Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OVO NIKADA NEMOJTE DA GOVORITE PRED DECOM: Neke teme mogu ostaviti ozbiljne posledice, psiholog je objasnio kakve

Autor Sandra Krstanović

Deca su znatiželjna, a sve što čuju upijaju kao sunđeri

 svađa mame i tate.jpg Izvor: Shutterstock

Pre svega moramo biti svesni onoga što govorimo kako bismo bili sigurni da ih naše reči neće povrediti. Psihologinja Angela Karanja kaže da se ponašanje, vrednosti, uverenja i stavovi lako prenose posmatranjem, slušanjem i oponašanjem drugih.

"Kao mladi ljudi sa nerazvijenim mozgom, deca nemaju mentalne spretnosti da preispitaju ono što im se predstavlja niti da razaznaju je li to dobro ili loše. Što je dete mlađe, posledice su strašnije. Podsvest je otvorena i subjektivna za sve vrste sugestija pre sedme godine. Deca ne razmišljaju, a pogotovo ne objektivno", pojasnila je psihološkinja.

Karanja smatra da deca tek nakon sedme godine počinju učiti razmišljati svojom glavom. Ali i tada nastavljaju slediti primer svojih roditelja, osetljiva su na svoju okolinu, posebno na kućnu. Zato stručnjaci iznosi nekoliko tema o kojima nikada ne biste trebali razgovarati pred svojom decom.

Negativno pričanje o partneru, bivšim partnerima i članovima porodice

Mnogi roditelji ružno govore o drugom roditelju svog deteta u ljutnji ili osveti. Angela kaže da to nije dobro jer dete onda takvim doživljava i sebe.

"Takve stvari kod deteta mogu stvoriti unutrašnju podelu i naneti mu patnju. Dete će znati da postoji nesklad pa će se mrziti", upozorila  je Karanja.

 Dete, svađa, razmaženo
Tužno dete
Izvor: Shutterstock

Strahovi

Psihološkinja savetuje da pred decom nikad ne razgovarajte ni o novcu i brigama o bolesti jer deca modeliraju živote svojih roditelja i kako tumače svet. Kada su roditelji uplašeni i govore o novčanim brigama, prenose te strahove na decu.

"Dete će takve teme samo opteretiti i učiniti ih zabrinutima, a to su obveze odraslih koje deca ne mogu ublažiti. Kad roditelji deci govore o brigama odraslih, stavljaju ih u bespomoćan položaj za koji se zna da ometa normalan razvoj deteta", ukazala je.

Samoodbacivanje i samoprezir

Roditelji pred djetetom nikad ne bi trebali negativno govoriti o sebi samima. Neki od primera fraza koje treba izbegavati su "ne mogu ništa učiniti kako treba", "ja sam promašen slučaj", "debeo/la sam", ružan/na sam".

"Dete vas smatra vođom, a koliko pozitivno možete uticati na njega kada nemate vere u sebe? Vi tada demonstracijom učite dete da je u redu ne verovati u sebe", ističe Karanja.

Razočaranje zbog detetovog postojanja

Izjave poput "nikada se nisi trebao/la roditi" nikada se ne bi smele izgovoriti deci, čak i ako smatrate da je to istina.

"Detetu se ne sme narušavati samopouzdanje, samopoštovanje i identitet. Kao psiholozi, znamo da uverenja ljudi imaju dubok učinak na njihovo poštovanje i sposobnosti. Dakle, kada roditelji prenesu obeshrabrujuća uverenja na svoju decu, čak i ako im govore da nešto ne mogu, deca veruju da su nesposobna", pojašnjava psihološkinja.

Kako se osećati ili ne osećati

Stručnjaci za roditeljstvo napominju da svako od nas ima pravo na emocije i detetu zato ne treba govoriti da ne bude tužno.

"To ih obezvređuje i podstiče štetno uverenje da treba ostati miran i nasmijan čak i kada te srce boli. Želimo da deca znaju i razumiju da je u redu kada nisi dobro jer je to biološki i zdrav proces", rekla je.

(Yumama)

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica