Poruka oca i direktora na Linktinu podeljena više od 16.000 puta: 'Ne moram da se izvinjavam zbog toga što sam roditelj'

Ijan Son je predsednik firme "Vondermen Čikago" koja je bazirana u Njujorku. Pored toga, on je razvedeni otac koji ne želi da putuje na posao onim danima kada su deca kod njega.

Ne moram da znam da ćete kasniti zbog zakazanog odlaska zubaru. Ili ako izađete ranije zbog detetove utakmice u školi. Ne moram da znam zašto ne možete na poslovni put nedeljom."

Son ističe kako zaista duboko razume kako se radno mesto odnosi prema zaposlenim roditeljima. "Osećamo se kao da moramo da se izvinjavamo što imamo živote. Da ne verujemo drugima da su doneli pravu odluku. Celodnevna umreženost i dostupnost postala je cenjena veština."

Nakon velikog broja putovanja u poslednje vreme, Son, koji je u isto vreme i roditelj dečaka od 8 i 12 godina, napisao je ovaj post kao podsetnik samome sebi da više brine o sebi u tom ludilu.

Ispostavilo se da on nije jedini kom je potreban taj podsetnik. Ova objava je linkovana na Linktinu preko 16.000 puta, a uz to je dobila i ogroman broj komentara.

Son je govorio i o svom ranom roditeljstvu, kada se osećao vrlo anksiozno zbog obaveze da balansira očinstvom i karijerom. Osnovna lekcija koju je naučio tokom godina, prema njegovim rečima, bila je: "Ne moram da se izvinjavam zbog toga što sam roditelj."

"Danima kada su dečaci kod mene moram da izađem ranije sa posla. Tim danima ne mogu biti u drugom gradu."

Meribet Ferante, savetnik za karijeru, istakla je da je ovo poruka koju zaposleni moraju čuti. Ona pomaže zaposlenim majkama da održe balans (nekada i disbalans).

"Danas se očekuje da si dostupan kad god si potreban nekome. To bi zaisto moralo da se promeni, i to ne smo za one koji su roditelji. Svima nama je potreban prostor da budemo ljudi i da imam osvoje živote. U redu je ako ne proveravate mejl svako veče i ako ne radite po čitav dan."

Iako je i majkama i očevima jako komplikovano izboriti se sa svim, muškarci koji odlaze ranije sa posla zbog utakmice su divni očevi, za razliku od žena koje se ne tretiraju na takav način, prema rečima Meribet Ferante.

Promena bi trebalo da bude za svakog zaposlednog. "Ovde se ne radi samo o roditeljima, već o načinu na koji poštujemo i cenimo druge ljude. Fleksibilnost na radnom mestu bi trebalo da bude univerzalna, a ne samo u segmentima, ne samo za zaposlene roditelje, i ne samo tokom prve godine života."

Ukoliko bi svaka kompanija i organizacija imala lidera koji bi bio uzor fleksibilnosti, otvoreno razgovarao o životu i ohrabrivao ljude poput Sona u ovom postu, Ferante govori da bi se tada ljudima pružila mogućnost da na poslu budu autentični.

Son je zaključio svoj post rečima upućenim svojim zaposlenima: "Ne želim da se osećate loše jer ste živa bića."