Poslednjih godina, bitke koje nutricionisti vode za zdravlje najmlađih, sve su brojnije, teže i duže. Ovi stručnjaci pokušavaju da porodice vrate zdravoj ishrani, koja je dobar temelj za zdravlje tokom celog života.
Malo je roditelja koji traže savet od nutricioniste. Većina se pojavi tek po preporuci pedijatra ili nekog lekara specijaliste, kada je zdravlje deteta već narušeno. Sa kakvim problemima se najčešće susreće, govorila nam je Milka Raičević, nutricionista-dijetetičar.
Deca se ne hrane zdravo
- U Savetovalište poslednjih godina dolazi sve veći broj dece - koja, pored gojaznosti, pate od bolesti karakterističnih za treće doba: visokog krvnog pritiska, visokih vrednosti holesterola i triglicerida, a u porastu je i dijabetes. Čest pratilac viška težine je i anemija, što predstavlja veliki problem kada je u pitanju terapija.
Milka Raičević kaže da je nekada mogao da se definiše uzrast koji je najviše zastupljen, ali sada ima pacijente i od samo tri godine sa navedenim oboljenjima.
- Zvuči poražavajuće, ali mame često nemaju podršku okoline da doje što duže. Veliki broj žena prestaje da doji u četvrtom-petom mesecu. Pored toga, mnoge dojilje uopšte ne razmišljaju o svojoj ishrani - da ono što one konzumiraju, putem mleka unosi i beba. Kada se loša ishrana odrazi na bebu pa se jave grčevi, blage alergije... majka čini drugu grešku i u strahu prelazi na adaptirano mleko. Ima i onih koje bebama daju kravlje mleko, iako to ne sme da se radi do navršenih godinu dana. Što se tiče prelaska na čvrstu hranu, mnoge majke se ne pridržavaju preporuka lekara, već namirnice uvode po sopstvenoj proceni.
Uobičajene greške
Naša sagovornica kaže da je opština Palilula interesantna, jer je čini deo centra Beograda, ali i ruralna sredina. Međutim, populacija i jedne i druge sredine pravi greške u ishrani dece.
- U užoj gradskoj zoni, ljudi kupuju mnogo gotove i brze hrane, dok u seoskoj sredini, decu rano počinju da hrane namirnicama koje nisu za njih - dosta jakom, masnom, previše začinjenom hranom, kao i većom količinom mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda. I jedni i drugi su skloni da popuštaju pred željama dece i zanemaruju sveže voće i povrće, ne vodeći računa o tome da ishrana bude raznovrsna.
