- Restriktivne dijete, preskakanje obroka, brojanje kalorija i izbacivanje masti iz ishrane, kao i prekomerni treninzi mogu negativno da se odraze na ovulaciju i šanse za trudnoću.
- Važno je da telo ima dovoljno masti kako bi reproduktivno zdravlje moglo normalno da funkcioniše, dok premali, kao ni preveliki procenat masti u telu nisu dobri.
O jednoj temi žene gotovo nikada ne razgovaraju kada razmišljaju o trudnoći, mada u radu s pacijentkinjama uviđam da upravo ona može biti uzrok hormonskih problema koji se kasnije pojavljuju. Posredi su godine restriktivne dijete, kada su preskakale obroke, izbacivale masti iz ishrane, brojale kalorije, trenirale bez odmora i bile ponosne na osećaj kontrole nad sopstvenim telom. Ono tada najbolje izgleda spolja, dok u pogledu hormona radi najtiše i najopreznije, jer glad ne doživljava kao estetski izbor nego kao signal za opasnost. Telo tada počinje da štedi energiju tamo gde proceni da može.
U medicinskoj literaturi ovo stanje se naziva niskom energetskom dostupnošću, što znači da telo procenjuje da nema dovoljno energije za sve funkcije istovremeno, pa zato privremeno smanjuje reproduktivnu aktivnost. Jedan od poznatijih oblika tog stanja jeste funkcionalna hipotalamička amenoreja, pri čemu je važno znati da poremećaj može postojati i ako menstruacija nije potpuno izostala. Naime, ciklus može biti uredan, a da ovulacija ipak nije optimalnog kvaliteta. Upravo zato mnoge žene tek u tridesetim godinama počnu da povezuju ranije restrikcije u ishrani sa promenama u ciklusu, koje se tada prvi put jasno primete, jer hormonski sistem reaguje sporo, ali pamti dugo.
Telesna mast - hormonski saveznik
Ono što prilikom savetovanja često objašnjavam jeste da telesna mast nije estetski višak nego važan hormonski saveznik. Masno tkivo je aktivan endokrini organ koji učestvuje u regulaciji hormonske ravnoteže, jer se u njemu androgen pretvara u estrogen, tu se luči i leptin koji mozgu šalje signal da telo ima dovoljno energije za trudnoću, a učestvuje i u regulaciji ose hipotalamus–hipofiza–jajnici, koja upravlja ovulacijom. Kada nivo telesne masti padne, mozak dobija signal da trudnoća više nije bezbedna, pa dolazi do manjeg lučenja GnRH hormona iz hipotalamusa, zatim opadaju LH i FSH hormoni, smanjuje se i estrogen, ovulacija slabi, a često opada i progesteron, što je način na koji telo pokušava da se zaštiti.
Podatak koji žene posebno treba da znaju i koji retko gde mogu pročitati tako da im bude jasan, odnosi se na procenat telesne masti koji je potreban za stabilan ciklus. Klinička istraživanja pokazuju da uz manje od približno 17 odsto masti, raste rizik od prestanka ovulacije i poremećaja ciklusa, da se 21–22 odsto često smatra minimalnim pragom za stabilizaciju menstrualnog ciklusa koji je bio izgubljen, dok se kod 26–28 odsto najčešće registruju stabilni ovulatorni ciklusi i optimalna hormonska signalizacija. Međutim, kada procenat telesne masti prelazi 30 odsto, povećava se rizik od insulinske rezistencije i metaboličkih poremećaja, koji takođe mogu otežati ovulaciju, što znači da telo ne traži ni ekstremnu mršavost niti gojaznost, nego ravnotežu u kojoj se oseća bezbedno da bi moglo podržati trudnoću.
Podjednako je važno razumeti i zašto dugotrajno izbegavanje masnoće u ishrani može imati posledice po hormone, budući da polni hormoni nastaju iz holesterola, pa bez dovoljne količine zdravih masti, organizam nema osnovni materijal za njihovu sintezu. Posna ishrana često dovodi do smanjenja estrogena, slabije ovulacije i poremećaja nivoa progesterona, što može uticati na kvalitet lutealne faze i uslove za implantaciju embriona. Naročito su važne omega-3 masne kiseline, koje učestvuju u sazrevanju jajnih ćelija i smanjenju upalnih procesa, zatim mononezasićene masne kiseline jer stabilizuju nivo insulina, kao i fosfolipidi koji učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana. Zbog toga često kažem pacijentkinjama da na kvalitet jajne ćelije treba da misle mnogo pre nego što počnu da planiraju trudnoću.
Energetski deficit
Kada organizam duže vreme funkcioniše u energetskom deficitu, uključuju se adaptivni mehanizmi koji imaju jasan biološki cilj – da ga zaštite u uslovima koji se smatraju nesigurnim za reprodukciju. Tada raste nivo hormona stresa kortizola, a opada nivo leptina koji signalizira energetsku dostupnost, usporava se rad štitne žlezde, opada nivo estrogena, slabi signal za ovulaciju i menja se odnos estrogena i progesterona. Naime, telo ne pravi razliku između dijete i gladi, tako da je njegov odgovor u oba slučaja isti, pošto mu je osnovni zadatak da očuva energiju za vitalne funkcije. Zato žene koje su godinama držale restriktivnu dijetu često dolaze na savetovanje sa urednom telesnom težinom, ali slabijom ovulacijom, produženim ciklusima ili niskim progesteronom, bez jasnih simptoma koji bi ih upozorili na problem. Upravo zato priprema za trudnoću ne podrazumeva samo suplemente nego, pre svega, obnavljanje energetske stabilnosti organizma kroz uredan ritam obroka, dovoljan unos zdravih masti i postepeno vraćanje poverenja između tela i hormona.
Ako postoji poruka za koju želim da je svaka žena razume, to je da telo ne radi protiv nas nego stalno pokušava da nas zaštiti. Kada naučimo da slušamo njegove signale i podržimo ga na pravi način, ono nam često pruži i više nego što očekujemo.
Moć oporavka
Važno je znati i da hormonski sistem ima izuzetnu sposobnost oporavka čim dobije ono što mu je potrebno. Kada telo ponovo stekne dovoljno energije, adekvatan procenat telesne masti i pošalje signal da je u nutritivnom smislu bezbedno, mozak ponovo aktivira reproduktivnu osovinu, pa brzo dolazi do poboljšanja kvaliteta ovulacije i hormonske ravnoteže. Jer, telo ne traži savršenstvo nego sigurnost, a kada je dobije, obično ponovo počne da sarađuje.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate o roditeljstvu:
BONUS VIDEO:
Izvor: Magazin Lepa & Srećna, autor teksta: Dajana Švraka Milutinović, magistar farmacije, master ishrane
i suplementacije
