Tinejdžeri: Kako bi roditelji trebalo da reaguju na detetov prvi poljubac

Period adolescencije je poznat kao najburniji period psihoseksualnog razvoja, a stupanje u prve bliske kontakte sa suprotnim polom predstavlja  normalnu fazu odrastanja. Pod uticajem hormona javljaju se prve telesne promene, a zajedno sa njima i svest o sopstvenoj privlačnosti suprotnom polu. Kada je reč o adolescentima, uspešan odnos sa suprotnim polom predstavlja, možda, najvažniju okosnicu samopoštovanja, kao i jedan od najvažnijih razvojnih zadataka koje bi trebalo savladati u ovom periodu.

Kako bi roditelji trebalo da reaguju?

Budući da će ovo prvo iskustvo imati veliki uticaj i na kasnije stavove o bliskosti sa suprotnim polom, veoma je bitno kako adolescent gleda na iskustvo prvog poljupca, koji željno iščekuje; kako ga konstruiše. Za mladu osobu je krucijalno da ovaj događaj doživi kao nešto pozitivno, kao validaciju svoje ličnosti.

Stvaranje psihoseksualnog identiteta pod jakim je uticajem ličnosti roditelja, porodičnih odnosa i vaspitnog stila. Zato je jako značajno kako roditelji posmatraju događaj, da li su imali smelosti da o ovoj temi otvoreno razgovaraju sa detetom. Posebno je važno da li su blagonaklono gledali na prvi poljubac, kao na normalnu stanicu u razvoju i kao na nešto lepo što će se njihovom detetu desiti. Čest je slučaj da roditelji ovu temu "guraju pod tepih", smatrajući da je još rano da se o tome govori i uskraćujući svome detetu podršku i eventualne korisne savete.

Izbegavajući model ponašanja i nelagodnost roditelja ne ostavljaju mogućnost adolescentu da uopšte postavi pitanje sa temom koja ga zanima, pa je adolescent primoran traži odgovore na drugom mestu, obraćajući se najčešće vršnjacima.

Dakle, najvažniji savet za roditelje bio bi da uspostave odnos poverenja sa svojom decom i da pokrenu otvoren razgovor o ovoj temi, premda im može biti neprijatno. Ukoliko se dogodi da dete nije želelo da vam se poveri, ne očajavajte! U psihološkom smislu ovo je jedan oblik separacije od roditelja, dete želi da deo svoje intime zadrži samo za sebe. Na ovaj način, čuvajući svoje tajne, oseća se odraslo i važno.

Kako razgovarati sa detetom o ovoj osetljivoj temi?

Poljubac je prirodna stvar

Važno je da roditelj ne upadne u zamku da se ponaša kao istražitelj zadovoljavajući svoju radoznalost, već da pokuša da porazgovara sa detetom o njegovim emocijama. Šta ovo zapravo znači? Dete često ne ume da prepozna i izrazi ono što oseća pa je roditelj tu da emocije imenuje, reflektuje. Pod uticajem hormona kod deteta se javljaju velika motivisanost da se ostvari ovaj cilj, velika želja za suprotnim polom, ali i negativne emocije kao što su strah, nesigurnost, trema, velika bojazan da će ispasti smešni i nespretni. Korisno bi bilo ukazati mladoj osobi da se slična osećanja sigurno javljaju i kod partnera tj. da pokuša da se stavi „u tuđe cipele“ i uvidi da nije jedini sa ovakvim dilemama. Na ovaj način normalizujemo osećanja deteta, prihvatamo ih, što dovodi do olakšanja. Detetu možemo ukazati da je poljubac jedan sasvim prirodan događaj, o kome nije potrebno previše razmišljati, već mu se treba spontano prepustiti.

Važan je pravi izbor partnera

Još jedan važan aspekt ove teme je i izbor prave osobe sa kojom će poljubac ostati u sećanju  kao prijatno prvo iskustvo. Nažalost, jako je veliki pritisak društva, posebno vršnjačke grupe, da se što ranije stupi u odnos sa suprotnim polom. Oni koji su to uradili postaju cenjeni u grupi vršnjaka.

Mlada osoba, željna dokazivanja i prihvatanja u grupi često žuri, prihvata bilo kog partnera da bi izbegla ismevanje ili odbacivanje. Poznato je da adolescenti imaju nisko samopouzdanje, zamaskirano euforijom, te su stoga jako osetljivi na komentare i stavove grupe sa kojom se porede. Roditelj može odigrati svoju ulogu tako što će ukazati detetu da ima pravo na svoj sopstveni tempo razvoja, da je sasvim u redu sačekati odgovarajući trenutak i birati partnera koji nam se zaista dopada. Ponekad nisu samo vršnjaci ti koji vrše pritisak da do poljupca dođe, veliki je i uticaj medija, ali ponekad su i roditelji ti koji forsiraju dete u nešto za šta nije još spremno. 

Rano detinjstvo ključno za uspešne odnose

Važno je napomenuti da je proces formiranja psihoseksualnog identiteta i stavova o suprotnom polu počeo još mnogo pre adolescencije. Počevši od najranijeg detinjstva kroz odnos sa roditeljem dete je formiralo sliku o sebi. Kroz prve telesne kontakte sa roditeljima, maženje, ljuljanje, razmenu  nežnosti,  razvijalo je odnos prema svom telu. Zdravom odnosu prema seksualnosti najviše su doprineli oni roditelji koji su kod deteta razvili osećaj uživanja u telesnom kontaktu. Još jedna važna stavka, koja utiče na doživljaj uspešnosti u ljubavnim vezama je i poverenje prema suprotnom polu. Možemo se zapitati da li mlada osoba pripadnike suprotnog pola konstruiše kao blagonaklone ili kao nekoga ko će je ugroziti i povrediti. Dakle, dileme iz ranog detinjstva ponovo oživljavaju u adolescenciji i tada se jasno vidi da li smo dete naučili da ceni sebe, ali i da razvije bliskost sa drugim osobama.

Jedan od najvažnijih roditeljskih zadataka jeste postavljanje granica i pravila, ali kada je u pitanju prvi poljubac i uopšte zaljubljivanje, adolescent je ipak taj koji ima pravo da donese odluke o svom telu i o svojim osećanjima. Roditelj je tu da ga razume, da odgovara na pitanja, da normalizuje detetova osećanja. Detetu je zapravo najvažnije poslati poruku da je poljubac jedan od najlepših doživljaja ukoliko se desi sa pravom osobom, i da u njemu treba uživati.