novorođenačka žutica. Ona je, u fiziološkim uslovima, bezopasna i prolazna pojava.

Koncentracija hemoglobina (g/L) kod zdrave dece
uzrast	srednja vrednost	donja granica
novorođenče dve nedelje tri meseca 6 meseci do 6 godina 6-12 godina	168 165 120 120 130	137 130 95 105 110

Anemija iscrpljuje srce

Zbog manjka eritrocita ili hemoglobina, smanjuje se dopremanje kiseonika tkivima. Anemija se manifestuje bledilom kože i sluznica, bezvoljnošću, slabim apetitom, brzim zamaranjem pri fizičkom naporu, glavoboljom i sl. Organizam se prilagođava anemičnom stanju tako što srce kuca brže, a protok krvi se raspoređuje u korist vitalnih organa. Disanje se ubrzava, a u eritrocitima se odvijaju promene koje im omogućavaju da otpuštaju više kiseonika u tkivima.

Dugotrajna anemija iscrpljuje kardiovaskularnu rezervu pa se srce proširuje i, konačno, popušta. Zbog zatajivanja cirkulacije nastaju otoci na periferiji, zastoj krvi u plućima, uvećanje jetre i slezine, i drugi simptomi.

Prema nastanku, anemije mogu da se razvrstaju u dve velike grupe:

1. Poremećaji u proizvodnji eritrocita ili hemoglobina

2. Prekomerna razgradnja (hemoliza) ili gubitak eritrocita (krvarenje)

U svakoj grupi postoji veliki broj, uglavnom retkih oboljenja. U daljem tekstu će biti opisane samo najčešće anemije, dok se za detalje treba obratiti dečjem hematologu.

FIZIOLOŠKA ANEMIJA

Radi se o normalnoj pojavi, koja se javlja u prvim mesecima života (najizraženija je u drugom i trećem mesecu). Koncentracija hemoglobina pada na 110 g/l, pa i niže. Anemija nastaje zbog smanjenja broja eritrocita i povećanja zapremine krvi nakon rođenja. Izraženija je kod nedonoščadi (koncentracija hemoglobina pada na 90-100 g/l već između treće i šeste nedelje života).

Razne patološke anemije u novorođenačkom uzrastu pogoršavaju "fiziološku anemiju" nakon par meseci, kada mora da se uvede terapija. Inače, kod zdrave, na vreme rođene dece, nije potrebna nikakva

nadoknada gvožđa ili vitamina, ako su vrednosti hemoglobina u okviru normalnih za uzrast (vidi tabelu). Gvožđe iz majčinog mleka se bolje iskorišćava nego ono iz formula i kravljeg mleka, a njegova količina je u fiziološkim uslovima sasvim dovoljna za normalan rast i razvoj odojčeta. Primena preparata gvožđa dolazi u obzir kada detetova skladišta ovog elementa nisu dovoljno popunjena, npr. kod porođajnih povreda i krvarenja, ili zbog majčine anemije u trudnoći.

Kod nedonoščadi sa jako izraženom anemijom je ponekad potrebna transfuzija eritrocita, nakon koje se nastavlja terapija preparatima gvožđa, sve dok se rezerve ne popune.

MEGALOBLASTNE ANEMIJE

Nastaju usled nedostatka folne kiseline ili vitamina B12, što dovodi do usporenog sazrevanja eritrocita i njihovog smanjenog broja u krvi, praćenog smanjenom koncentracijom hemoglobina. U tom slučaju, eritrociti su veliki, a u koštanoj srži se povećava broj matičnih ćelija crvene loze - megaloblasta. Nivo folata u krvi je snižen a gvožđa povišen, jer se ono ne ugrađuje. Dete je bledo, razdražljivo, sklono infekcijama i prolivima.

Nedostatak folne kiseline se najčešće javlja u uzrastu između četvrtog i sedmog  meseca, kao posledica pogrešne ishrane. Kozje mleko sadrži malo folne kiseline, pa nedostatak tog vitamina može da nastane kod dece hranjene isključivo kozjim mlekom. Razlog toga mogu da budu materijalne okolnosti, alergija na kravlje mleko i standardne mlečne formule, neupućenost i verovanje roditelja da kozje mleko ima posebnu hranljivost i zaštitnu moć.

Vitamin B12 (kobalamin) je neophodan za stvaranje eritrocita. U hrani se obično nalazi u dovoljnim količinama, ali ga tanko crevo upija samo kada je vezan za belančevinu zvanu "unutrašnji činilac", koju izlučuje želudačna sluznica.

Za roditelje je važno da prepoznaju simptome anemije kod svog deteta i da se obrate lekaru, koji će da sprovede ispitivanje i lečenje. Često je dovoljna samo korekcija ishrane, koju je lakše sprovesti kod beba nego kod veće dece sa već formiranim lošim navikama. Nakon navršene prve godine života, detetu je dovoljna šolja mleka dnevno. Veća količina povećava rizik od pojave malokrvnosti!

Folna kiselina kao terapija

Konzumno mleko u prahu, namenjeno opštoj upotrebi, ne sadrži dovoljnu količinu folne kiseline, pa nije prikladno za ishranu odojčadi.

Inače, u lečenju megaloblastne anemije uzrokovane nedostatkom folne kiseline, primenjuju se preparati tog vitamina.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar