Iskustvo iz ljubljanskog porodilišta: Analgetici, gas za smejanje i epidural u borbi protiv porođajnih bolova

Želela bih sa vama da podelim svoje iskustvo. Dvaput sam se porađala u kliničnom centru, odnosno porodilištu u Ljubljani - 2014. i sad, u februaru 2016. godine. Oba puta bila sam prezadovoljna. Inače sam iz Beograda, ali udata sam za Slovenca i živim u Ljubljani dve godine. 

Osoblje za svaku pohvalu

Što se tiče samog porodilišta, ovde stanovnici nešto nisu zadovljni. Ne bih znala razlog, jer sam ja na pregledima susretala sa ljubaznim, normalnim osobljem, za razliku od naših ustanova gde te većinom tretiraju kao stoku. Da se razumemo, obožavam Srbiju i svoj Beograd, ali činjenica je da se osoblje jako loše ophodi prema pacijentima u državnim ustanovima, u privatnim klinikama ti isti zdravstveni radnici te bezmalo miluju po ruci i samo se keze. Nisam neko ko je razmažen i treba pažnju, ali sam za ljudsko ophođenje i bez preterane ljubaznosti. 

Prijatni tonovi u porođajnoj sali

Prvi put sam došla u porodilište oko 22 časa i to sa kontrakcijama. Po pregledu, sestra mi je rekla da sam otvorena 2, 5, 3 prsta, da nije još hitno, ali da se ipak presvučem. Uradila sam tako i došla je babica koja me je odvela na sprat za klistiranje. Druga je mog muža odvela u čekaonicu, jer smo se dogovorili da on bude prisutan na porođaju. Nakon sređivanja, ušla sam u salu, odnosno sobu za porođaj. Na sredini je bio krevet, sa strane dvosed, nekakva igraonica sa pilates loptama za opuštanje trudnica (ukoliko to žele), a prostorja je bila ispunjena muzikom. Jako prijatna atmosfera, ja nisam bila uplašena ni najmanje. Muž je sve vreme bio sa mnom. 

Analgetici, gas za smejanje, epidural...

U Ljubljani, pored epidurala, postoje razni analgetici koji olakšavaju bolove. U prvom momentu nisam želela epidural, nego sam se odlučila za “ultivu”. To je analgetik koji reaguje u trenutku kad stisneš određeno dugme i na taj način umanji bolove za oko 50odsto. Do ultive dobila sam tzv. gas za smejanje, koji se udiše kada naiđu bolovi. Ultiva mi se nije svidela, te mi je anesteziolog preporučio epiduralnu anesteziju. Posle toga je sve bilo fantastično. 

Babica koja me je porađala je bila sasvim OK, laf, ali se iznervirala što ništa nisam osećala napone pa je morala više da prati kontrakcije. Mislim da je to bila greška anesteziologa i da mi je dala jaču dozu jer stvarno ništa osetila nisam.

Drugi porođaj

Drugi put, sad 2016, je bilo zaista božanstveno. Prošlo je nekako lakše, brže i neosetno. Otišla sam uveče oko 22h sa kontrakcijama (kao i prvog puta) i po pregledu je zaključeno da sam otvorena 4cm i da, naravno, moram da ostanem u porodilištu. Ne znam zašto, ali sam bila preplašena.

Dr Helga von Gestapo

Osoblje je te večeri bilo još ljubaznije, osim neke doktorke koja je bila kao Helga von Gestapo. Niti je bila ljubazna, niti zainteresovana za bilo kakav razgovor. Pogledala je papire, pitala šta je zanima, pregledala me i otišla.

Videla sam je ponovo kad sam se porodila, došla je da pogleda posteljicu. Sećam se da sam je pitala nešto u vezi sa dojenjem, a ona mi je samo odgovorila (ne gledavši me) da je beba mala da bi sisala, tako nešto. Pogledala sam muža i prevrnula očima, došlo mi je da puknem od smeha. 

Ovaj put doza epiduralne anestezije je bila bolje određena, tako da sam mogla da osetim pritisak. Babica je te večeri bila više nego divna i potrudila se da ne budem sečena. Muž je sve vreme bio sa mnom, razume se. Rodio se moj drugi sin, iste težine i dužine kao i prvi. 

Podrška porodiljama

Moj boravak u porodilištu je bio sasvim u redu. Sve je bilo čisto, sestre prijatne. Svaki dan sam dobijala spavaćice i peškire koliko god mi je trebalo, uloške, sapun, pelene za bebu koja je, naravno, sve vreme bila sa mnom. U svakom trenutku mogla sam da pozovem sestru da mi pomogne oko bilo čega. 

Međutim, od drugih porodilja koje sam sretala (ja sam bila sama u sobi) saznala sam da  uglavnom nisu zadovoljne ljubaznošću osoblja. Možda na drugim odeljenjima nije u redu, ja sam dvaput bila na istom odeljenju i bila sam prezadovoljna. Moram da napomenem da sam uglavnom pričala na srpskom, tako da me ni zbog toga niko nije mrko pogledao. Hranu baš ne mogu da pohvalim, ali, eto, izbirljiva sam, pa moguće da nije po mom ukusu. 

Čaj i samo čaj!

Svaki dan je bila vizita i za bebu i za mame i nudili su nam , ukoliko je potrebno, neki lek protiv bolova. Fizijatar je pokazivao mamama vežbe koje bi trebalo da rade i proveravao mišiće. Sećam se, prve večeri, pokušavala sam da zaspim, a onda se zaorila muzika iz sestrinske sobe od Željka Joksimovića "Ranjena zver". Glasno sam se nasmejala i bilo mi je, nekako, drago u onoj neizmernoj dosadi. Jedino što me je nerviralo, kao i prvi put kad sam boravila, jeste činjenica da im je čaj toliko bitan - svaki dan je po nekoliko puta dnevno dolazila jedna sestrazadužena samo za čaj, a proveravala je koliko je čaja u bokalu i stalno je dosipala novi. Ja iz inata nisam htela ni da probam taj čaj tako da su "bacali" cele bokale čaja. Doduše moj bebac i ja smo tamo proveli samo dva dana.

Da napomenem, ništa dodatno nisam plaćala, konkretno mislim na prisustvo muža i epidural. 

Šest dolazaka patronažne sestre

Kad bebac stigne kući, obavezne su posete patronažne sestre, i to prvih pet poseta u početku i šesta kad bebac počne da jede čvrstu hranu, da bi objasnila šta i kako da radimo. Patronažna sestra sređuje pupak, prati napredak, posveti se mami, vaga bebu i prvi put je kupa kad otpadne pupčani patrljak.

Pozdrav od mama Mine!

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.