Većina video igara pruža pasivanu zabavu deci, poput gledanja televizije, pri čemu najmlađi nisu fizički aktivni i ne troše mnogo energije. Procenjuje se da u razvijenim zemljama mališani dnevno provode od 38 do 90 minuta  igrajući video igre.

Naučnici iz Australije su ispitivali da li nova generacija video igara ima pozitivniji uticaj na razvoj dece. Oni su mališanima uzrasta od 10 do 12 godina klasične video igre koje imaju kod kuće, zamenili novim, aktivnijim igrama. Iako su rezultati pokazali samo blag porast fizičke aktivnosti u periodu kada su deca igrala aktivne kompjuterske  igre, naučnici smatraju da se taj učinak može povećati ukoliko se pasivne igre potisnu na svim elektronskim uređajima koje koriste najmlađi- kompjuterima, mobilnim telefonima i tabletima.

Istraživači poručuju roditeljima, zabrinutim zbog uticaja video igara na zdravlje i razvoj dece, da je u svakom slučaju bolje da deci dozvole igranje aktivnih igara, nego da im potpuno zabrane omiljenu zabave najmlađih.