Roditelji ponekad izgovaraju pojedine fraze po automatizmu, zato što su ih i sami čuli bezbroj puta u detinjstvu. Međutim, pojedine rečenice bi zaista trebalo da prestanete da koristite jer mogu da imaju psihološke posledice na dete, a stručnjaci su za huffpost.com otkrili i koje su u pitanju.

Nije to ništa strašno

Deca umeju da plaču, histerišu, žale se zbog razloga koji su odraslima potpuno beznačajni. Međutim, emocije koje dece ispoljavaju ne smeju da nam budu beznačajne, one su stvarne i treba da ih prihvatimo. Kada uveravate dete da ne treba da plače, zapravo mu poručujete da njegove emocije nisu važne.

Umesto toga, važno je da mu date do znanja da prepoznajete i prihvatate njegova osećanja, jer će to doprineti i razvoju emocionalne inteligencije deteta.

Ti nikad ili ti uvek

Da, deca, kao i odrasli, imaju svoje obrasce ponašanja, ali evo zašto nije pametno da detetu govorite "ti uvek radiš to i to" ili "ti nikad ne radiš to i to". Stvar je u tome da mališan onda stiče utisak da vas ne zanima šta se njemu dešava, da sve unapred znate i da bez obzira na to šta ono radi vaše mišljenje neće da se promeni.

Umesto da ovo izgovarate, pokušajte da budete radoznali i da saznate zašto se dete ponaša na ovaj ili onaj način u datoj situaciji.

Rastužiš me kada uradiš...

Naravno da roditelje može da rastuži ili uznemiri neko ponašanje deteta, ali je važno da poštujete granice i da ne mešate svoje emocije sa njihovim. To su vaša osećanja, ne njihova.

Osim toga, stručnjaci sugerišu da time što detetu pokazujete da ono svojim ponašanjem može da utiče na vaše emocije, potencijalno sebi komplikujete život – kada shvati da ono određuje da li ste srećni, ljuti, tužni, moguće je da će u nekim situacijama namerno želeti da isprovocira određeno osećanje tj. reakciju. Drugim rečima, počeće da manipuliše vama, a to ne želite.

Mnogo je efikasnije da postavite jednostavne, jasne granice u vezi sa ponašanjem. Na primer: "Ne smeš da skačeš sa kauča" jer mnogo bolje od "Mama će biti tužna ako skačeš sa kauča".

Trebalo je da znaš bolje od toga

Ova toksična roditeljska fraza zapravo svaljuje krivicu na dete zbog posledica nečega što je uradilo, ali umesto da dete sluša šta mu govorite, ono će samo početi da se pravda i brani. Time što mu govorite da je zapravo trebalo da predvidi da će posledice nečega što je uradilo biti takve, šaljete mu poruku da je "glupo ili nezrelo da donosi dobre odluke", što je užasno za njegovo samopouzdanje.

Umesto toga, savet stručnjaka je da objasnite detetu zašto nešto nije dobro i da pokušate zajedno da nađete rešenje.

Neka, ja ću

Kada čekate "beskonačno" da dete veže pertle ili odradi neki drugi, za vas jednostavan zadatak, prvi instinkt je da kažete: "Neka, ja ću". Ali, ne bi trebalo da to radite jer detetu na ovaj način šaljete poruku da ono nije sposobno da nešto uradi, pa morate vi umesto njega, što je demotivišuće i frustrirajuće.

Udahnite duboko i dajte mališanu vremena da završi sam ono što je počeo. Ili, ako žurite negde i ne možete da čekate, recite nešto poput: "Hajde da ti sada pomognem pošto žurimo, a sledeći put ćemo to zajedno uraditi".

Ti si... (stidljiv, neodlučan...)

Jedna od najvrednijih stvari koju možete da uradite za svoje dete je da svesno izbegavate da mu "lepite etikete". To inače loše utiče na odnos roditelja i deteta jer mame i tate najčešće u ovom kontekstu izdvajaju neke loše osobine svog mališana i tu određenu osobinu predstavljaju kao celokupnu ličnost deteta. Dakle, ako detetu kažete "Ti si stidljiv", ono to ne shvata samo kao jednu svoju osobinu, kao deo svoje ličnosti, već počinje sebe da doživljava na taj način.

BONUS VIDEO:

Šta psiholog ne bi rekla svom detetu TikTok/psychologywithdrana

(Yumama/N. Z.)