Majčino mleko je svakako prioritet i nezamenljiv faktor u ishrani svakog deteta. Zbog samog razvoja i nezrelosti sistema za varenje ono je najbolje svarljiva hrana za bebu. Ukoliko iz nekog razloga mama nema dovoljno mleka ili postoji neki drugi razlog kao prepreka dojenju, koriste se adaptirane mlečne formule, koje su po nutritivnoj ili energetskoj vrednosti najbliže sastavu majčinog mleka.

Kada je beba spremna za čvrstu hranu?

U uzrastu od 4. do 6. meseca počinje uvođenje čvrste hrane, pre svega što je tada i sam digestivni sistem spremniji i zreliji za varenje ovakve vrste hrane.

Koja hrana se prvo uvodi?

Postoje različita mišljenja sa kojom hranom početi, ali je svakako zlatni standard i iskustvo pokazalo da žitarice, koje su bogate gvožđem i vitaminom B, treba uvesti već sa navršena četiri meseca.

Žitarice
Prvo treba početi sa pirinčanim i kukuruznim kašama koje se lako vare i ne izazivaju nikakve alergije (ne sadrže gluten). Većina u sebi ima već adaptirano mleko, te se pripremaju sa vodom.

Posle 6. meseca mogu se uvesti i kombinovane kaše od žitarica sa pšenicom, prosom, raži i sa dodatkom voća. Doze obroka su prilagođene uzrastu deteta i iznose obično do 120-150 ml.

Voće
U petom mesecu treba krenuti sa dodatkom voća- voćni sok za bebe je jedan obrok i najpre se uvode jabuka, breskva i kajsija. Potrebno je krenuti s monokomponentnim sokom i nikada ne treba mešati ukuse. Nakon 15 dana u ishranu beba se mogu uvesti i voćne kaše (od jabuke, breskve, kajsije, banana).

Jagodičasto voće (malina, kupina, jagoda) se u ovom uzrastu ne uvodi u ishranu mališana zbog potencijalnih alergija.

Povrće

Krajem petog, početkom šestog meseca uvodi se povrće u ishranu beba. Uvodi se polako, da bi se beba navikavala na nove ukuse, i pojedinačno - zbog mogućih alergija.

Povrće se kuva bez dodatka soli i izmiksa se neposredno pre davanja obroka. Uvek se priprema sveže, a proleće je svakako najbolji period za odabir namirnica, pre svega zbog mladog povrća punog vitamina i minerala.

Namirnice koje nisu za bebeNeke namirnice mogu izazvati osip i dijareju, te se ne savetuju u prvoj godini (belance, paradajz, jagode, maline, med, kikiriki...).



Od povrća bebi najpre treba ponuditi mladi krompir, šargarepu, tikvice, blitvu karfiol, a nešto kasnije i spanać, brokoli, grašak, boraniju. Naravno, potrebno je voditi računa o nabavci namirnica (bez prisustva supstanci za prskanje ako je ikako moguće!), a svakako da je najkvalitetnije ono iz organskih povrtnjaka.

Meso
Kao dodatak povrću, meso se u ishranu beba uvodi nakon 6. meseca starosti. Piletinu, junetinu i teletinu je potrebno prvo obariti, a zatim izmiksati i dodati kaši od povrća ili supici.

Meso u ishrani beba

Jaja i džigrica
U 7. mesecu u dečju ishranu uvodi se i žumance, kao bitan nutricijent. Takođe u ovom uzrastu detetu treba ponuditi i pileću džigericu, kao neizostavan depo gvožđa.

Riba i mlečni proizvodi
Uvođenje ribe (list, losos, oslić) savetuje se od 8. meseca, kao i uvođenje jogurta, pavlake i kiselog mleka. U ovom uzrastu bebe već imaju zreliju digestiju, a zahvaljujući po nekom zubiću, hrana može biti i dobro usitnjena.

Saveti za mame

Pored toga što je važno da hrana za bebu bude raznovrsna, neophodno je i da mame budu uporne i ne odustaju dok se dete ne navikne na nove ukuse. Ukoliko dete odbija nove namirnice, potrebno je da u razmaku od nekoliko dana, ponovo ponuditi bebi istu kašicu.

Dete se hrani u opuštenoj i prijatnoj atmosferi, a uvođenje novih ukusa je najlepši događaj u odrastanju beba - i za mamu i za dete. To su najlepše slike iz detinjstva naročito kad hrana završi svuda - po bebinom nosiću i celom licu, a neretko, uz čuveno "brrrr", i svuda po mami.