Priroda je za ljudsku vrstu odredila trajanje trudnoće od 280 dana ili 10 lunarnih meseci, ili 40 nedelja. Kako, najčešće, nije poznat tačan datum začeća, a i brojni faktori utiču na nepravilnost menstrualnog ciklusa žene, samo tri odsto beba se rađa na tačno izračunat datum termina porođaja. Međutim, ogromna većina se rodi između 37. i 42. nedelje, računato od prvog dana poslednje menstruacije majke, i taj period se smatra terminom porođaja u širem smislu reči. Deca rođena pre ovog termina se nazivaju preterminskom ili nedonesenom, a posle njega postterminskom ili prenesenom.

Najveći broj dece se, na krivuljama fetalnog rasta, koje su napravljene prema polu, gestacijskoj zrelosti i redosledu rađanja (paritetu majke) - nalazi između 10. i 90. percentila i naziva eutrofičnom (normalno uhranjenom).

Bebe, koje su na tabelama rasta ispod 10. percentila, nazivaju se hipotrofičnim ili malim za datum (termin) porođaja. Među njima ima konstitucionalno sitne dece, koja su nasledila svoje niske pretke, ali su pritom potpuno zdrava i ne nose nikakve posebne rizike za svoj budući život.

Međutim, ima i dece čija se krivulja rasta, beležena na ultrazvučnim pregledima tokom trudnoće, nalazi ispod normalne krivulje i označava intrauterusni (unutarmaterični) zastoj u rastu (IUZR). On pokazuje da nešto nije bilo u redu dok je beba boravila u maminom stomaku.

Kako izgleda normalan rast i razvoj bebe tokom trudnoće?

Život ploda u materici se deli na dva razvojna perioda: embrionalni i fetalni.

*Embrionalni period traje prvih deset nedelja i u njemu se odvija takozvana organogeneza, odnosno razvoj svih unutrašnjih organa. Na kraju ovog perioda, embrion je težak samo 2,8 grama, a visina u sedećem položaju mu iznosi oko tri centimetra. Svi nepovoljni uticaji koji mogu da deluju na plod u ovom intervalu - dovode do njegovih velikih oštećenja, pa i gubitka.

*Fetalni period traje od 11. nedelje do kraja trudnoće. Tokom njega plod, koji se sada naziva fetusom, raste - i to tako što mu se u drugom tromesečju linearno povećavaju dužina i masa, da bi krajem trudnoće prirast mase bio nešto manji. Ukoliko porođaj kasni, prirast telesne mase se potpuno zaustavlja.

Nakon rođenja, beba nastavlja da raste nešto sporije nego pre toga. Ipak, njen rast tokom prve godine je brži nego u bilo kom kasnijem periodu života.

Brojni činioci, koji mogu da potiču od majke, samog ploda, posteljice ili sredine u kojoj majka živi, utiču na fetalni rast. Ali, najznačajniji od njih su: individualni potencijal rasta ploda i normalna funkcija posteljice. Razni faktori koji remete ove činioce mogu da dovedu do toga da se rodi dete koje ima simptome intrauterusnog zastoja u rastu. Može da bude nedoneseno, rođeno na vreme, ili preneseno.

Dete sa intrauterusnim zastojem u rastu

Dete sa intrauterusnim zastojem u rastu (IUZR) može, ali ne mora biti malo za datum - prema tablicama fetalnog rasta (na primer, ako su mu krupni roditelji), ali je njegov rast u toku trudnoće iz nekog razloga bio usporen ili zaustavljen, tako da ono nije dostiglo dimenzije za koje je genetski bilo predodređeno. U ovoj grupi dece su povećane stope oboljevanja i smrtnosti, pa ona zahtevaju poseban nadzor.

Postoje dva tipa intrauterusnog zastoja u rastu: simetričan (nastaje pre 34. nedelje gestacije, i obično se viđa kod hipotrofične nedonoščadi) i asimetričan (počinje nakon 34. nedelje gestacije i sreće se kod donesene i prenesene novorođenčadi).PageBreak

U čemu se ovi tipovi razlikuju?

* Asfiksija - nedovoljna snabdevenost mozga kiseonikom

Asimetričan intrauterusni zastoj u rastu je češći od simetričnog. Novorođenče je mršavo, dugačko, sa prividno velikom glavom i trouglastim licem, koje ima izraz «mudrog starca». Koža mu je suva i naborana. Ekstremiteti su tanki, sa dugim prstima. Motorna aktivnost je često pojačana i praćena podrhtavanjem. Razdražljivo je, malo spava, dugo i glasno plače.

Kod dece sa intrauterusnim zastojem u rastu, koja su rođena posle termina porođaja, postoji takozvani dizmaturni sindrom.Pored navedenih, ima i sledeće karakteristike: kosa je obično duga, a koža  bledo-siva, izrazito suva, ljušti se na dlanovima i tabanima, nokti su dugački, a pupčana vrpca istanjena. Ako dođe do prevremenog puštanja mekonijuma (prva stolica) - pupčanik, koža i nokti su prebojeni zeleno. Zbog hronične patnje u materici, rezerve energetskih materija kod ove dece su iscrpljene, pa ona teže podnose fiziološki stres porođaja, što može da ostavi trajne posledice po njihovo zdravlje.

Kakve probleme bebe sa intrauterusnim zastojem u rastu mogu da imaju u prvim danima posle rođenja?

* Perinatalna asfiksija (nedovoljna snabdevenost mozga kiseonikom neposredno pre, u toku ili neposredno posle porođaja) - koja ugrožava dete, obeležava se niskom ocenom na rođenju (ispod osam u petom minutu) i zahteva neodložnu pomoć.

* Metabolički poremećaji: acidoza (povećana kiselost krvi), hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) i hipokalcemija (nizak nivo kalcijuma u krvi) - ako se ne leče, nepovoljno utiču, najpre na centralni nervni sistem, a onda i na ostale sisteme organa.

* Aspiracija (udisanje) mekonijuma može da dovede do teškog poremećaja plućne funkcije, a ponekad i da potpuno onemogući prvi udah deteta.

* Sindrom zgusnute krvi (uzrokovan povećanim brojem crvenih krvnih zrnaca, nastalih tokom hroničnog intrauterusnog nedostatka kiseonika) -zbog usporene cirkulacije dodatno smanjuje dopremanje kiseonika tkivima.

* Hipotermija (rashlađenost), kao posledica gubitka toplote preko relativno veće telesne površine u odnosu na zapreminu, i nedostatka potkožnog masnog tkiva, i drugo.

Sva navedena stanja mogu da budu različito ispoljena - od blagog, do teškog stadijuma. Interesantno je, međutim, da kod dece sa hroničnom fetalnom patnjom pluća brže sazrevaju, tako da je respiratorni distres sindrom redak, čak i kada su prevremeno rođena.

Kakve posledice mogu da imaju deca sa intrauterusnim zastojem u rastu?

Oko 90 odsto beba sa IUZR, tokom prve godine života raste većom brzinom nego deca eutrofična na rođenju, tako da najdalje do treće godine dostižu svoje vršnjake, a dalje nastavljaju da rastu normalnom brzinom. Ovo ubrzanje rasta se zove «nadoknadni rast». Preostalih deset odsto dece sa IUZR, koja ne ispolje nadoknadni rast, ipak rastu normalnom brzinom, ali ostaju niska u poređenju sa bebama normalne veličine, i ne dostižu svoju ciljnu visinu ukoliko se ne leče.

Ona mogu, tokom detinjstva, da ispolje govorne teškoće, slabost pažnje i koncentracije, što im može otežati učenje. U odraslom dobu, ona će imati za 11-12 centimetara manju visinu od svog genetskog potencijala i povećan rizik od šećerne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja, sa svim njihovim posledicama. Da do toga ne bi došlo, potrebno je - čim se kod deteta rođenog sa IUZR primeti izostanak nadoknadnog rasta, obratiti se za pomoć pedijatru endokrinologu. On će, eventualno, da uključi terapiju hormonom rasta, sa ciljem da se izazove nadoknadni rast i posle treće godine života dostigne ciljna visina, ako za nju postoji genetski potencijal.

Prim dr Maja Skender, pedijatar