- Roditelji odraslu decu često gušenečim što rade iz najbolje namere: nude rešenja, savete i pomoć i kada to nije traženo.
- Previše pitanja, planiranje svakog susreta i stalno podsećanje na brigu mogu da zvuče kao pritisak, a ne kao ljubav.
Verovatno vam se ovo već desilo. Pozovete svoje odraslo dete, pošaljete mu poruku ili svratite u posetu – i shvatite da ste, umesto da pokažete ljubav, nekako uspeli da ga iznervirate.
Vi ste samo hteli da pomognete. Da pokažete da brinete. Da budete tu.
A ono što ste uradili možda je doživelo kao mešanje, pritisak ili kritiku.
Evo nekoliko situacija koje će vam možda zvučati poznato, a kojima roditelji guše svoju decu, uprkos najboljim namerama koje imaju.
1. Čim nešto pomenu, vi tražite rešenje
"Boli me koleno."
I već sutradan šaljete tekst o vežbama, savet lekara i preporuku za neki preparat. Niste hteli da dosađujete. Samo ste brinuli.
U prevodu: "Mislila sam na tebe i želela sam da pomognem."
Samo što ponekad vaše dete ne traži rešenje. Samo želi da mu kažete: "Razumem."
2. Primećujete svaki znak umora
"Baš si umorna."
"Spavaš li ti dovoljno?"
"Nemoj toliko da radiš."
Vama je to ljubav. Njima može da zvuči kao da ih kritikujete ili procenjujete.
A ono što zapravo želite da kažete jeste: "Vidim koliko toga nosiš i brinem za tebe."
3. Postavljate ista pitanja
"Kako je posao?"
"Kako su deca?"
"Jesi li jela?"
"Je l' sve u redu?"
Možda ste već sto puta čuli odgovor, ali i dalje pitate. Ne zato što ne slušate. Nego zato što želite da ostanete deo njihovog života.
Pitanje koje stoji iza svih tih pitanja često je samo: "Kako si, stvarno?"
4. Voleli biste da žive bliže
"Ovde se prodaje lepa kuća."
"Deci bi bilo lepo da su bliže baki i deki."
"Nedostajete nam."
Nama to zvuči kao izraz ljubavi. Njima ponekad kao pritisak. Zato možda umesto indirektnog predloga za selidbu jednostavno recite: "Volela bih da te viđam češće. Nedostaješ mi."
Ponekad je to sve što zaista želimo da kažemo.
5. Nudite da platite ono što nisu tražili
Letovanje. Popravku automobila. Neku veću kupovinu. Samo želite da im olakšate. Jer roditelju je teško da prestane da bude roditelj – čak i kada dete odavno ume samo.
"Želim da ti pomognem" nije isto što i "Mislim da ne možeš sam." Ali odraslo dete to ponekad čuje upravo tako.
6. Još uvek čuvate njihovu staru sobu
Posteri su tu. Fotografije su tu. Možda čak i neke stare igračke.
Prošlo je deset, petnaest ili dvadeset godina, a soba kao da čeka da se naše dete vrati. I možda je upravo to ono što radimo. Ne čuvamo samo sobu. Čuvamo deo vremena kada su bili mali i kada su svakog dana bili tu.
7. Pravite plan za svaki njihov dolazak
"Našla sam restoran."
"U subotu idemo na pijacu."
"Vodimo decu u park."
Jedva čekate da dođu i želite da iskoristite svaki trenutak. Ali možda su oni samo želeli da sednu na kauč, popiju kafu i ne rade ništa. I to je u redu.
Jer iza vašeg plana najčešće stoji: "Nedostajali ste mi."
"Kad sam ja bila tvojih godina..."
Znamo, svi to govore. Roditelji imaju iskustvo i žele da ga prenesu. Žele da zaštite decu od grešaka koje su oni nekada pravili.
Ali odrasla deca često ne traže savet. Nekada samo žele da ih saslušate.
Možda je najbolja pomoć ponekad upravo pitanje:"Hoćeš da te saslušam ili želiš da ti kažem šta bih ja uradila?"
Ljubav ponekad treba prevesti
Vi mislite: "Volim te. Brinem. Želim da ti pomognem."
A oni čuju: "Mešaš mi se u život."
I tu nastaje problem.
Ne zato što manje volite svoju decu. Niti zato što oni manje vole vas. Samo ste se našli u različitim fazama života.
Zato sledeći put kada krenete da šaljete savet, nudite pomoć ili postavljate još jedno pitanje, zastanite na trenutak.
Možda ne morate ništa da rešite.
Možda je dovoljno da kažete: "Tu sam ako ti zatrebam."
Jer kada sve drugo skinemo, iza većine roditeljskih pitanja, saveta i briga krije se samo jedna poruka: "Volim te. I dalje si mi važan. I uvek sam tu."
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
