ĆERKA MI JE NA LEČENJU ZBOG TIKTOK-A: Pojavio se strašan izazov, roditelji strahuju od najgoreg, a evo šta psiholog kaže

Zbog uticaja društvenih mreža na decu, roditelji su u poslednje vreme sve češće u kontaktu sa stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja. Najgore situacije su zbog uticaja TikTok-a i njihovih izazova koji mogu biti kobni po decu jer oni ne mogu dovoljno da shvate koliku opasnost nosi, a žele da budu "kul" među svojim vršnjacima.

Na ovaj post nadovezali su se komentari drugih roditelja, a jedna majka je priznala da je njeno dete zbog TikTok-a na lečenju.

"Moja ćerkica je na psihijatriskom lečenju zbog Tik Tok-a i zavisnosti od interneta koje je dovelo do krajnosti. Ovome se mora stati na put. Najopasnije je što većina roditelja ne veruje da su nam deca u ozbiljnoj opasnosti. Dečija psihijatrija je puna", napisala je i u nastavku otkrila da se problem tiho i neprimetno ušunjao u njihovu porodicu, te da su kasno shvatili da njihova 16-godišnjakinja pati od zavisnosti.

Psiholoj Lep Ivanišević je za Blic ženu otkrio kako na vreme da prepoznate da vaša deca imaju problem koji može biti ozbiljan i opasan.

"Ne možemo špijunirati decu 24/7, niti možemo kontrolisati svaki njihov postupak ili interakciju. Možemo pokušati, ali to nije ni zdravo, ni preporučljivo. Jedino što roditelji mogu je da se što aktivnije uključe u život svog deteta, da otvoreno i bez osude razgovaraju sa njim i da ga pitaju: "Pokaži mi šta pratiš na mrežama?". Edukujte se o tome kako mreže funkcionišu, kakve sadržaje možete naći i razgovarajte sa decom o tome. Otkrijte čemu im služe društvene mreže i telefon", izjavio je psiholog Leo Ivanišević.

Psiholog Ivanišević je zatim dodao da način na koji dete koristi društvene mreže može dati odgovor o njegovom psihičkom stanju i emotivnom zdravlju.

"Opšte emotivno zdravlje i zrelost vašeg deteta se ogleda u njegovom celokupnom ponašanju, pa i u njegovoj upotrebi mreža. Zbog toga, oduzimanje telefona i rigidna kontrola nisu način da se reši ili spreči problem. Da, to će dete sprečiti da koristi društvene mreže, ali neće otkloniti uzrok problematičnog ponašanja koji ne leži u samim mrežama, koliko leži u porodici, neposrednom okruženju, načinu odrastanja i vaspitanju", smatra sagovornik i naglašava da deca mogu da osete kada im nešto ograničavate samo da "vas ne bi bolela glava" ili "da drugi ne bi pričali" i da će u tom slučaju pronaći način da ne bude uhvaćeno, te da se zato preporučuje da se uspostavi povrenje, otvoren odnos i podrška.

Tinejdžeri koji su u procepu između detinjstva i odraslog doba neretko su nesigurni i proganja ih osećaj odbačenosti, zbog čega najčešće se bore sa mislima i emocijama da su manje vredni. Jedna od učestalijih intruzivnih misli je suicidalna. Iako ju je teško ustanoviti kao roditelj, postoje vidljivi signali i obrasci koji se ponavljaju ili predugo traju.

"Ukoliko dete odjednom jede previše ili odbija hranu, ukoliko spava previše ili ne spava dovoljno, ukoliko više ne radi stvari koje su mu pričinjavale radost, ukoliko je počelo da se zatvara u kuću i izoluje od sveta, ukoliko poklanja drugima njemu jako važne predmete - sve ovo mogu biti znaci za uzbunu", posebno ističe psiholog.

Važno je da budemo upućeni koji su to izazovi koji mogu biti veoma opasni, vrlo često sa smrtnih ishodom, a koji se zadaju na izvršavanje deci i tinejdžerima.

(Yumama)