- Dete koje odbija popodnevni san u vrtiću ne mora da ima ozbiljan problem: uzroci mogu biti umor, strah, promenjena rutina ili odnos sa vaspitačem.
- Psihološkinja savetuje stabilan ritam spavanja, više kretanja, razgovor sa detetom i dogovor sa vaspitačem, uz omiljenu igračku ili ćebence ako pomaže.
Vreme je za spavanje u vrtiću, sva deca leže, a vaše dete nikako da zaspi. Vrpolji se, priča, ustaje ili jednostavno odbija da zatvori oči. Ako se ovo dešava u vrtiću, ne mora odmah da znači da postoji ozbiljan problem. Razloga može biti više – od toga da dete jednostavno nije umorno do straha, promenjene rutine ili problema sa vaspitačem.
Ipak, roditelji često ne znaju šta da rade kada vaspitač kaže "vaše dete neće da spava", a psihološkinja Ekaterina Gudino najpre otkriva moguće razloge zašto dete odbija da spava, ali i šta možete da uradite.
1. Jednostavno nije dovoljno umorno
Ako dete pre odmora nije imalo dovoljno fizičke aktivnosti, moguće je da njegovo telo jednostavno još nije spremno za san. Isto važi i ako vikendom duže spava ujutru, pa se onda poremeti ritam spavanja.
2. Druga deca mu odvlače pažnju
Dovoljno je da jedno dete ne spava, vrpolji se ili sedi na krevetu – i ostali odmah postaju zainteresovani. Ponekad dete odbijanje spavanja koristi i kao način da privuče pažnju.
"Ako dete ima osećaj da mu vaspitač tokom dana ne posvećuje dovoljno pažnje, može nesvesno izabrati vreme odmora da bi bilo primećeno – da mu priđu, razgovaraju sa njim ili ga čak opomenu. Važno mu je samo da nije ignorisano", objašnjava psihološkinja.
3. Nešto ga plaši
Za dete vreme odmora može biti povezano sa različitim strahovima:
mrakom;
- osećajem da je prostor oko njega zatvoren;
- strahom od ružnog sna;
- odvajanjem od roditelja.
Kod neke dece postoji i strah da će ih roditelji doći po njih dok spavaju, a da ih oni neće čuti.
Zvuči nelogično odraslima, ali detetu takav strah može biti veoma stvaran.
4. Ne oseća se sigurno pored vaspitača
Ponekad odbijanje spavanja može biti znak da se dete u vrtiću ne oseća prijatno ili sigurno.
Ako je posebno napeto u prisustvu određenog vaspitača, naročito ako ta osoba često podiže glas, detetu može biti veoma teško da se opusti i zaspi.
"Dete tada nesvesno pokušava da ostane budno i ima kontrolu nad onim što se događa. Zatvoriti oči znači postati ranjiv, a to može biti zastrašujuće", objašnjava Gudino.
Posebno obratite pažnju ako dete osim problema sa spavanjem počne da odbija odlazak u vrtić, svakog jutra plače ili vas moli da ostane kod kuće.
5. Kućni ritam mu ne odgovara
Rutina ima veliki značaj. Ako dete vikendom ustaje u 10 ujutru, a u vrtiću treba da legne već oko 11-12 sati, sasvim je moguće da jednostavno nije pospano. Zato je važno da vreme ustajanja i odlaska na spavanje bude što ujednačenije tokom cele nedelje.
Da li svako dete mora da spava popodne?
Ne. Deca od 3 do 5 godina uglavnom treba da spavaju oko 10 do 13 sati ukupno tokom dana i noći. Oko treće godine mnoga deca još imaju potrebu za popodnevnim snom od sat do sat i po. Nakon četvrte godine neka deca mogu sasvim normalno da funkcionišu i bez njega.
Dakle, samo odbijanje popodnevnog spavanja nije razlog za paniku.
Kada bi trebalo potražiti stručnu pomoć?
Ako dete samo ne želi da spava u vrtiću, to uglavnom nije razlog za odlazak kod neurologa.
Ali obratite se stručnjaku ako se uz probleme sa spavanjem pojave i druge promene, kao što su:
- tikovi ili ponavljajući pokreti;
- škrgutanje zubima tokom spavanja;
- često buđenje, plač, pričanje ili mesečarenje;
- nagla promena ponašanja – agresivnost, velika uznemirenost ili, suprotno, izražena bezvoljnost;
- veoma dug dnevni san vikendom, zbog kojeg dete uveče ne može da zaspi do kasno;
- glavobolja, vrtoglavica ili mučnina kada legne da spava.
Psihološkinja savetuje da roditelji prvo pokušaju da uvedu stabilnu rutinu i vode dnevnik spavanja dve do tri nedelje. Ako se situacija ne popravi ili se simptomi pogoršavaju, potrebno je potražiti stručnu procenu.
Da li treba da uzmete dete iz vrtića pre popodnevnog spavanja?
Ne postoji jedno pravilo koje važi za svu decu.
Ako dete svakog dana doživljava veliki stres i burno reaguje pred spavanje, ponekad raniji odlazak iz vrtića može biti privremeno rešenje.
Ali ako dete nauči da će svaki put kada zaplače biti poslato kući, može brzo da poveže plač sa odlaskom iz vrtića. Zato je najbolje da odluku donesu roditelji zajedno sa vaspitačem i psihologom, koji mogu da procene kako se dete ponaša tokom celog dana.
Kako možete da mu pomognete?
- Najvažnije je da kod kuće postoji predvidljiva rutina.
- Trudite se da dete ustaje i leže približno u isto vreme svakog dana.
- Razgovarajte sa detetom o tome šta ga tog dana čeka u vrtiću. Kada zna redosled događaja – doručak, igra, užina, odmor, ručak – lakše će se osećati sigurno.
- Ako vaspitač dozvoljava, dete može da ponese malu omiljenu igračku ili ćebence koje miriše na dom. Poznat predmet ili miris mogu da mu pruže osećaj sigurnosti.
Najvažnije je da razumemo šta stoji iza odbijanja sna
Dete koje ne želi da spava u vrtiću ne mora da ima nikakav ozbiljan problem.
Ponekad je jednostavno previše odmorno, nekad mu smeta promena rutine, a nekad mu je potrebna dodatna sigurnost i bliskost.
Stabilan ritam, dovoljno kretanja, predvidljiv dnevni raspored i otvoren razgovor sa vaspitačem često mogu mnogo da pomognu.
A ako uz problem sa spavanjem primetite i izraženu anksioznost, promene ponašanja ili druge neobične simptome, nemojte ih ignorisati – razgovarajte sa pedijatrom i po potrebi potražite pomoć psihologa ili neurologa.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
