Zdrava ishrana za celu porodicu

Malo je roditelja koji traže savet od nutricioniste. Većina se pojavi tek po preporuci pedijatra ili nekog lekara specijaliste, kada je zdravlje deteta već narušeno. Sa kakvim problemima se najčešće susreće, govorila nam je Milka Raičević, nutricionista-dijetetičar.

Milka Raičević kaže da je nekada mogao da se definiše uzrast koji je najviše zastupljen, ali sada ima pacijente i od samo tri godine sa navedenim oboljenjima.

- Zvuči poražavajuće, ali mame često nemaju podršku okoline da doje što duže. Veliki broj žena prestaje da doji u četvrtom-petom mesecu. Pored toga, mnoge dojilje uopšte ne razmišljaju o svojoj ishrani - da ono što one konzumiraju, putem mleka unosi i beba. Kada se loša ishrana odrazi na bebu pa se jave grčevi, blage alergije... majka čini drugu grešku i u strahu prelazi na adaptirano mleko. Ima i onih koje bebama daju kravlje mleko, iako to ne sme da se radi do navršenih godinu dana. Što se tiče prelaska na čvrstu hranu, mnoge majke se ne pridržavaju preporuka lekara, već namirnice uvode po sopstvenoj proceni.

Uobičajene greške

Naša sagovornica kaže da je opština Palilula interesantna, jer je čini deo centra Beograda, ali i ruralna sredina. Međutim, populacija i jedne i druge sredine pravi greške u ishrani dece.

- U užoj gradskoj zoni, ljudi kupuju mnogo gotove i brze hrane, dok u seoskoj sredini, decu rano počinju da hrane namirnicama koje nisu za njih - dosta jakom, masnom, previše začinjenom hranom, kao i većom količinom mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda. I jedni i drugi su skloni da popuštaju pred željama dece i zanemaruju sveže voće i povrće, ne vodeći računa o tome da ishrana bude raznovrsna.PageBreak

Najčešće posledice loše ishrane

1. Mršavost
Loša ishrana može da uzrokuje i preteranu mršavost, mada je ona često posledica trauma vezanih za način hranjenja deteta. Ima mališana koji se ne razvijaju onako kako su odrasli očekivali, zbog čega ih hrane na silu. Tako dete postaje umorno i od same pomisli na hranu, a roditelji svaki dan pretvaraju u jedan veliki obrok. Što se dete više prisiljava, to više odbija hranu. Od problema za nutricionistu, problem brzo postaje psihološki. Takvo dete mora prvo da se nauči da hrana nije kazna, a tanjir neprijatelj. Cilj je da se u prvih mesec dana uobroči, dajući mu ono što voli da jede. Potom se igra oblicima, bojama i raznovrsnošću namirnica u tanjiru, bez ikakve prisile.

2. Gojaznost i neaktivnost
Gojazni mališani se ne bave sportom, čak se vrlo malo kreću. Uglavnom gledaju TV i sede pred kompjuterom, a ponekad sa roditeljima odu u igraonicu. Na pitanje zašto je to tako, roditelji obično odgovaraju da nemaju vremena da ih vode na neke aktivnosti. Bolna činjenica je da su današnja deca često samotnjaci, vezani za kompjuter, stolicu i frižider. Gojazna deca brzo postaju svesna da ne mogu da trče i igraju se kao ostali vršnjaci, ali ne znaju da im zapravo težina smeta. Kada u Savetovalište dođe dete koje je svesno da fizički ne može da prati drugare: da se igra s njima, vežba na fizičkom, igra na rođendanima... ali i da mu se svi rugaju, da neće da se druže sa njim - 80 odsto posla je završeno. Međutim, ako dete i pored terapije ne napreduje, tada se obavezno uključuje psihologa, da bi se otkrilo ko u lancu porodice "dotura" hranu detetu.

Potrebna je podrška cele porodice

Dijetoterapiju određuje nutricionista, a tretman sprovodi u saradnji sa timom Doma zdravlja.

Jedna od najvažnijih je uloga psihologa, jer se na korigovanju ishrane radi sa celom porodicom, a ne samo sa detetom. U velikom broju slučajeva, roditelji kupuju i pripremaju hranu. Međutim, tu su i bake i deke - u ovom vremenu važna karika u odrastanju, ali neretko i u pravljenju grešaka.

- Verovali ili ne, mnoge bake i deke još uvek misle da je zdravo samo debelo dete!? Mišljenje mama se obično ignoriše, a kako su mladi roditelji često i stambeno i finansijski vezani za svoje roditelje, jasno je ko donosi većinu odluka. Mame nemaju mnogo slobodnog vremena, pa uglavnom bake kuvaju. One su i autoritet koji deci daje slatkiše ili novac za njih. Čak i kada majke pokušavaju da decu hrane zdravo, bake će da mese, pohuju i prže hranu koju dete traži. Zato psiholog i nutricionista neprekidno sarađuju.

Milka Raičević kaže da znaju da su na dobrom putu, odnosno da je 80 odsto terapije završeno kada bakama objasne da njihovo unuče ima loše rezultate analiza krvi samo zbog pogrešnog načina na koji ga hrane, kada im uporede njihove i rezultate deteta, koji su često jednako loši. Ako se nakon pitanja: "Da li želite da vaš unuk doživi vaše godine?", baka zamisli - to je trenutak od kojeg terapija kreće nabolje.PageBreak

"Moderni" uzroci problema

Praksa pokazuje da su deca pod velikim uticajem reklama, da su "opkoljena" i opsednuta brzom hranom, koju je moguće kupiti na svakom koraku, a što je najgore - i oko ustanova u kojima se nalaze deca. Deca nemaju novac, ali su potrošači. Roditelji greše i popuštaju im, a često se i sami nezdravo hrane. Iskustva iz ordinacije pokazuju da veliki broj dvogodišnjaka redovno konzumira gazirane napitke, a mnogi misle da je dete sa godinu dana dovoljno veliko da počnu da mu daju gazirana pića.

Naša sagovornica često čuje od mama kako nemaju vremena da kuvaju.

- Ja im na to kažem da mogu da koriste i sirove namirnice, bez termičke obrade, da jelo nije samo ono što se satima spremalo. Obično se pokaže da se iza rečenice: "Nemam vremena", krije stav: "Ja ne želim". Kada je hrana u pitanju, roditelji često nisu spremni da budu dobar primer detetu, a u mnogo slučajeva ne žele ni da mu se "zameraju" - u pokušaju da ono što dete traži zamene zdravom hranom, pre svega sirovim voćem i povrćem.

Željka Zebić