7 načina da se izborite sa dečijim hirovima: Vi postavljate granice koje su im najpotrebnije

Metode vaspitanja dece su se u poslednje vreme dosta promenile. Učili su nas da su dečji hirovi potpuno prirodan proces, na koji zreli roditelj treba sasvim adekvatno da reaguje. Bez napada ili vikanja, samo jasna artikulacija dečjih emocija. Ali šta ako vam kažemo da je svaki hir drugačiji? Zajedno sa Kirom Goldštajn, psihološkinjom pokušaćemo da razumemo razloge za hirovitost dece.

Hajde da razmotrimo situaciju. Negde na autobuskoj stanici majka i dete čekaju svoj prevoz. U toku iščekivanja, dete od 4-6 godina se dosađuje i počinje da juri s jedne na drugu stranu. Mama je primetno nervozna, ali to ne pokazuje. Zamoliti dete da se smiri, što je za njega isto što i detonirati bombu gigantskih razmera. Ali majka rizikuje - i sada je mališan histeričan, baca se na zemlju, lupa nogama, vrišti. Stariji prolaznici osuđujući gledaju majku.

U životu svake majke (i oca) bar jednom je postojala takva situacija. Ispravno ponašanje ovde je zdrava ravnodušnost. Ne, nije da vas uopšte nije briga. Puštate da te emocije izađu, ali kontrolišete proces. Glavna stvar je da ostanete mirni.

Zašto se ovo dešava?

Dečja psiha je skup složenih procesa koji su, naravno, neshvatljivi samom detetu. Neophodno je da dete izrazi protest, da kaže „neću“, ali ono još ne zna kako to da uradi. Ovi procesi u velikoj meri zavise od sredine i emocionalne pozadine u porodici. Promena uobičajenog okruženja, bilo da se radi o selidbi, novom vrtiću ili školi, može u velikoj meri uticati na psihičko stanje deteta. Pored toga, nedostatak ljubavi i brige roditelja može izazvati duboku emocionalnu traumu i uticati na formiranje njegove ličnosti.

Ne zaboravimo ni na temperament. Mirni roditelji mogu imati aktivno i energično dete. Ove razlike mogu postati izvor sukoba ako roditelji ne razumeju i ne prihvate individualne karakteristike svog deteta. Briga za dete može dovesti do zabrana i ograničenja. To znači da će dete svoje neslaganje iskazati na način koji razume – kroz plač, vrisku i ponekad tantrume.

Ne zaboravite da ste u ovoj situaciji vi odrasli. I ovde je važno, kako se sada kaže “ne”. Ovaj resurs morate pronaći u sebi kako biste mirno izveli dete iz ovog stanja. Njemu je teže, jer vi razumete ili pretpostavljate zašto se loše ponaša, a ono ne. Možete li zamisliti koji je ovo stepen zbunjenosti mališana?

Moje dete je tvrdoglavo ili samo svojeglavo?

Vrlo često ljudi kažu da će dete, ako je tvrdoglavo, postići mnogo u budućnosti. Uprkos svim preprekama, ono će ići ka svom cilju. Ali tvrdoglavo dete nije isto što i odlučno ili uporno dete.

Tvrdoglavost i upornost su dve karakteristike koje se često mešaju, ali među njima postoje bitne razlike. Upornost se zaista može posmatrati kao pozitivan kvalitet. Ovo je želja da se postigne postavljeni cilj, čak i ako se na tom putu pojave poteškoće. Uporna osoba je spremna da prevaziđe prepreke, pokazujući fleksibilnost i otvorenost za nova rešenja.

Tvrdoglavost je nešto drugo. Manifestuje se kao insistiranje na sopstvenom mišljenju ili odluci, čak i ako situacija zahteva prilagođavanje ili korekciju. Tvrdoglava osoba može ignorisati zdrav razum i savete drugih, što na kraju dovodi do negativnih posledica.

Međutim, tvrdoglavost igra ulogu u razvoju. Pomaže u oblikovanju volje i uči nas da kažemo „ne“. Sposobnost da branite svoje stavove i ne popuštate u ubeđivanju može biti korisna u životu, posebno kada je u pitanju zaštita interesa i uverenja.

Razgovarajte kao odrasla osoba

Naravno, dečji tantrum je jedna od onih stvari koje društvo uvek osuđuje. Ljudi ne vole dečji plač i vrištanje, a najčešća reakcija na stres je agresija i bes. Zahvaljujući obilju psihologa i „trenera“, dečja histerija se normalizuje u savremenom svetu. Ali većini roditelja i dalje je teško pronaći pravo rešenje u ovom trenutku, umesto uobičajenog „smiri se“, kažnjavanja. Na kraju krajeva, histerija je stresna ne samo za dete, već i za roditelje.

Ali, ako se ne plašite osuđujućih pogleda i imate mnogo strpljenja da se ne uzbuđujete, evo nekoliko saveta koji će vam omogućiti da izbegnete da padate u vatru kada dete ima napad besa.

1. Razumevanje razloga

Prvi korak u suočavanju sa hirovima i tvrdoglavošću je razumevanje njihovih uzroka. Deca mogu biti hirovita zbog umora, gladi ili želje da privuku pažnju.

2. Postavljanje jasnih granica

Deci su potrebne granice da bi se osećala bezbedno. Postavite jasna pravila i objasnite njihovo značenje. Na primer, ako kažete „ne“ određenoj želji, objasnite zašto je to tako. Ovo će pomoći vašem detetu da razume vaše postupke i smanji hirovitost.

3. Ponudite izbor

Dajte svom detetu priliku da bira između nekoliko opcija. Na primer, umesto da jednostavno kažete „Vreme je da se obučeš“, recite: „Želiš li da obučeš crvenu ili plavu majicu?“ Ovo pomaže deci da se osećaju nezavisnije i smanjuje verovatnoću tvrdoglavosti.

4. Pozitivan stav je veoma važan

Motivišite dete da se nosi sa teškom situacijom bez plakanja i histerije.

5. Ostanite mirni

Zapamtite, vi ste odrasla osoba. A odrasli znaju kako da reše i najgore situacije sa dozom smirenosti. Da biste ostali čvrsti i samouvereni, ne morate da podižete ton. Vaše dete može da oseti vašu nervozu, čime se povećava protok negativnih emocija. Neka vaše dete zna da ste u blizini.

6. Diskusija o emocijama

Naučite svoje dete da prepozna i izrazi svoje emocije rečima. Na primer, kada počne da se loše ponaša, pitajte: „Jesi li ljut?“ Izgovorite emociju i razlog, a zatim pokušajte da pronađete izlaz iz situacije.

7. Tajm aut

Ako hirovi postanu nekontrolisani, možete koristiti metodu tajm-auta. Ovo nije kazna, već prilika da se dete smiri i razmisli o svom ponašanju. Objasnite mu da se može vratiti kada bude spremno.

Hirovost i tvrdoglavost su prirodni deo dečjeg razvoja. Ovim simptomima se može upravljati razumevanjem, strpljenjem i pravim strategijama. Imajte na umu da je svako dete jedinstveno i da ono što odgovara jednom možda neće raditi drugom. Glavna stvar je održavanje otvorene komunikacije i stvaranje atmosfere ljubavi i razumevanja u porodici.

BONUS VIDEO