- Larisa je rano ostala bez majke i kao mlada otišla iz rodnog grada i odrastala sa braćom.
- Kada je zatrudnela sa oženjenim čovekom, braća su je naterala da se odrekne deteta.
- Prošlo je 60 godina dok se ponovo nije srela sa svojom ćerkom Oljom.
Usvajanje je više od pravnog postupka, ono predstavlja novo poglavlje u kojem se životi nepoznatih ljudi spajaju u jedno zajedničko "mi". U tom susretu tuđih sudbina rađaju se porodice koje nisu povezane krvlju, ali nastaju zahvaljujući izboru, hrabrosti i dubokoj potrebi da se voli. Svaka priča o usvojenom detetu i roditelju otkriva koliko je snažna želja da se pripada nekome i da se nekome pruži dom.
Ponekad godine razdvajanja, potraga za korenima ili iznenadni susreti otkriju koliko je identitet složen, a ljudsko srce sposobno za nežnost i oproštaj. Upravo u tim trenucima, usvajanje pokazuje svoju najdublju vrednost, stvaranje porodične veze koja nastaje iz odluke, a traje kao da je rođena zajedno sa nama.
Larisino teško detinjstvo
Larisa dolazi iz Kemerovske oblasti, iz velike seoske porodice. Nije imala ni mesec dana kada joj je umrla majka. Otac je ostao sam sa novorođenčetom i pet sinova. Ubrzo je kući doveo strogu maćehu koja je trebalo da mu pomogne u podizanju dece.
Kako su odrastali, deca nisu često ostajala kod kuće. Najmlađa Larisa, po završetku škole, otišla je u Krasnojarsk da studira i živi pod nadzorom trojice braće koji su se preselili u grad. Pošto nije uspela da učestvuje na jednom takmičenju, odlučila je da se ne vraća kući. Počela je da radi u pošti i pripremala se za prijem.
Žrtva zavodnika i neplanirana trudnoća
U Krasnojarsku, devetnaestogodišnja Larisa je lako pala na čari zgodnog udvarača. Počela je da izlazi sa njim, ne znajući da je već oženjen. Jednog dana, dok je njen brat bio odsutan, muškarac je došao da je poseti, a ta poseta se završila jezivo. Prvo joj je dao alkohol, a potom je iskoristio u tom stanju smanjene svesti.
Nakon tog incidenta, Larisa je nastavila da radi u pošti i paralelno pohađala jednogodišnji kurs za vaspitače. Preselila se u stan i počela da živi samostalno. Ubrzo je shvatila da je trudna i priznala situaciju svojoj braći. Oni su odmah reagovali, suočili se sa "zavodnikom", koji je priznao da već ima porodicu i bebu.
Larisa je odlučila da sama podigne dete. Ljubazni ljudi pomogli su joj da pripremi sve što je potrebno za bebu. Njena ćerka, Olja, rođena je 6. marta 1966. godine. Mladi mama, tada dvadesetogodišnjakinja, postepeno se navikla na novu ulogu i brinula o Olji kako i koliko je mogla.
Najbolnija odluka
Jednog dana, maćeha je došla u posetu i pokušala da vidi Larisu. Njena braća, Oleg, Viktor i Nikolaj, iskoristili su "pogodan" trenutak i zahtevali od Larise da se odrekne deteta. Sve što je uspela jeste da umota bebu u ćebe sa prepoznatljivim žutim šalom i ceduljicom sa imenom, verujući da će je njena braća vratiti kući kada se situacija smiri.
Međutim, braća su bebu ostavila na stepenicama koje vode u podrum policijske stanice. Beba je brzo odneta sa stepeništa, a Larisa, iz straha da je policija neće razumeti, nije se usudila da je traži. Kako su se komšije zabrinule, Larisa je lagala da je bebu odvela majci u selo. Decenijama je Larisu mučila neizvesnost i briga za njeno biološko dete.
Trenutak kada je Olja postala Marina
Bebu je pronašla Valentina Belozerova, koja je tada bila na dužnosti i koja je detetu dala prvu pomoć i prijavila pronalazak policiji. Olja je odvedena u sirotište i dobila ime Marina. Žena koja je radila u sirotištu tražila je za devojčicu roditelje koji bi je usvojili, pa su tako Ljubova i Viktor Plavko, postali su njeni novi mama i tata.
Marina je odrasla u ljubavi i pažnji, razvijala talente, pohađala klubove i školu, i kasnije fakultet. Postala je profesor istorije i svoj život posvetila podučavanju.
U galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o deci i porodici, sačuvajte ih i pošaljite roditeljima, tetkama, bakama i dekama...
Otkriće i susret sa biološkom majkom
Marina je saznala da je usvojena sa šest godina, ali prava istina o biološkoj majci joj je postala poznata tek mnogo kasnije, nakon smrti usvojitelja. Pretražujući vesti, prepoznala je priču o devojci koja je ostavljena sa bebom pre skoro 60 godina, svoju biološku majku, Larisu.
Genetski test potvrdio je vezu između nje i majke, a njihov prvi susret trajao je pola sata. Obe su plakale, ali su osećale zahvalnost i sreću što su se ponovo pronašle.
Larisa i Marina svakodnevno komuniciraju i upoznaju se. Marina oseća duboku zahvalnost prema majci, iako je odrasla bez nje, i poštuje sve odluke koje je Larisa donela i oje su joj konačno obezbedile srećan život. Njihova priča je dokaz snage ljubavi, strpljenja i sudbine koja vodi do pravog puta.
BONUS VIDEO:
(Stil.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
