Svako od nas je odrastao u drugačijoj porodičnoj situaciji. Ovo ima ogroman uticaj na to ko postajemo i na vrednosti i osobine koje razvijamo. Mnogi ljudi koji su kao deca odrastali sa samohranim roditeljima, primećuju mnogo sličnosti između sebe i drugih koji su takođe imali sličnu porodičnu situaciju.

Evo koje osobine mogu da razviju deca koja rastu sa jednim roditeljem kada postanu odrasli ljudi:

1. Samodovoljnost - Oni koji su odrasli sa samohranim roditeljem uče da budu samodovoljniji u mladosti. Njihovi roditelji obično nisu imali toliko vremena da provode sa njima i možda su morali brže da nauče kako da prežive sami. Oni mogu da odrastu i postanu odgovorniji u ranom uzrastu ili da na kraju prerastu u ulogu brige o braći i sestrama. Ako je roditelj mnogo u blizini, često će postati i pomagač, a u nekim slučajevima i skoro su roditelj, ispunjavajući nedostajuću majčinsku ili očinsku ulogu.

2. Poslovi koje obavljaju članovi porodice imaju manje rodno specifične prirode. Ono što treba da se uradi ima tendenciju da se ravnomernije deli na sve članove porodice bez previše pretplate na rodne tradicionalne uloge.

3. Osećaj nepripadanja - Oni koji su odrasli sa samohranim roditeljem često se osećaju kao da ne pripadaju. Koreni ovoga obično su sadržani u nestaloj figuri oca ili majke u ranom životu, što je ostavilo emocionalnu prazninu ili rupu za koju se čini da treba da se popuni. Ukoliko ostane praznina u odraslom dobu, važno je tražiti pomoć psihologa za prevazilaženje ove barijere.

4. Oni imaju tendenciju da budu nezavisniji i preuzmu inicijativu kada vide poslove u domaćinstvu koje treba obaviti. Često su zreliji i odgovorniji, verovatno zbog toga što im jedini roditelji poveravaju da rade više zadataka i da "izvuku svoju težinu".

5. Oni imaju tendenciju da imaju više slobodnog vremena gde nisu tako pažljivo nadgledani i praćeni u poređenju sa dve roditeljske porodice. To može dovesti do većeg poverenja između deteta i njegovog roditelja. Nasuprot tome, to takođe može dovesti do problema.

6. Oklevanje u ljubavi - Jedan efekat odrastanja sa samohranim roditeljem je oklevanje u stvaranju ličnih veza. Oni koji su odrasli sa roditeljem koga su videli odvojenog ili razvedenog često mogu da budu vođeni negativnim iskustvom. Onima koji su odrasli sa samohranim roditeljem i nikada nisu znali drugačije jednostavno nije prikazan primer kako izgleda funkcionalna (ili nefunkcionalna) romantična veza odraslih.

Kao rezultat toga, kada počnu da se zabavljaju, pristupaju tome iz prve ruke, bez iskustva. Ovo nije nužno loša stvar i može dovesti do autentičnih i dubokih odnosa, ali može to učiniti složenijim. Jedna od mana ovoga ponekad može biti strah od posvećenosti, što me dovodi do sledeće tačke.

7. Strah od nesposobnosti za formiranje porodice pune ljubavi
Jaka nezavisnost može biti dobra stvar i prednost koju razvijaju neka deca samohranih roditelja. Ovo ima prednost u tome što su veštine i talenti već razvijeni i ne zavise od nekog drugog, ali ima i lošu stranu.

Loša strana je u tome što osoba koja odrasta sa samohranim roditeljem može postati duboko uplašena da je manjkava ili nedostojna i da neće moći da formira sopstvenu porodicu. Gledaju u svoje problematične korene i osećaju da su porodica ili ozbiljne veze izvan njih:

"Nikad neću biti dobar tata, vidi kakav je bio moj!"

"Nikada ne bih mogla da budem odgovorna mama, vidi šta je moja uradila!"

"Brak nije za mene, vidi kako je tatina smrt uništila život mojoj mami…”"

8. Mogu se osećati zbunjeno oko toga kako treba da se osećaju prema odsutnom roditelju. Neka deca osećaju izdaju svog drugog biološkog roditelja ako ostvare odnos pune ljubavi sa novim očuhom.

9. Osećaju da su više uključeni u donošenje odluka jer njihov roditelj razgovara o kućnim pitanjima sa njima, a ne sa drugim roditeljem. Deca samohranih roditelja mogu pokazati uvid izvan svojih godina u pogledu planiranja budžeta, pripreme hrane, kućnih poslova i veština u dvorištu.

BONUS VIDEO: 

Dvogodišnja devojčica sprema kolač TikTok/samacdonald

(Yumama/T.A.S.)