Pomeranje Mihaelisovog romba omogućava najprirodniji porođaj: Žena stojeći pomaže bebi da se rodi

Većina žena koje rađaju nikada ranije nisu čule za Mihaelisov romb, a baš on igra ključnu ulogu u svakom porođaju. Opisan je u literaturi još 1932. godine kada je novozelandski akušer po imenu Korkil otkrio povećan prostor u izlaznom otvoru karlice tokom druge faze porođaja. Kasnije je Mišel Odent prepoznao je moguću vezu sa Mihaelisovim rombom kada je opisao refleks izbacivanja fetusa. 

Ovo klinasto područje kosti pomera se unazad tokom druge faze porođaja i dok se pomera unazad, gura krila karlice napolje, povećavajući prečnik karlice. Znamo da se to dešava kada se ženine ruke podignu (da bi pronašle nešto za šta da se drže), njena glava se vrati unazad i leđa se izviju. O tome je govorila Šelija Kicinger kada je snimila jamajčanske babice koje govore da beba neće biti rođena 'dok žena ne otvori leđa'.

To je ono što se misli pod 'otvaranjem leđa'. Razlog zbog kojeg se ženi dižu ruke je da pronađe nešto za šta će se držati jer će njena karlica postati destabilizovana. Ovo se dešava kao deo druge fiziološke faze: to je sastavni deo aktivnog prirodno porođaja. Ako ćete imati prirodan porođaj, morate da dozvolite da se Mihaelisov romb pomera unazad kako biste bebi dali maksimalan prostor da okrene ramena. Iako se romb pojavljuje visoko u karlici i donjem delu lumbalnog dela kičme kada se pomera unazad, ima efekat u otvaranju izlaza.

Kada su žene nagnute napred, uspravno stoji ili je na rukama i kolenima, videćete da joj se na leđima,  ispod struka, pojavljuje kvrga. Možete ga osetiti i na ženinim leđima. To je zakrivljeno područje tkiva koje se pomera u vašu ruku, ili možete iznenada videti kako majka hvata obe strane zadnjeg dela karlice dok se karlica širi i ona odjednom postaje svesna onih mišića koji nikada ranije nisu bili istegnuti. Normalno, romb je napolju samo nekoliko minuta, izlazi tek kada počinje druga faza, i ponovo se vraća u vreme kada se bebina stopala rode, u stvari, ponekad i brže od toga.

Položaji koji ometaju kretanje sakruma uključuju:

• Žene koje leže na leđima sa podignutim kolenima koja pritiskaju sakrum nadole, ne dozvoljavajući mu da se pomeri.
• Ženama sa epiduralnom anestezijom je ometeno snabdevanje nerava tako da je impuls da se to desi onemogućen.

Šta trudnice treba da znaju:

Ako žele kratku drugu fazu porođaja i ne žele da provedu dugo gurajući, treba da se pobrinu da im se karlica otvori kako bi napravila dovoljno prostora za bebu. Ovo je savršeno bezbedno sve dok imaju za šta da se drže i  se kontrakcija nervnog pleksusa (Mihaelisovog romba) opustiti čim se njihova beba rodi.

Ne bi trebalo da dozvole nikome drugom da im pomera noge dok su u drugoj porođajnoj fazi jer mogu da osete na koji način da pomere svoje telo da bi rodile. Druga osoba koja ih pomera može da spusti nogu na takav način da se karlica vrati na „pogrešno mesto“ – i porodilje koje osećaju svoje kontrakcije znaće šta to znači.

Pokret sakruma ima efekat otvaranja prečnika karlice. U uspravnom položaju karlica ima više prostora u kome beba može da se kreće, a žena rađa uz pomoć gravitacije umesto protiv nje.

Iako su epidurali odlični za ublažavanje bolova, oni ometaju spontani drugi stadijum i vaginalni porođaj. U mnogim slučajevima, razlog zašto su dobile epidural je taj što beba nije bila u najboljem položaju kada je počela da izlazi, a bebi u manje pogodnim položajima je potreban sav prostor koji može dobiti da se okrene.

Bebi je potreban Mihaelisov romb da se pomeri unazad tako da imala prostora da se okrene, kako bi mogla da izađe.

Mnoge žene se plaše oštećenja karličnog dna, ali ako mogu da budu u uspravnom položaju sa težinom napred tako da romb može da se slobodno pomerai, vrlo malo štete nanosi unutrašnjoj anatomiji.

BONUS VIDEO