Komunikacija između roditelja i dece je jako važna, a o tome je govorila psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić u emisiji "Kako da odrastem lako" na TV Prva, koja je realizovana od strane Fondacije "Novak Đoković".

Ona je, odgovarajući na pitanja Jelene Đoković istakla da "roditelji načinom komunikacije vaspitavaju decu, znači i kako i šta govore, ali i verbalno i neverbalno", ističući da deca više slušaju neverbalno nego što slušaju reči.

"Iako su roditelji skloni da mnogo govore jer smatraju da je to njihova uloga, da vaspitavaju decu kroz reči, deca više slušaju neverbalno. Ono što je važno za tu komunikaciju, jedna stvar je da roditelj ima tu veštinu da aktivno sluša, deca nam sve kažu, samo je bitno da mi to čujemo.Deca govore o svojim osećanjima i onome što žele, ali vrlo često roditelji skrenu temu ili to gurnu pod tepih zato što ih blokira emocija straha šta će da čuju", rekla je psiholog i psihoterapeut Grujić, pa objasnila sve o važnoj strategiji u komunikaciji.

"Bitno je da roditelji nauče stragetegiju ja govor, da roditelj pročisti svoj mentalni prostor, da bude prisutan za ono što ono govori dete i ono što sluša o detetu. Taj ja govor nije osuđujuć, roditelji obično govore ti komunikacijom – ti si nemoguć, ti si nestašan, i kada govore iz te pozicije, roditelji često igraju na osećanje krivice – ti si kriv, nisi dobar, ti nisi nešto dobro uradio i kod dece se stvara osećanje krivice jer deca vole da udovolje roditeljima, to su njihova najvažnija bića".

Ona je istakla da ja govor može da se praktikuje od najranijeg uzrasta, ali tako da bude prilagođen razvojnim karakteristikama.

"Ako dete, na primer, razbaca igračke po sobi, ti govor bi bio ’ti si baš nemoguć, razbacao si igračke po celoj sobi’, akcenat stavljamo na dete, igramo na osećaj krivice. Ja govor bi bio da prvo kažemo ono što vidimo, a vidimo razbacane igračke, da kažemo kako se osećamo – ’ja sam ljuta kada su igračke razbacane jer je meni važno da se igraš u ovom delu prostorije i volela bih sada da pomeriš igračke u ovaj deo sobe gde smo se dogovorili da se igraš’. Tim ja govorom na neki način preuzimate odgovornost za ono što tražite od deteta, a uvažavate dete da vam ono kaže zašto je ono razbacalo igračke".

Gruijć je na kraju istakla da deca kroz ovakav način komunikacije uče i važne životne veštine.

"Na ovaj način učite dete da ono prepoznaje sopstvena osećanja i da njima upravlja, a to je jako važna veština i učite ga da bude u kontaktu sa svojim unutrašnjem osloncem, koji je jako važan za sve što dete čeka u životu".

BONUS VIDEO:

Terapeutkinja se ne igra sa svojom decom TikTok/ domesticblisters

(Yumama/N. Z.)