Broj obolelih u Srbiji nije poznat, a novi talas oboljevanja se očekuje kada i sezonski grip, u februaru i martu. Ove podatke nam je dao dr Predrag Kon, predsednik posebne grupe Ministarstva zdravlja Srbije za planiranje aktivnosti pre i u toku pandemija.

Šta je meksički grip?

- To je respiratorna bolest izazvana novim virusom, koja se pojavljuje kao masovna. Izaziva je virus influence, promenjen u odnosu na ranije viruse, na koji je sada osetljiva čitava populacija. Novi virus podrazumeva masovno oboljevanje, koje je znatno većih razmera nego kod svih dosadašnjih epidemija gripa.

Kako se manifestuje bolest?

- Bolest je potpuno ista kao i sezonski grip. Nagli početak, povišena temperatura, kašalj i glavobolja - dominantni su simptomi. Pored toga, javlja se i otežano disanje, bolovi u grudima, zatim opšta malaksalost i bolovi u zglobovima i mišićima.

Kako se prenosi?

- Bolest se prenosi respiratorno, sa čoveka na čoveka, «nevidljivim» kapljicama, najviše prilikom kijanja i kašlja. Kapljice tada dosežu razdaljinu najviše od jednog metra. No, mogu da se prenesu i prilikom «običnog» razgovora.

Koji su prvi simptomi?

- Uglavnom je to povišena telesna temperatura, preko 38 stepeni, a može da prelazi i 40 stepeni. Ispitivanja, međutim, pokazuju da se nova vrsta gripa javlja i bez povišene temperature. Te blage infekcije prolaze spontano, ali je značajno što je i takva osoba zarazna za okolinu. Kada novi virus prolazi sa blagim simptomima, oboleli često i ne zna da je oboleo, a dužan je da štiti sve oko sebe. U tome je naš veliki problem. Takva blaga forma novog virusa obično prolazi bez ikakvih posledica.

Zašto su reakcije na isti virus toliko različite, od jedva primetnih simptoma do fatalnog ishoda?

- Postoje, nažalost, i slučajevi oboljevanja sa pogubnim ishodom po čoveka, i to kod mladih, prethodno sasvim zdravih osoba. Nauka do danas nema odgovor na takve pojave. Postoji samo pretpostavka da je u pitanju pojačana imunološka reakcija, takozvana hiperergijska reakcija. To se objašnjava različitim imunološkim statusom i različitim (prethodnim) zdravstvenim stanjem organizma. U svakom slučaju, više je ugrožen onaj koji već ima neke osnovne bolesti. Mislim na hronična oboljenja kao što su astma, dijabetes, metaboličke bolesti, srčana, plućna i bubrežna oboljenja. Astmatičari, na primer, spadaju u prioritetnu grupu prilikom vakcinacije - i protiv sezonskog, i protiv novog gripa.

Kakve su još posledice jače forme delovanja virusa?

- Najčešće komplikacije su upala pluća, sinusa i uva. One su bakterijske, posebno izazvane pneumokokom, a takođe mogu da budu fatalne. Javljaju se kao posledica delovanja virusa. Lekari to zovu super infekcija, kada na podlogu organizma obolelog od gripa lako dolazi do bakterijskih komplikacija.

Kada će početi primena vakcine?

- Protiv sezonskog gripa, vakcinacija počinje krajem oktobra, odnosno početkom novembra, dok će se protiv H1N1 davati kada nam bude dostupna. Prve količine te vakcine ne očekujemo pre oktobra, što znači da na zaštitu vakcinom može da se računa tek od decembra, odnosno u januru iduće godine.

Šta se preduzima za sasvim malu decu, za bebe?

- Nema posebnog leka za taj uzrast. Na sreću, u tom dobu se i ne registruje oboljevanje od virusa. Majka, pre svega, treba da vodi računa o svom zdravstvenom stanju, da se u slučaju nekih tegoba obavezno javi lekaru, koji će proceniti da li je potrebno posebno antivirusno lečenje. Za stariju decu postoje antivirusni lekovi, a davaće se samo kada je teška klinička slika. Deca, inače, ređe oboljevaju od teške forme ovog gripa, daleko manje od radno aktivnog stanovništva, tako da će mali broj dece zahtevati antivirusno lečenje. Važno je da se posebno vodi računa o deci astmatičarima, kao i mališanima sa bubrežnim ili epidemiološkim problemima. Sva ostala deca mogu da imaju samo blage forme influence, retko kad teži oblik.

Kada mama primeti simptome gripa kod svog deteta, kome prvo  da se obrati?

- Mama treba da se ponaša isto kao kod sezonskog gripa. Svaki odlazak u zdravstvenu ustanovu bez preke potrebe dovodi do širenja virusa, do mogućnosti da se inficiraju srčani ili drugi bolesnici. Zdravstvene ustanove u tom slučaju postaju rizična mesta za prenos infekcije. Zato je bolje da se za obolele od gripa, bez obzira na uzrast, primeni mirovanje u kućnim uslovima, uz terapiju i napitke koji se daju i kod sezonskog gripa.

Kakva je zaštita trudnica?

- Trudnice su u dodatnom riziku prilikom eventualnog oboljevanja, posebno u poslednjem trimestru trudnoće. Njima će se preporučivati vakcinacija - ali, nažalost, ne pre decembra, odnosno januara naredne godine. Dok ne stigne vakcina, poželjno je da buduće mame izbegavaju masovna okupljanja i svaku mogućnost prenošenja virusa.

Zašto novi virus nazivaju bolest mladih, ako su mu podložni svi uzrasti?

- Gotovo da nema hospitalizovanih koji su stariji od 65 godina, pa se zato govori da je novi virus bolest mladih. Zbog čega je tako, ne zna se. O tome će pouzdano moći da se govori tek kada prođe zimska sezona na južnoj zemljinoj hemisferi. Tek tada može da se utvrdi koji deo populacije najviše oboljeva.

Koliko traje inkubacija?

- Inkubacija traje tri do pet dana. Svaka influenca obara imunitet, a zbog pada imuniteta su česte bakterijske komplikacije. Osim opšte otpornosti, imunitet se čuva pravilnom ishranom i dobrim snom, kao i boravkom na čistom vazduhu. Ne postoji ništa što može da spreči infekciju od novog gripa, nijedno preventivno sredstvo.

Može li krvna slika da pokaže prisustvo bolesti?

- Krvna slika može da pokaže pad leukocita, na primer, mada ni to nije uvek jasan pokazatelj.

A lekovi?

- Antivirusni lekovi nisu predviđeni za masovno korišćenje. Biće ih dovoljno u bolnicama, samo za slučajeve kojima je neophodna hospitalizacija.

Kada se očekuje talas oboljevanja u Srbiji?

- Tek u drugoj polovini jeseni, kao i u toku zime. Inače, pandemija - kada je virus proširen na veći broj zemalja, već je otpočela. Ona ima takozvanu inicijaciju, zatim akceleraciju - kada počinje povećano oboljevanje, ima svoj vrh - PIK, kada dolazi do najmasovnijeg oboljevanja, i deklinaciju - kada opada broj obolelih. Takozvani PIK se kod nas uvek serijski javlja u februaru ili martu, ali je u ovom slučaju prenos virusa ubrzan, pa se može očekivati i ranije. Zbog klimatskih uslova, oboljevanje od novog virusa se ne očekuje tokom leta i pre kasne jeseni.

Zašto je novi virus toliko čudan

Zbog toga što je za čoveka on potpuno nov. Da bi opstali, virusi se menjaju u svakom organizmu. Oni čak prelaze i na druge vrste kako bi opstali, menjajući se. Zatim kao takav, potpuno nov ili promenjen virus, napada organizam čoveka. Vremenom, svi ljudi će postati imuni i na virus koji je pretrpeo promene, zbog toga je prvi talas oboljevanja uglavnom najmasovniji.

Pravila lične higijene

Aktuelnost gripa kao virusne infekcije obavezuje i na pravila lične higijene svakog od nas. Uz redovno pranje ruku, što je jedan od prvih uslova za očuvanje zdravlja, važno je i da se čuvate od nepažnje okoline: kijanja i kašlja u gradskom prevozu, ili na kakvom javnom skupu. Sami se zaštitite - maramicom ili, ako je moguće, pristojnom udaljenošću od onog ko kašlje ili kija.

Više informacija

Ukoliko želite da saznate najnovije informacije o pandemiji gripa posetite sajtove http://www.batut.org.rs/ i http://www.zdravlje.gov.rs/, a na  http://www.pandemijagripa.rs/ možete čak da izvršite procenu da li simptomi koje osećate vi ili osoba iz vaše blizine imaju veze sa gripom H1N1.

Lista telefona dežurnih epidemiologa Zavoda za javno zdravlje

Subotica - 061 555 67 89

Kikinda - 063 510 941

Sombor - 063 468 145

Zrenjanin - 064 200 8 677, 063 525 426, 064 146 4 886

Novi Sad - 065 551 8 019

Sremska Mitrovica - 064 215 0 072

Pančevo - 062 886 9 733, 063 439 173

Beograd - 063 890 2 309, 063 851 1 769, 063 750 4 145

Šabac - 064 860 5003, 064 860 5014, 015 300 550

Požarevac - 064 873 4 047, 065 302 2 400

Valjevo - 062 202 719

Kragujevac - 034 504 512

Ćuprija - 063 10 47 960, 063 613 433, 063 10 21 830

Zaječar - 062 803 6 606

Čačak - 064 863 88 02

Užice - 064 857 7 505, 064 857 7 506,,064 857 7 507

Kraljevo - 064 88 55 002, 064 88 55 006

Kruševac - 064 163 3 442, 064 163 3 353

Niš - 065 411 9 416

Pirot - 063 890 7 886, 064 210 9 709

Leskovac - 064 864 88 25, 064 864 88 15

Vranje - 064 874 5 214

Kosovska Mitrovica - 064 825 2 806, 064 825 2 802