ŠTA DA URADITE AKO DETE DOBIJA LOŠE OCENE: Ne ide mu u školi - 7 načina da to promenite bez vike i kažnjavanja

Na akademski uspeh deteta utiču mnogi faktori: motivacija, okruženje u školi i kući, odnosi sa roditeljima i drugovima iz razreda, interesovanje za određene predmete, psihofizički razvoj i tako dalje. Pre nego što se razmišlja o strategiji povećanja akademskog uspeha, potrebno je pronaći razloge za trenutno nezadovoljavajuću situaciju

Nema dece koja mogu apsolutno sve. Vrlo je malo učenika koji podjednako vole književnost, fiziku, fizičko vaspitanje i geografiju. Normalno, neke stvari bi trebalo da ispadnu bolje, a neke gore. Ako želite da vaše dete ima samo petice, moramo da vas razočaramo: ono može imati četvorke, a ponekad čak i trojke i dvojke.

Korak 2: Procenite da li je program previše složen
Takođe može biti korisno povezati stvarne mogućnosti deteta i nivo opterećenja – ako su istorija i književnost interesantni, ali u školi dobije najviše 4, onda možda tempo predaje gradiva i njegov obim premašuju trenutni nivo deteta u učenju.

Zato je važno izabrati školu vodeći računa o uzrastu i interesovanjima deteta. Ako ima tehnički način razmišljanja i dobro je u matematici, nema potrebe da "gurate" dete da razvije veliko interesovanje za druge nauke. I, obrnuto, ako je dete zainteresovano za ruski jezik, čitanje i kreativnost, zašto ga poslati u školicu mladih matematičara?

PROČITAJTE I - ŠTA DA KAŽETE KAD DETE DOBIJE LOŠU OCENU

Korak 3: Razmislite o učenju kod kuće
Procenite da li ste stvorili sve potrebne uslove za učenje kod kuće. Često se život dece deli na školu, koja je povezana sa poslom i stresom, gde stalno treba da radite, disciplinovano mirno sedite, pažljivo slušate i sve tako i na dom, gde je stalna proslava, zabava, gosti, braća i sestre i dr. Dakle, dom je udoban, siguran i zanimljiv, ali ova atmosfera uopšte ne stvara radno raspoloženje, zadaci nisu završeni i ocene to odražavaju.

Možda ćete morati da napravite jasan raspored koji uključuje vreme za opuštanje posle škole i obavljanje domaćih zadataka, a zatim i hobije. Ovo će biti podstrek da brzo završite domaći zadatak kako biste se opustili i posvetili zabavi. Ali u isto vreme, posle škole, gde deca mnogo sede bez kretanja, ne bi im škodilo da odu u šetnju ili igraju aktivne igre. Takođe je važan udoban kutak za učenje, gde nema ometanja poput televizora koji radi u pozadini.

Korak 4: Pružite pomoć i podršku
Važno je da pomognete svom detetu u učenju, ali ne i da postanete još jedan učitelj. Da, svi uslovi moraju biti stvoreni kod kuće da se uradi domaći zadatak. Dete ne bi trebalo ponovo da se susreće sa učiteljem kod kuće u liku roditelja, lekcije su osmišljene posebno da se dijagnostikuje koliko je gradivo savladano i pogodno je kao osnova za samostalan rad.

Ako su časovi teški i vaša ciljana pomoć i podrška ne pomažu, potrebno je da suštinski komunicirate sa nastavnikom i potražite razlog. Ako propustite nekoliko tema ili imate složene probleme sa predmetom,nastavnik može pomoći.

Dešava se da kontakt sa nastavnikom ili drugovima iz razreda ne uspe. Naravno, ne želite da uđete u neprijatno okruženje, a nemaju svi snage da nešto dokažu u takvoj situaciji. Jedini recept je pitajte, razmislite, razgovarajte i zajedno preduzmete potrebne mere. Starija deca takođe mogu imati koristi od angažovanja psihologa u njihovom radu.

Korak 5: Razgovarajte o planu učenja sa drugim članovima domaćinstva
U nekim slučajevima bi bilo mudrije ne menjati školu, nastavnika ili studijski program, već olakšati prilagođavanje trenutnom programu. Glavna stvar za ovo je da promenite svoj stav prema ocenama vašeg deteta. Možete, nakon razgovora o svojim planovima na porodičnom savetu, odlučiti na koje predmete još niste fokusirani i mirno razmatrati loše ocene, dajući svom detetu više slobode i vremena za vannastavne hobije.

Korak 6. Zapamtite koje fraze koristite za komunikaciju sa svojim detetom

Takođe možete da se zapitate da li je kod kuće dovoljno podržano uverenje deteta da će uspeti. Nemirna deca često čuju da im se od malih nogu obraćaju "glup si", "loš đak", "jediničar", "ponavljač", "lenj" i tako dalje. Ako je to vaš slučaj, moguće je da vaše dete raste sa osećajem da mu uopšte ne verujete i da se ne kladite na njega. Čak i uz sve mogućnosti – nastavnike, tehnologiju, beneficije – dete nema motivacijuda uradi nešto što je unapred osuđeno na neuspeh. Štaviše, on sam unapred veruje da ne može da psotigne više.

Korak 7. Razmislite o svojoj motivaciji za dobijanje dobrih ocena
Budite veoma pažljivi u stvaranju spoljašnje motivacije za dobre ocene. Zajedno sa svojim detetom razmislite o tome koje želje ili čak ciljeve ono ili ona ima i kako bi se oni mogli odnositi na proučavanje određenog predmeta. Samo nemojte davati džeparac za peticu iz fizike ili organizovati odlazak u bioskop. Potrebna nam je veza: uči zbog svog razvoja.

Na primer, kupovina nove igračke ili gadžeta može biti fascinantan izlet u svet matematike: recite kako da uštedite, potražite popuste i vežbajte sa procentima za isplativu kupovinu. Pitajte ga šta bi želeo da pokuša, gde bi želeo da ide i šta bi mu za ovo trebalo - na primer, geografija ili strani jezik. Detetu je potreban sopstveni cilj ili san, a ne nametnut spolja, i jasno razumevanje kako će školske aktivnosti pomoći, ako ga ne realizuju, onda približiti.

Pronađite primer da inspirišete svoje dete. Danas imamo pristup velikom broju biografskih filmova, knjiga, susreta sa onima kojima se mladi dive, gde možemo detaljno proučiti kako su oni došli do uspeha. U mojoj praksi je bio zanimljiv slučaj sa dečakom koji se profesionalno bavi fudbalom. Bio je veoma loš u matematici, a kada je nastavnik utrošio vreme i trud objašnjavajući mu kako će mu poznavanje geometrije pomoći da predvidi putanju lopte i bolje se snalazi u prostoru fudbalskog terena, dečak je počeo da napreduje. Za dodatnu motivaciju, učitelj mu je čak odabrao film sa Bredom Pitom, u kojem je trener izračunao matematičku verovatnoću određene kombinacije, uzimajući u obzir snage igrača. Tako je detetu postalo mnogo jasnije o ovom predmetu, bilo je zaista inspirisano da napreduje u matematici i geometriji. Nije motivisan spoljašnjim nagradama i nije zastrašen, već inspirisan, jer mu je pronađen individualni pristup.

Najvažnije je ne zaboraviti da je i škola "škola života". U školi deca uče da snose svu moguću odgovornost za to što nešto nisu uradili, nešto nisu naučili, dobili lošu ocenu i tako dalje. Oni uče da naprave izbor: da li da promene nešto, da li da ulože više truda ili jednostavno to prihvate i usmere svoj fokus na drugo mesto. Često je kompenzacija dečjih nedostataka i nastojanje da se razviju njihove najslabije strane veoma naporno i neefikasno, ali klađenje na ono što deca vole i šta najbolje rade daje najbolje rezultate.

(Yumama)

BONUS VIDEO: