Izvor: Danas

Tri obrazovne reforme - uvođenje inkluzivnog obrazovanja, stručno usavršavanje nastavnika i školsko razvojno planiranje - nisu uspešno sprovedene, smatra većina nastavnika koji su učestvovali u istraživanju Instituta za pedagoška istraživanja.

Čak 70 odsto prosvetara kaže da ih Ministarstvo nije pitalo šta su najveći problemi u obrazovanju, a nešto manje od polovine tvrdi da prosvetne vlasti nisu imale dobar uvid u stanje u ovoj oblasti pre pokretanja promena. Promene su sprovođene uglavnom kroz donošenje zakona i propisa i obuka, a prosvetari se slažu da bi reforma bila uspešnija da su u većoj meri postojali praćenje i kontrola, kao i odgovornost nastavnika za sopstveni rad.

Takođe, sumnja se i motive koje stoje iza reformi - nastavnici smatraju da su pokrenute najvećim delom iz političkih razloga i da je inkluzija inicirana zbog pritiska stranih institucija, a najmanje zbog potreba i želja nastavnika.

Istraživanje je pokazalo i da su prosvetni radnici nezadovoljni odnosom države prema obrazovanju - 75 odsto smatra da je obrazovanje na margini državnih prioriteta, 86 odsto kaže da izdvajanja za prosvetu nisu dovoljna, a 78 odsto anketiranih veruje da česte promene ministara prouzrokuju diskontinuitet u reformama. Većina zaposlenih u ovoj oblasti takođe je nezadovoljna platom, obimom administrativnog posla i ocenjuju da sistem ne prepoznaje i ne nagrađuje kvalitetan rad. Nastavnici, direktori i stručni saradnici iz osnovnih škola probleme vide i u lošoj organizaciji obrazovnog sistema, koji je dodatno opterećen pokretanjem više reformi. Autori istraživanja ukazali su i na, za njih iznenađujući, nalaz, da 70 odsto anketiranih svoju školu smatra dovoljno organizovanom i efikasnom, te da ustanova u kojoj rade pruža podršku nastavnicima.

Uprkos nezadovoljstvu sprovedenim reformama, 90 odsto prosvetnih radnika je i dalje spremno da aktivno učestvuje u obrazovnim promenama.