Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Objavljeni novi dokazi da MMR vakcina nije povezana sa autizmom kod dece

U Danskoj je objavljena studija koja donosi nove čvrste dokaze o tome da je vakcinacija potpuno sigurna, i da bi trebalo srezati u korenu sve mitove o povezanosti vakcine sa autizmom.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Pronađeni su jaki dokazi koji podržavaju tezu da je vakcinacija dece potpuno sigurna.

Vakcina protiv morbila, mumpsa i rubeole (MMR) nije povezana sa povećanim rizikom od autizma, pa čak ni kod dece koja imaju braću i sestre sa poremećajima, istakla je nova danska studija objavljena u ponedeljak, 4. marta 2019.

Zabrinutost o potencijalnoj vezi između MMR vakcine i autizma je aktuelna već dve decenije, otkako je objavljen kontroverzni dokument (povučen je 1998.) koji "tvrdi" da postoji direktna veza. Iako naredne studije nisu podržale vezu sa autizmom, strah od rizika se sve više javljao kod roditelja širom Evrope i Amerike.

U aktuelnoj studiji, istraživači su ispitali podatke 567.461 deteta. Nakon određenog vremena kod 6.517 dece je dijagnostikovan autizam. Deca koja su primila MMR vakcinu imala su sedam posto manje šanse za razvoj autizma u odnosu na decu koja nisu vakcinisana, obavestili su istraživači u časopisu "Annals od Internal Medicine".

Povezane vesti

"Roditelji ne bi trebalo da preskaču vakcinaciju iz straha od autizma", istakao je glavni autor studije doktor epidemiolog Andres Hvid sa Statens Serum instituta u Kopenhagenu u Danskoj.

Male boginje su veoma zarazni virusi koji mogu biti fatalni. Manifestacija počinje sa temperaturom koja traje nekoliko dana, uz kašalj, zapušen nos i crvene oči. Osip se razvija na licu i vratu, a potom se širi na ostatak tela. U nekoliko slučajeva, pneumonija i encefalitis mogu se razviti uporedo.Ljudi sa malim boginjama mogu širiti virus nekoliko dana pre i nakon osipa. Virus može živeti na malo više od dva sata na površini gde zaraženi kašlje ili kija. Ljudi se mogu inficirati disanjem ili dodirom zaražene površine, a potom svojih očiju, nosa, usta.

"Opasnosti od nevakcinisanja uključuju i ponovnu pojavu malih boginja, čije znake vidimo danas, jer se bolest širi", Hvid je obavestio putem imejla.

Ova studija naslanja se na raniju sličnu studiju iz 2002. godine koja je objavljena u časopisu "New England Journal od Medicine". Ta studija uključivala je 537.000 danske dece.

"Ideja da vakcina izaziva autizam se i dalje širi bez obzira na našu studiju potkovanu dokazima", Hvid je napisao. "Roditelji i dalje nailaze na ovakve tvrdnje putem društvenih mreža, od strane poznatih ličnosti, političara i slično."

Mnogi drugi istraživači su saglasni sa snažnim dokazima nove studije koja ističe sigurnost vakcinacije.

Svega pet procenata smanjene vakcinacije može utrostručiti pojavu malih boginja u društvu, istakli su istraživači.

Proučavali su vezu između MMR vakcine i autizma na nacionalnoj osnovi, na uzorku danske dece rođene između 1999. i 2010. Pratili su decu od prve godine pa do kraja avgusta 2013.

U svakom slučaju, 95 posto mališana je primilo vakcinu.

Povezane vesti

Deca sa autističnom braćom i sestrama sedam puta se u većem riziku od razvoja autizma u odnosu na decu bez ovakve bolesti u porodici, istakla je studija. Takođe, kod dečaka je rizik od dijagnostikovanja autizma za četiri odsto veći nego kod devojčica.

Deca koja nisu vakcinisana imala su 17 odsto veće šanse da obole od autizma od dece koja su dobila preporučenu vakcinu.

Rani simtomi autizma mogu varirati, dok se neki simtomi ponavljaju, poput tapšanja i ljuljanja tela, ekstremnog otpora promeni rutine, ponekad i agresije i samopovređivanja. Terapija za ponašanje, edukaciju, govor i jezik može pomoći da se smanji ozbiljnost simptoma kod neke dece.

Studija nije kontrolni eksperiment dizajniran da dokaže da li i kako vakcina može uticati na autizam.

Još jedna mogućnost kod neke dece je da imaju nedijagnostikovan autizam pre primanja MMR vakcine, što onda ljudima izgleda kao da je vakcina povezana sa autizmom, a u stvari nije, autor studije je zabeležio. Moguće je i to da početni simptomi autizma navedu roditelje da izbegnu vakcinaciju.

Ipak, studija je pokazala na osnovu velikog broja dokaza da vakcinacija ne izaziva autizam, istakao je doktor Sad Omer sa Emori univerziteta u Atalanti, koautor studije.

"Svaki mit bi trebalo da se raščisti da je samo mit", napisao je Omer. " Čak i pored suštinskih i sve većih dokaza koji negiraju vezu vakcine i autizma, sama diskusija o tome dovodi do kolebanja ljudi o vakcinisanju deteta."

Najnovije

Vesti

Porodica