Zdravlje bebe: Kako se leči tortikolis?

Tortikolis ili krivi vrat je jedan od tri najčešća probema sa kojima se bebe rađaju, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala, a neretko su udruženi. Prepoznaje se po karakterističnom položaju glave koja je nagnuta na jednu stranu sa licem okrenutim na suprotnu. Pri pokušaju da se glava ispravi beba pruža otpor i vraća glavu u istu poziciju. Radi se o deformitetu mišića na jednoj strani vrata koji zbog skraćenja dovodi do naginjanja glave na istu i rotacije  na suprotnu stranu. Više je izražena jedna od ove dve komponente, u zavisnosti od toga  koji deo mišića je više u kontrakturi.

Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Kada bebina glava prebrzo izađe, ili je neophodno njeno izvlačenje, kao i kada se radi o karličnom porođaju, može doći do prekomernog istezanja mišića vrata. Tada mišićna vlakna pucaju i nastaju hematomi (izliv krvi na mestu povrede). Oni se na bebinom vratiću ne vidi odmah, već u drugoj ili trećoj nedelji njenog života. Roditelji tada mogu da uoče oteklinu veličine zrna graška ili klikera, koja se pipa rukom i vidi u nekim momentima, zavisno kako beba okrene glavu. Obavezno treba odmah otići kod lekara kako bi se što pre započelo lečenje.

Kako se leči tortikolis?

U zavisnosti od toga da li je deformitet urođen ili stečen (traumatski), u prvoj godini leči se konzervativno, fizikalnom terapijom - vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

Topao parafin zagreva mišić  i tako ga priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta pasivnim istezanjem, odnosno ne možemo da dovedemo glavu do suprotne strane tako da uvo dodirne rame.

Elektroforeza kalijum-jodida je unošenje leka putem struje koji deluje na razbijanje hematoma i primenjuje se kod traumatskog torticolisa.

Kako vežbati sa bebom?

Pasivno istezanje

Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada najpre terapeut, a onda i  roditelj, isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta ili osobe koja izvodi vežbu.

U prvim mesecima jednostavnije je da beba leži na leđima, fiksirate rame sa iste strane gde je tortikolis, dok drugom rukom povlačite glavu ka suprotnom ramenu. U početku nije moguće postići pun obim pokreta, ali vremenom, uporno i uz puno vašeg  strpljenja, beba će moći uvom da dodirne rame na zdravoj strani. Kasnije, kada počne samostalno da se okreće da bi  mogli istovremeno da fiksirate rame i  nagnete glavu do drugog ramena, možete to da radite u položaju na boku.

Kada roditelji sami sprovode vežbe kod kuće jako je važno da nikada ne rade dve osobe istovremeno tako što jedna drži rame a druga povlači glavu. Tada može da dođe do preteranog istezanja i povređivanja ili da ne bude nikakvog efekta. Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić. To možete da radite dok beba leži na leđima ali i na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame na zdravoj strani a drugom spuštate glavu tako da brada ide ka ramenu na strani tortikolisa. Ležeći na stomaku u korigovanom položaju beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže.

Pri izvođenju pasivnih vežbi pokret istezanja se izvodi lagano dok beba ne pruža veliki otpor (u protivnom sačekajte da se opusti), u krajnjem položaju treba zadržati glavu nekoliko sekundi, ne predugo da se beba ne bi unervozila i vratiti glavu u središnju poziciju. Ovako će skraćeni mišić moći da se postepeno isteže i imaće dovoljno vremena za opuštanje. Preporuka je da se radi više puta u toku dana sa po nekoliko ponavljanja.

Aktivno jačanje mišića

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz adekvatnu stimulaciju (igračkama, dovođenjem u određene položaje, podsticanjem na odgovarajuću aktivnost). Cilj aktivnih vežbi je jačanje mišića suprotne strane jer su oni zbog torticolisa istegnuti i oslabljeni. Kada se radi samo pasivno istezanje, nakon nekog vremena se postigne zadovoljavajuća korekcija ali ubrzo se „tortikolis vraća“ jer glava nije dobro učvršćena zbog slabosti mišića.
PageBreak

Šta je to pozicioniranje glave?

Da bi korekcija bila uspešna pored pasivnog istezanja i aktivnog jačanja moramo da postignemo i dobru poziciju glave. Zato u ležećem položaju na leđima dok beba spava, ali i kada je budna  u krevecu ili kolicima, postavljamo presavijene peškire sa obe strane glave. Kada spava na strani gde je tortikolis presavijenu pelenu ili manji peškir stavimo ispod glave tako da vrat bude slobodan. Kada je na drugom boku peškir je ispod karlice. U položaju na stomaku stavimo je da leži na obrazu zdrave strane.

Kada joj se obraćamo, pričamo, hranimo, traba da budemo pravo ispred njenog lica da bi gledala u nas i držala glavu u središnjoj liniji.

Koliko traje ispravljanje deformiteta?

Da li će tortikolis biti izlečen zavisi od toga koliko je mišić skraćen, kada je započeto sa lečenjem (u prvom, drugom, trećem mesecu ili kasnije)  i da li je lečenje sprovedeno do kraja. Beba se prati kroz sve razvojne faze dok ne prohoda. Tek tada možemo da kažemo da je sve u redu i da neće biti posledica ako glava stoji pravo u uspravnom položaju i pri hodu.

Kada beba ne može da održi glavu u središnjoj liniji u uspravnom položaju daje se Thomasov okovratnik koji sprečava bočno naginjanje.

U najtežim slučajevima kada fizikalna terapija ne da očekivane rezultate ili ako iz nekog razloga sa lečenjem nije započeto a dete ima godinu dana ili više, pribegava se operaciji.

Nelečen ili neizlečen tortikolis za posledicu ima asimetriju lica (zahvaćena strana se slabije razvija pa treba blago masirati i štipkati obraz da bi se podstakla cirkulacija), asimetriju glave jer beba dok leži stalno drži glavu u istom položaju što utiče na formitanje koštanih struktura lobanje,  kasnije dolazi do krivljenja kičmenog stuba na stranu (skolioza), problema sa vidom (potrebne su određene korekcije) i nepravilnog razvoja vilice (deca moraju da nose korektivne proteze).

Kako znamo da je tortikolis izlečen?

Ako se uspostavi puna pokretljivost glave, što znači da dete može da nagne glavu i da okrene lice bradom prema ramenu isto na obe strane, i ako je glava pravo u produžetku kičmenog stuba kada dete prohoda, smatra se da je korekcija uspešna i da neće biti pomenutih posledica.