Darovita deca se međusobno razlikuju, a poznato je i to da je njihov razvoj neujednačen. Neki od njih će imati više izražene verbalne sposobnosti, neki će biti jaki u logičko-matematičkom području, a neki će postizati neverovatne rezultete u telesnom-kinestetičkom području. Ali to što su odlični na jednom intelektualnom polju, ne znači da su im ostale sposobnosti visoko iznad proseka. Naprotiv, nije neobično da darovito dete poseduje izuzetan potencijal na jednom polju, recimo verbalnom, a da su mu ostale sposobnosti prosečne ili čak ispod proseka.

Povezane vestiRazvoj deteta20 pokazatelja da je vaše dete darovito

Vrlo često su darovita deca svesna svoje neusklađenosti

Linda Silverman je osmislila termin "neujednačeni razvoj", kako bi opisala ovaj fenomen. Vrlo često su darovita deca svesna svojih neusklađenosti. Naime, neujednačen razvoj može biti frustrirajući jednom mališanu koji tačno može u svojoj glavici da zamisli sliku koju želi da nacrta, ali zbog nerazvijenih motoričkih veština svoju ideju još ne može da ostvari. Neujednačen razvoj darovite dece posebno se ogleda u razlici razvoja izvršnih funkcija i intelekta.

Rasuđivanje tj. izvršne funkcije, smeštene u prefontalnom delu mozga, razvijaju se sve do dvadesete godine života i zaduženje su za planiranje, samoregulisanje, rasuđivanje i pažnju. S druge strane, jezik, vizuelno-spacijalne i matematičke sposobnosti, muzika i motorika, smešteni su u područja mozga koji se razvija mnogo ranije. Tako se darovito dete u jednom trenutku može ponašati izrazito samosvesno i razumno, dok se u drugom trenutku baca na pod i ponaša vrlo detinjasto i nezrelo. Ovakva razlika u ponašanju može biti vrlo zabrinjavajuća za njegovo okruženje, jer se od darovitog deteta očekuje da se zrelije ponaša nego njegovi vršnjaci.

Povezane vestiPorodicaSedam odsto dece sa smetnjama u razvoju je darovito

"Iako nas ova deca često iznenađuju svojim znanjem i veštinama, rasuđivanje i društvena spretnost se ne uče logikom, već vremenom i iskustvom te predstavljaju izazov svakom detetu".

Zbog njihovih osobina, poput emocionalne senzibilnosti, kognitivne intenzivnosti, svesti o vlastitoj neujednačenosti u razvoju, čestog perfekcionizma i visokih idela, nije retko da darovita deca imaju više poteškoća pri emotivnom samoregulisanju, nego njihovi vršnjaci.

Kroz upoznavanje svojih emocija i učenjem primerenog emocionalnog reagovanja, darovita deca stuču iskustvo i znanje kako se ponašati u onim situacijama u kojima se osećaju nelagodno.