Tokom puberteta, telo prolazi kroz niz hormonalnih i fizičkih promena koje pripremaju telo za odraslo doba, a posebno za polnu zrelost. Ne postoji određena starost za početak puberteta jer se sva tela menjaju i rastu u svoje vreme. Međutim, obično počinje između 10 i 14 godina kod devojčica i oko 13 godina kod dečaka. Tokom puberteta događaju se razne fizičke promene, ali i emocionalne.
Pitali smo defektologa, psihoterapeuta i predavača u centru za edukaciju budućih psihoterapeuta, Miljanu Cvetković, kako autistična deca prolze kroz pubertet? Kakve teškoće oni imaju u ovom uzrastu?
"Pubertet je period koji donosi brojne fizičke, emocionalne i socijalne promene, što može biti posebno izazovno za decu sa autizmom. Teškoće u ovom uzrastu mogu uključivati poteškoće u razumevanju i upravljanju sa emocionalnim promenama, zbog čega mogu doživeti povećanu anksioznost ili depresiju. Takođe, deca sa autizmom mogu imati poteškoće u razumevanju društvenih normi i neadekvatne veštine socijalizacije, što ih može činiti ranjivima na izolaciju ili vršnjačko zlostavljanje. Osim toga, se*sualnost je važan deo puberteta, ali deca sa autizmom mogu imati poteškoće u razumevanju i tumačenju "se*sualnih signala", kao i u razvijanju zdravih odnosa i granica. Važno je napomenuti da je se*sualnost često tabu tema u kontekstu autizma, ali je važno imati u vidu da ova deca takođe razvijaju svoj se*sualni identitet i potrebe. Stoga je neophodno pružiti podršku kroz strukturirane aktivnosti, edukaciju o se*sualnosti i emocionalne veštine, kao i otvorene i iskrene razgovore o promenama koje se dešavaju."
Tokom puberteta dešavaju se razne emocionalne promene, a šta kada je autistično dete agresivno? Kako roditelj da postupi, može li da pomogne?
"Agresivno ponašanje kod dece sa autizmom može biti izazovno i za samu decu i za njihove roditelje. Agresija može biti posledica različitih faktora, uključujući frustraciju zbog komunikacionih ili senzornih izazova, anksioznost, ili poteškoće u regulaciji emocija." - objašnjava defektolog Miljana Cvetković i dodaje:
"Kada se suočite sa agresivnim ponašanjem deteta sa autizmom, prvo je važno osigurati sigurnost, kako za dete tako i za okolinu. Zatim, pokušajte identifikovati uzrok agresije. Da biste to učinili, možete obratiti pažnju na okolnosti u kojima se agresija dešava i na znakove koji prethode njenom pojavljivanju. Kada razumete uzrok agresije, možete pristupiti različitim strategijama za smanjenje ili prevazilaženje tog ponašanja. To može uključivati prilagođavanje okoline kako bi se smanjile senzorne stimulacije, uvođenje rutina i predvidljivosti, kao i razvoj strategija za emocionalnu regulaciju. Takođe je važno usmeriti pažnju na pozitivno ponašanje i nagraditi dete kada koristi alternativne strategije za izražavanje svojih potreba ili emocija."
Defektolog naglašava da je kod agresivnosti dece iz spektra autizma važno da postoji saradnja sa timom stručnjaka:
"Kroz saradnju sa psiholozima, defektolozima ili drugim stručnjacima, moguće je razviti individualizovane strategije prilagođene potrebama i specifičnostima deteta sa autizmom. Fokus bi mogao biti na neutralizaciji agresivnog ponašanja i razvoju emocionalne kompetencije kroz mentalizaciju koja će svakako biti specifična."
BONUS VIDEO:
(Yumama/T.A.S.)