Zašto mame imaju najstrašnije misli o deci? Baš sve pate od ovih strahova, ali mogu da ih prevaziđu

Jedna studija je otkrila da je 100% majki prijavilo zastrašujuće misli o slučajnoj povredi bebe (poput slika na kojima se guše, razbolele su se, bile su otete ili imaju velike nesreće). A otprilike polovina majki u studiji takođe je iskusila nametljive užasne misli o tome da one uzrokuju tu nesreću.

Opet, normalno je da pogotovu nove mame imaju nametljive misli. Čini se da su iz nekog razloga deo teritorije novog majčinstva. Kada su deca bebe, ove misli su deo pokušaja mozga da isplanira sve mogućnosti iz neke vrste očajničkog i životinjskog nagona da se sačuva beba. Ali bez obzira na svrhu, ove misli su užasne. Oni čine da se osećate kao loša mama, da ste opasni ili da ludite. Ali podsetite se da to što imate strašne misli ne znači ništa loše o vama. To su samo misli.

Uobičajene vrste nametljivih misli

Postoje uobičajene kategorije nametljivih ili neželjenih misli, iako su mogućnosti zaista beskrajne (zahvaljujući našem kreativnom mozgu).

Evo nekih uobičajenih kategorija:

• Izloženost klicama, zaraznim bolestima, dodirivanje prljavih životinja, bakterije iz duda ili flašica, klice na igračkama itd.
• Misli o povredi zbog mamine nepažnje, užasne slike stradanja, beba koja umire od SIDS-a, neko krade bebu, itd.

Ono što najčešće najviše uznemirava mame je kada su nametljive misli o tome da nanose štetu sopstvenoj bebi (na primer, misli da je baci, udari, ostavi negde, da je uguši ili maltretira svoju bebu). To dovodi do intenzivnog straha da će i reagovati na ove misli, da su opasne i da ih ne treba ostaviti zajedno sa detetom.

Neke mame mogu da brinu o tome da li su u opasnosti da povrede svoju decu zbog ovih misli, a ovo je važan aspekt o kome treba razgovarati sa profesionalcem. Jedna važna stvar koju mame moraju znati je da ako ih ove misli uznemiravaju to je najverovatnije zato što NE ŽELE da se one dese – to je upravo razlog zašto su toliko uznemirujuće.

Zastrašujuće misli obično nisu u skladu sa načinom na koji mame žele da tretiraju svoju decu

Ovakve misli postaju opasne kada su usklađene sa maminim namerama. Na primer, ako ima misli o povredi svog deteta i oseća to opravdanim, ili zaista želi da se tako ponaša. Ako je to slučaj, imperativ je da ova majka dobije podršku i jer moguće je da ima postporođajnu psihozu (odmah razgovarajte sa lekarom).

Za ogromnu većinu majki koje doživljavaju nametljive misli, malo je verovatno da će reagovati na njih. Opet, važno pitanje je da li su ove misli u skladu sa vašim namerama.

Ako sve mame doživljavaju nametljive misli, zašto se neke muče više od drugih s tim?

Da, istina je da većina (ako ne i sve) mama u nekom trenutku doživljavaju strašne misli, ali one su manje ili više uznemirujuće u zavisnosti od toga šta radite sa njima, ili drugim rečima, kako reagujete. 

Razmotrimo ovaj primer: recimo da dve mame imaju istu nametljivu misao o tome da njihova beba klizne pod vodu i udavi se u kadi.

Prva mama primeti i odmah da pomisli, „ Užas, to je strašno, mrzela bih sebe da se to desi “, a zatim nastavi da kupa svoje dete, ne brinući dalje o tome.

Druga mama ima istu početnu misao da se njena beba udavi u kadi, a zatim nastavlja da se pita: „ O bože, pitam se da li je to znak da će se udaviti? Moram da je izvučem iz kade… ”

Možete videti kako početna nametljiva misao ne mora nužno dovesti do daljeg stresa, ali umesto toga, sledeće misli, osećanja i radnje mogu da otežaju suočavanje sa situacijom.

Mame imaju tendenciju da pogrešno tumače svoje misli na nekoliko načina:

• Precenjuju stvarni rizik svojih misli ( „ako imam ovu misao, to mora da znači da nisam bezbedna da budem u blizini svog deteta“; „samo loše mame ovako misle“ )
• Preuveličale su sopstvenu odgovornost (misle da mogu da utiču na bilo koji ishod, „ čak i ako je mala šansa da se razboli, moram da reagujem“ )
• Potreba za sigurnošću ili savršenstvom ( „razmišljam o tome da povredim svoju bebu, nema šanse da budem dobra mama“ )
• Osećaju potrebu da kontrolišu svoje misli ( „ne mogu da prestanem da razmišljam o ovome, to mora da znači da nešto nije u redu sa mnom “)

Ponekad su nametljive misli koje su veoma uznemirujuće povezane sa postporođajnom anksioznošću i depresijom. Iako ne znači nužno da ćete odgovarati jednoj od ovih dijagnoza, razmislite o razgovoru sa svojim lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje kako biste saznali više o tome.

Neke žene koje su sklone anksioznosti ili zabrinutosti, ili imaju perfekcionističke sklonosti, mogle bi se češće boriti sa ovakvim mislima. Ali u drugim slučajevima, čini se da ne postoji jasan razlog zašto neke žene više pate. Dobra vest je da možete naučiti strategije za kontrolu.

Šta učiniti sa nametljivim mislima

Bez obzira da li imate dijagnozu postporođajne anksioznosti, depresije ili OKP, evo nekoliko strategija koje možete da koristite za kontrolisanje nametljivih misli.

Naučite šta je normalno

Nagomilavamo mnogo bola i patnje jer se osećamo kao da smo same ili da nešto nije u redu sa nama. Što više možete da se obrazujete o mentalnom zdravlju tokom postporođajnog perioda, biće vam bolje.

Izgradite samosvest

Što više tačno znate koje su misli koje dovode do brige i stresa, više ih možete prepoznati u trenutku i izabrati novi put. Ali ako nismo svesni preciznog jezika ili slika koje naše misli uzimaju, onda nemamo sposobnost da preduzmemo akciju i na kraju se osećamo bolje.

Zato se zapitajte (i zapišite):

• Koje misli ili slike vam se najčešće javljaju?
• Šta se dešava u trenutku kada se ove misli javljaju?
• Kakvo značenje imate u ovim mislima? (i pravite li neke greške u razmišljanju?)

Uključite svoju mudrost i koristite samosaosećanje da biste stvorili uravnotežen odgovor. Kada govorimo o vašoj mudrosti mislimo na onaj deo vas koji zna da ste dobra mama. Ovo je deo vas koji čuva perspektivu, koji je u stanju da se povuče i sagleda sve što radite dobro i sagledate širu sliku. Mudro ja je ono što želite da preuzmete vođstvo. Ono vam može pomoći da stvari stavite u perspektivu. Zato pogledajte da li možete da zamislite svoj mudri deo koji preuzima vođstvo u ovoj situaciji.

Zato se zapitajte, šta znate da je istina o vama kao majci? Kako ste ispunjavali potrebe svog deteta? Kada ste bili dobra mama? Sada razmislite o trenucima kada se pojavljuju vaše nametljive misli. Kako možete angažovati ovaj mudri deo sebe da dođete do razumnijih?

Možete sebi da postavite ova pitanja da biste pomogli:

• Kako sam se uopšte odnosila prema svom detetu?
• Šta ja znam o nametljivim mislima koje mi ovde mogu pomoći?
• Da li je ovo činjenica ili mišljenje?
• Da li pravim grešku u razmišljanju?
• Da li postoje neke druge mogućnosti ili zaključci koje bih mogla da razmotrim?
• Šta bih rekla svom dobrom prijatelju u ovoj situaciji?
• Da li je ovo nerealno ili će se verovatno ostvariti?

Ova pitanja vam pomažu da se povučete i steknete neku perspektivu. Međutim, potrebna je vežba, tako da ne brinite ako ovo ne uspete prvi put. Nastavite da pokušavate.

BONUS VIDEO