Srećni tinejdžeri ćešće se razvode kao odrasli: Naučna studija došla do neočekivanih rezultata, evo i zašto

Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu koristili su podatke od 2.776 tinejdžera koji su učestvovali u britanskoj studiji u periodu rođenja od 1946. godine. Njihovi učitelji su ocenili decu uzrasta od 13 i 15 godina na osnovu toga da li pokazuju bilo koju od četiri različita merila sreće: „veoma popularna kod druge dece“; „neobično srećan i zadovoljan“; „izuzetno lako sklapa prijateljstva“; i „izuzetno energičan, nikad umoran“.

Ali tinejdžeri koji su dobili dve pozitivne ocene takođe su imali znatno veću verovatnoću da će se razvesti od onih sa jednom pozitivnom ocenom ili bez njih. Dok se 20,4 odsto ove najsrećnije grupe u nekom trenutku razvelo (od onih koji su bili u braku), razvelo se 16,5 i 16,3 odsto onih sa jednim pozitivnim ocenama ili bez njih.

Da bi se bolje razumeli rezulteti, Felisija Hupert, autorka rada i direktorka Instituta za dobrobit na Univerzitetu u Kembridžu odgovorila je na pitanja:

Otkrili ste da je veća verovatnoća da će se srećna deca pre razvesti. Da li vas je to otkriće iznenadilo?

“Svakako jeste.”

Da li je neko prethodno istraživanje ukazalo na to?

“Ne, ne koliko znam, baš ništa. Mnogo je veća verovatnoća da će srećna deca stupiti u brak.”

Zašto verujete da je veća verovatnoća da će se srećnija deca na kraju razvesti?

“Iz ove studije ne možemo biti sigurni u to. Srećna deca će verovatno imati više samopouzdanja i više prijatelja, veće porodice i veća je verovatnoća da će biti podržana. Ako se nađu u teškoj situaciji u kojoj se njihov brak raspao, možda će moći da ga pre napuste.”

Kako ste merili „sreću“?

“Zasnovano je na oceni nastavnika kada su deca imala 13 i 15 godina. Ocenjovali su mnoge stvari ali uglavnom ponašanje, kroz različita pitanja. Na primer, da li je dete bilo neobično srećno, neobično energično, da li je imalo veliki broj prijatelja? Razvili smo skalu da vidimo da li imaju pozitivan odgovor na jedno od njih, nijedno ili više.”

Koji su bili tipični životni uspesi za srećnu decu?

“Najvažnije je, koliko smo izmerili, da do sredine njihovih pedesetih, 60 odsto je manja verovatnoća da će uopšte imati bilo kakav mentalni poremećaj. A s obzirom na razarajući efekat mentalnog poremećaja na ljude, njihove porodice i društvo, to je ogromna razlika. To podržava ideju da moramo da uložimo napore u rane godine detinjstva kako bismo osigurali da sva deca imaju najbolji početak života koji mogu.”

Da li ste pogledali neke druge faktore u životima dece – da li su se njihovi roditelji razveli, na primer – ili samo da li su oni sami srećni ili ne?

“U ovoj konkretnoj studiji gledali smo samo sreću dece na osnovu tih ocena nastavnika. Iz druge studije koju smo uradili, otkrili smo da je vrsta roditeljstva koju su imali zaista uticala na sreću ljudi sve do njhovih pedesetih.”

Obično mislimo da srećno detinjstvo vodi ka srećnom odraslom dobu. Da li ovaj nalaz sugeriše da to nije tačno? Ili samo redefinišemo šta je sreća?

“Deca koja su bila srećna kada su bila mlada možda su došla iz srećnijih domova i znaju šta je je kvalitetna partnerska veza i možda su brže prepoznali kada je nisu imali. Takođe bi me zanimalo da li su razvode koje su imali različiti od prosečnih, da li su završili u prijateljskim odnosima i posle razvoda.”

Ovo uopšte izgleda kao prilično pesimističan nalaz. Šta roditelji mogu da razumeju?

“Jedan nalaz o razvodu bio je pesimističan, ali drugi nalazi su bili izuzetno pozitivni. Neki ljudi završe u veoma lošim brakovima, možda i nije loše imati snage da napusti takav brak.”

BONUS VIDEO