Za dve godine je u Srbiji 1.118 devojičca mlađih od 18 godina ostalo u drugom stanju, pokazali su podaci Insituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut". O maloletničkim trudnoćama i svi njenim aspektima su u emisiji "Jutro" na TV Prva govorili ginekolog prof. dr Dejan Filimonović i psihoterapeutkinja Martina Kvarantan Šmitran.
Kao jedan od velikih problema dr Filimonović navodi to što deca na pogrešnom mestu dobijaju pogrešne informacije u vezi sa intimnim odnosima.
"Gugl i društvene mreže su preuzele edukaciju. Nažalost, mi nemamo sistemski pristup, a granice koje smo nekad mislili da treba da počne da se priča sa 14-15 godina, danas verovatno treba da se počne sa osam, devet godina, a to je neki četvrti, peti razred. Mislim da više od 50% dece sa 11-12 godina ima neka saznanja šta je se*sualni odnos, kako treba da se izvede, ali nema onu ideju šta je to zaista".
Psihoterapeutkinja smatra da sa ovim razgovorima treba krenuti mnogo ranije, ali ne na način na kakav mnogi misle.
"Ja bih krenula mnogo ranije, prva pitanja o životu, mi mislimo da su to sek*ualna pitanja, ali zapravo su radoznala pitanja, decu zanima odakle dolaze bebe i to kreće vrlo rano, sa 3, 4, 5 godina. Ovde mi kao roditelji igramo važnu ulogu, način na koji ćemo da reagujemo, da li ćemo da se postidimo i kažemo to nisu teme o kojima se priča, zapravo mi vrlo rano dajemo dozvolu da o tim temama postepeno razgovaramo. Detetu od tri godine ćemo reći bebe rastu u stomaku, postepeno ćemo nadograđivati informacije. Tu se razvija odnos poverenja i roditelji daju poruku da su pristuni, da kad dođe do tih nekih tema, da mogu da razgovaraju. Kasnije, u adolescenciji, jako je važno da taj odnos bude prisan. Važno je da je roditelji dostupan za sve informacije."
Ginekolog ističe da deci treba najpre objasniti šta je intimni odnos, kako se tehnički izvodi, koji rizici postoje – rizici od polno prenosivih bolesti i ono što njih najviše brine, rizik od trudnoće.
Kvarantan Šmitran ističe da razgovor o sek*ualnim odnosima sa decom "nije prećutno dozvoljavanje ulaženja u rizik, već otvorenost o temi koja je ljudska, naša i ne bi trebalo da bude strana".
Abortus kao rešenje
Ginekolog ističe da neželjena trudnoća može da se prekine, ali da ostaju psihološke posledice.
"Problem može da se reši rano, vrlo ’jednostavno’, ali ostaju psihološke posledice. Mnogo puta smo to videli, vi se kao mladi kiretirate i nemate posle trudnoću, mi uradimo sve preglede, sve je u redu, zašto? Nešto se desi, neka psihološka komponenta je neophodna, možda je to nešto u glavi. Postoji i medikamentozni prekid trudnoće koji može da se izvede u prvih šest, sedam nedelja, znači bez fizičke sile, bez dilatacije grlića", kaže dr Filimonović, naglašavajući da devojčice u tako ranim godinama ni fizički ni hormonalno nisu zrele za trudnoću i rađanje.
I ginekolog i psihoterapeutkinja saglasni su da deci nedostaje edukacije na temu intimnih odnosa i potencijalnih posledica.
"Kada imamo se*sualno vaspitanje prisutno, mrežu udruženja gde mladi mogu da se jave i postave pitanje bez stida, straha, kada postoje kampanje koje promovišu zdrave partnerske odnose, češće se koristi prevencija, češće se upotrebljavaju kondomi. Abortus je odluka koju samo dete psihološki nije spremno da nosi, a posledice snose i porodice dečaka i devojčice".
Dr Filimonović je za kraj imao i važan savet za sve:
"Savet za kraj je da pričamo sa svojom decom i da nema problema koji je nerešiv. Nerešiva je situacija kada mi rešimo da je nerešiva, inače svaka situacija može da se reši. Idealno bi bilo da ne dođemo u situaciju da moramo da radimo prekid trudnoće, da imamo tu maloletničku trudnoću, prošle godine smo imali trinaestogodišnjakinju koja je postala majka".
Iskustvo žene koja je rodila dete sa 16 godina
Aleksandra Stojanovski iz Pančeva takođe se uključila u emisiju, gde je govorila o maloletničkoj trudnoći iz svog ugla.
"Sa 16 godina sam ostala u drugom stanju, bila sam tada vrlo uspešan sportista, odličan đak, imala sam savršen odnos sa svojom majkom, jednostavno meni se to desilo. Naravno da sam preko noći sazrela, ali moj suprug i njegova porodica, svi zajedno smo doneli odluke da ja rodim to dete, koje danas ima 22 godine. Imam tri sina i ćerku, u mom slučaju je ispalo fenomenalno, ništa ne bih danas promenila. Mislim da je ovde porodica imala najveći uticaj, podrška, ja sam uz svoju decu rasla, školovala se, napredovala. Oni su mi omogućili da donesem neke možda zrelije godine".
Stojanovski je istakla da nije planirala da ostane trudna sa 16 godina, te podvukla da joj je podrška porodice mnogo značila.
"Naravno da nisam planirala trudnoću sa 16 godina, dok su moje drugarice izlazile ja sam imala probleme sa grčevima, prohodavanjem... Ja sam imala sreću da sam imala zdravu porodicu i njihovu podršku".
Iako ističe da ništa ne bi menjala u svom životu, ipak ne bi volela da se njena ćerka uda tako rano.
"Sa moje tačke gledišta, imam ćerku, ne bih volela da se uda tako rano, možda da bi malo više putovala, ali ako joj je to sudbina, ima svu podršku ovog sveta od mene".
BONUS VIDEO:
Još uvek nema komentara - sjajna prilika da pokreneš diskusiju.