Prema rečima svetski poznatog ginekologa, dr Mišela Odenta, osnovna potreba svake žene tokom porođaja jeste da bude u tišini i da je niko ne posmatra.
Svuda u svetu, pa i kod nas, sve je popularniji prirodni porođaj. Pitate se šta je ono što razlikuje prirodan porođaj od običnog, "standardnog". Kod prirodnog porođaja je od samog početka trudova, pa sve do prvih trenutaka provedenih sa bebom - sve drugačije, mirnije, nežnije, i u potpunom skladu sa prirodnim tokovima
Prirodni porođaj je već decenijama poznat u svetu. Jedan od prvih stručnjaka koji su ga uveli u praksu, bio je ginekolog Frederik Leboaje, koji je šezdesetih godina prošlog veka počeo da praktikuje takvu vrstu porođaja i da je promoviše u stručnim krugovima. Njegov rad je produžio i produbio doktor Mišel Oden (Michael Odent), koji se više od pola veka bavi tom tematikom, a pre nekoliko godina je bio i gost Beograda, gde je održao predavanje o osnovnim potrebama porodilja.
Evo šta je tom prilikom rekao:
Kada je u pitanju prirodan porođaj, kažete da je najvažnije razumeti koje su osnovne potrebe žene koja se porađa. Šta to, zapravo, znači?
- Teško je preneti pravu poruku šta porođaj može da učini lakim i brzim. Naime, ženama je teško
Međutim, ta poruka ne može da se prenese preko fotografija. Ako se „ubaci“ kamera (podrazumeva se i onaj koji snima) u porođajnu salu, dramatično se remeti porođaj. Zbog uticaja koji snimanje ili fotografisanje ima na tok porođaja, teško je preneti ono što je važno. A opet, ono što je važno, nije moguće preneti bez fotografija. Kada ljudi gledaju te slike, ono za šta misle da porođaj čini prirodnim, u stvari je položaj ili mesto porođaja (kada za porođaj, kućni uslovi...). Jer, to je ono što se na slici vidi. Međutim, tako se potpuno promaši ono što je najvažnije.
Kakvi uslovi su potrebni da bi porođaj mogao da se nazove prirodnim?
- Kroz sve godine prakse, pokušavao sam da prepoznam koje su osnovne potrebe porodilja - koje bi, ukoliko budu zadovoljene, porođaj učinile lakšim. Da bih odgovorio na to pitanje, mogu samo da se oslonim na sopstveno iskustvo. Bavim se porođajima više od pola veka - u bolnicama, kućnim uslovima... u Francuskoj, Velikoj Britaniji, i malo u Africi. Ono što sam kroz svoje bogato iskustvo primetio da je najbolje za lak i brz porođaj, jeste situacija kada pored žene nema nikog izuzev iskusne i tihe babice - koja je smirena, „ne posmatra“ porodilju i ima majčinski stav. U njenom prisustvu, porodilja se oseća slobodno, nesputano, nema osećaja stida. I, što je najvažnije, pored nje se ne oseća „posmatrano“. Ako pođemo od pretpostavke da se niko ne stidi svoje majke, jasno je zašto je važno da babica ima takav odnos prema porodilji. To je najbolja moguća sredina.
Fiziologija porođaja je takva da se svi procesi u telu žene odvijaju spontano, određenim redosledom, i te procese niko ne sme da ometa. To, praktično, znači da tokom porođaja ne treba da se stimuliše neokorteks (deo mozga zadužen za intelekt). Zato je važna tišina tokom porođaja, odnosno odsustvo stimulacije neokorteksa. To je najlakše uporediti sa seksualnim odnosom. Kada par vodi ljubav, tada su partneri opušteni, prepušteni emocijama i čulnom uživanju, a neokorteks nije previše aktivan. Međutim, ukoliko bi jedno od njih postavilo neko banalno pitanje - na primer: „Šta ćemo da ručamo sutra?“, neokorteks bi se automatski aktivirao i seksualna tenzija bi pala.
Navešću jedan primer iz prakse, kada je babica tokom porođaja postavila pitanje ženi koja je potpuno izgubila pojam o vremenu: „Kada ste poslednji put išli u toalet?“. Neokorteks se aktivirao, jer mozak traži odgovor. Tim pitanjem je poremetila ceo sistem. Zato je tišina prilikom porođaja, kada su u pitanju druge osobe, pa i babice, veoma važna.
