Savremena nauka zastupa teoriju višestruke inteligencije koju je razvio psiholog Hauard Gardner. Po njemu, postoji čak sedam vrsta inteligencija koje posedujemo svi, ali u različitoj meri. Iako svaku od njih, kod deteta možemo dodatno razvijati, neke od njih imaju svoj kritčan period razvoja, pa ako se ne podstaknu baš u određenom dobu razvoja deteta, kasnije će to biti uveliko otežano.

Lingvistička (jezička, verbalna) inteligencija ili "pamet" reči

Odnosi se na sposobnost razmišljanja i komuniciranja kroz verbalno. Podrazumeva naglašeno interesovanje deteta prema rečima, čitanju, pisanju i govoru, uživanje u  igrama s rečima, stranim jezicima, pričanju priča. Deca koja  poseduju ovaj tip inteligencije vole da čitaju, bez straha ulaze u grupne interakcije, dobro se snalaze u situacijama kada govore, diskutuju, uspešno se izražavaju i kroz pisanu reč, tj. eseje, članke, tekstove…

Povezane vestiZanimljivostiPametni na mamu, jaki na tatu? Istraživanje otkriva od koga deca nasleđuju veću glavu

Logičko - matematička inteligencija ili "logička pamet"

Ovaj tip inteligencije podrazumeva brzo usvajanje  i primenu brojeva i matematičkih pojmova, pronalaženje obrazaca i lakoću uočavanju odnosa, uzroka i posledica u nauci. Dolazi do izražaja u rešavanju matematičkih zadataka, različitih problema i zagonetki, korišćenju kompjutera i učenju kompjuterskih programa i jezika,, … Osnovni element ove inteligencije je logika , koja se koristi kao sredstvo u rešavanju problema.

Muzička inteligencija ili "muzička pamet"

Deca koja imaju razvijenu muzičku inteligenciju, osim što uživaju u muzici, bolje od drugih razumeju ritam, melodiju i zvučne motive, lako pamte melodije, brzo prepoznaju razliku između različitih instrumenata koji sviraju istovremeno, uživaju u aktivnostima kao što su pevanje, sviranje instrumenata, slušanje muzike…

Telesno - kinestetička inteligencija ili "pamet tela"

Ova inteligencija krasi decu koja imaju sposobnost da  “misle telom”, tj. da stvari razumeju uz pomoć fizičkog kontakta ili dodira. Deca kod koje je upravo “pamet tela” najizraženija, vole kretanje i fizičke aktivnosti, lako i brzo uče fizičke veštine, imaju dobru koordinaciju pokreta. Izražavaju se kroz pokret, bez obzira da li je u pitanju dinamična pozorišna predstava, ples ili sport.

Prostorna ili vizuelna inteligencija ili "pamet slika"

Ovaj tip inteligencije podrazumeva učenje i razmišljanje u slikama kao i tumačenje simbola. Deca koja imaju  naglašenu “pamet slika”, pamte vizuelno, (na primer, bolje pamte lica nego imena) a svoje ideje najlakše izražavaju crtanjem ili skiciranjem. Kao odrasle osobe mogu biti uspešni u umetničkim oblastima kao što su slikarstvo, fotografija, dizajn, arhitektura…

Interpersonalna inteligencija ili "društvena pamet"

Ova inteligencija izražava sposobnost deteta da lako upoznaje ljude i sklapa prijateljstva, uživanje posmatranja drugih, analiziranje njihovog govora tela, emocija ili načina mišljenja. Deca sa “društvenom pameću” su empatična, uspešna u  uviđanju događaja i iz perspektive “drugog” a ne samo iz sopstvene, brinu o drugima i sklona su pronalaženju načina kako da im pomognu.

Intrapersonalna inteligencija ili "unutrašnja pamet"

Ovu vrstu inteligencije poseduju oni koji su okrenuti sebi. Poznaju svoje prioritete, veoma su svesni svojih osećanja. Skloni su introspekciji, i  najbolje uče na sopstvenim iskustvima. Odlični su u samoanaliziranju pa preferiraju aktivnosti koje mogu da realizuju samiostalno. 

Po nekim autorima pominju se i "naturalistička inteligencija" (pojačano interesovanje za prirodu, okolinu, ekologiju…), 2duhovna inteligencija" (osetljivost za pitanja o egzistenciji, smislu života, filozofsko razumevanje pojava)… i mnoge druge.

Šta to za vas, roditelje, konkretno znači?

Iako se različiti tipovi inteligencije prepliću, ipak postoje oni koji su kod svakog deteta dominantni. Upoznajte svoje dete i otkrijte koji tip inteligencije je kod njega najizraženiji. Zatim, podržite ono što vaše dete voli (to je njegova dominantna inteligencija), ali uz omogućavanje razvijanja i onih vrsta inteligencija koje mu nisu omiljene.

Naime, za uspešnost vašeg deteta, u dugoročnom smislu, neće biti dovoljno negovanje samo jedne oblasti bez obzira da li je to brzinsko rešavanje matematičkih zadataka ili prepoznavanje muzike u svmu što vidi oko sebe. Ali, važno je insistiranje na onoj oblasti koju preferira samo dete. Ostale vidove inteligencije negujte paralelno, ali umereno, bez pritiska.

Na primer, rečenicama: "Ne možeš na čas gitare dok ne popraviš ocenu iz matematike" blokirate razvoj njegove dominantne inteligencije, a dodatno stvarate otpor prema onim oblastima koje želite da razvijete. Umesto toga, podržite dete u njegovom izboru ili talentu a sa druge strane, ono što mu ne ide onoliko dobro koliko biste vi želeli, pokušajte da razvijate na druge načine, bez upotrebe ucena ili pretnji. 

Uostalom, sama reč "inteligencija" potiče od latinske reči "inteligere" što znači: razumeti ili shvatiti. Zato, pokažite svom detetu da ga shvatate. Tako će korist od njegovih brojnih potencijala biti najveća i najbolje iskorišćena, na njegovo ali i vaše zadovoljstvo.