Koji su simptomi astme i šta ukazuje na pogoršanje? Evo i šta su najčešći okidači

Astma je stanje usled kojeg se disajni putevi sužavaju, otiču i u njima se proizvodi više sekreta. To može da oteža disanje i izazove kašalj, kao i zviždanje tokom disanja i kratak dah.

Simptomi

Simptomi astme mogu da variraju, pa tako neki imaju napade astme tek ponekad, kao i simptome ovog zdravstvenog stanja – recimo, samo kada osoba vežba – ili mogu da imaju simptome stalno.
Simptomi astme mogu da uključuju:

• Kratak dah
• Osećaj stezanja u grudima ili bol
• Zviždanje u grudima prilikom izdisanja, što je čest znak astme kod dece
• Problemi sa spavanjem izazvani kratkim dahom, kašljanjem ili zviždanjem prilikom disanja
• Napadi kašlja ili zviždanja u grudima koji se pogoršavaju respiratornim virusima, poput prehlada ili gripa

Znaci koji ukazuju na to da se astma pogoršava

Simptomi astme ponekad mogu da postanu češći ili izraženiji, a evo šta ukazuje na to da se pogoršavaju:

• Pojačane poteškoće sa disanjem, koje se mogu utvrditi uređajem kojim se meri koliko dobro pluća rade
• Učestala upotreba inhalera (pumpice)

Kod nekih ljudi simptomi astme mogu da se pogoršaju u određenim situacijama:

• Kada vežbaju (astma izazvana vežbanjem), pri čemu se pogoršavaju na suvom ili hladnom vazduhu
• Okupaciona astma, odnosno izazvana iritansima na radnom mestu, poput hemijskih isparenja, gasova ili prašine
• Astma izazvana alergijom – okidači su polen, buđ, čestice kože ili osušene pljuvačke kućnih ljubimaca

Kada morate kod lekara

Ozbiljni astmatični napadi mogu da budu opasni po život. Ukoliko primetite neke od sledećih simptoma, potražite hitnu medicinsku pomoć:

• Naglo pogoršavanje kratkog daha ili zviždanja prilikom disanja
• Stanje se ne poboljšava ni nakon korišćenja inhalera
• Kratah dah se javlja i nakon minimalne fizičke aktivnosti

Evo i koje situacije su znak da treba da odete kod lekara, mada ne zahtevaju hitnu reakciju.

Mislite da imate astmu – ako imate česte napade kašlja ili zviždanja koji traju više od nekoliko dana ili primećujete druge simptome astme, najbolje je da odete kod lekara. Rana dijagnoza će sprečiti dugoročna oštećenja pluća i pogoršanje stanja, piše mayoclinic.org.

Da biste pratili svoje stanje – ako znate da imate astmu, redovno se konsultujte sa lekarom kako biste držali simptome pod kontrolom i sprečili astmatične napade.

Simptomi se pogoršavaju – lekaru se obratite i ako redovno uzimate propisanu terapiju, ali to ne ublažava simptome ili imate potrebu da često koristite inhaler.

Uzroci

Nije jasno zašto neki ljudi imaju astmu, a drugi ne, ali je verovatno u pitanju kombinacija genetskih i faktora okruženja.

Okidači astme

Izloženost brojni iritansima i supstancama koje mogu da izazovu alergiju, može da dovede do pojave simptoma astme. Okidači astme mogu da variraju, a najčešće uključuju:

• Alergene poput polena, grinja, buđi, životinjske peruti
• Respiratorne infekcije poput prehlade
• Fizičku aktivnost
• Hladan vazduh
• Zagađivače vazduha poput duvanskog dima
• Određene lekove poput beta blokatora, nesteroidnih antizapaljenskih lekova
• Jake emocije ili stres
• Sulfiti i prezervativi koji se dodaju u neke vrste namirnica i napitaka
• Gastroezofagealna refluksna bolest

Faktori rizika

Brojni su faktori rizika koji mogu da povećaju šanse za obolevanje od astme:

• Istorija astme u porodici (kada roditelj ili brat/sestra ima astmu)
• Postojanje drugog stanja povezanog sa alergijom, poput atopijskog dermatitisa ili polenske groznice
• Gojaznost
• Pušenje
• Izloženost duvanskom dimu
• Izloženost izduvnim gasovima ili drugim vrstama zagađenja
• Izloženost nekim hemikaljiama na poslu, poput onih koje se koriste u poljoprivredi ili frizerskim salonima

Nažalost, ne postoji način da se spreči razvoj astme, ali se simptomi mogu staviti pod kontrolu i može da se spreči često javljanje astmatičnih napada, ukoliko se prati plan lečenja koji propiše lekar.

BONUS VIDEO: