- Mozak se u ranom detinjstvu najintenzivnije razvija, a istraživanje je pokazalo da socioekonomski uslovi u kojima dete odrasta utiču na razvoj njegovog mozga više nego IQ.
- Pokazalo se i da kvalitetan san, stabilna dnevna rutina, emocionalna podrška i smanjenje stresa mogu da utiču na razvoj mozga.
Sve što dete doživljava tokom odrastanja ostavlja trag na njegovom mozgu i utiče na razvoj, učenje i funkcionisanje tokom celog života. Novo istraživanje pokazuje da finansijska situacija porodice i okruženje u kojem dete odrasta mogu imati mnogo veći uticaj na razvoj mozga nego što se ranije verovalo.
Naučnici sa Univerziteta Vašington u SAD analizirali su podatke skoro 12.000 dece uzrasta od devet i deset godina. Rezultati su pokazali da socioekonomski faktori objašnjavaju oko 16 odsto razlika u funkcionisanju dečjeg mozga, više nego faktori kao što su koeficijent inteligencije (IQ), stil roditeljstva ili istorija zdravstvenog stanja.
"Mozak deteta koje odrasta u nepovoljnim socioekonomskim uslovima može da izgleda slično mozgu deteta iz imućnije porodice koje je neispavano i pod stalnim stresom", objasnio je dr Niko Dosenbah, jedan od autora studije.
On ističe da to ne znači da su ta deca manje inteligentna. Naprotiv, rezultati ukazuju na to da bi poboljšanje kvaliteta sna i smanjenje stresa mogli da ublaže razlike koje nastaju zbog životnih okolnosti.
Deca su posebno osetljiva na posledice siromaštva
Tokom detinjstva mozak se intenzivno razvija, zbog čega su mališani naročito ranjivi na negativne posledice siromaštva. Prema podacima UNICEF-a, gotovo 900 miliona dece širom sveta živi u multidimenzionalnom siromaštvu, što znači da nemaju pristup osnovnim potrebama kao što su kvalitetna ishrana, pijaća voda, siguran dom, obrazovanje i zdravstvena zaštita.
U okviru istraživanja naučnici su analizirali čak 649 različitih faktora koji mogu uticati na razvoj mozga. Među njima su bili vreme provedeno pred ekranima, kognitivne sposobnosti, fizičko i mentalno zdravlje, stil roditeljstva, kao i demografski podaci.
Finansijska sigurnost i okruženje imaju najveći uticaj
Rezultati su pokazali da su upravo finansijska situacija porodice i uslovi u komšiluku najvažniji faktori povezani sa funkcionisanjem mozga. Posebno su bili povezani sa delovima mozga zaduženim za pokrete i obradu čulnih informacija, koji su veoma osetljivi na svakodnevne promene u nivou stresa i kvalitetu sna.
"Mislio sam da će socioekonomske prilike imati određeni značaj, ali nisam očekivao da će njihov uticaj biti ovoliko veliki. U poređenju sa svim ostalim faktorima, oni su se izdvojili kao daleko najvažniji", rekao je Skot Marek, glavni autor studije.
Istraživači navode da su na osnovu snimaka mozga mogli da procene u kakvim finansijskim uslovima dete živi, koliko spava i koliko vremena provodi pred ekranima.
S druge strane, iz snimaka mozga nisu mogli da odrede detetov IQ.
"To nam govori da inteligencija nije jednostavno zapisana u neurobiologiji. Okruženje oblikuje dečji mozak na načine koji se često pogrešno tumače kao pokazatelji inteligencije, a zapravo mogu biti posledica stresa i nedostatka sna", zaključuje Marek.
Šta roditelji mogu da urade?
Iako nije uvek moguće promeniti životne okolnosti, stručnjaci naglašavaju da su kvalitetan san, stabilna dnevna rutina, emocionalna podrška i smanjenje stresa važni faktori koji mogu pozitivno da utiču na razvoj dečeg mozga. Podrška porodici i stvaranje sigurnog okruženja ostaju među najvažnijim temeljima zdravog odrastanja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
