- Roditeljima i okolini je ponekad veoma teško da prepoznaju znake mentalnih bolesti kod deteta.
- Prvi korak u lečenju je prepoznavanje simptoma poremećaja mentalnog zdravlja kod dece, zatim odlazak kod psihologa ili psihijatra koji odlučuju o daljim koracima.
Prošle su skoro tri godine otkako je 3. maja 2023. godine Srbiju potresla vest o masovnom ubistvu u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Trinaestogodišnji dečak izvršio je ubistvo u kojem je stradalo devetoro učenika i čuvar škole, a ranjeni su nastavnica i nekoliko đaka.
On je od tada u psihijatrijskoj klinici, a danas je nastavljeno suđenje tokom kojeg je on više sati davao iskaz u Specijalnom sudu u Beogradu.
Ova tragedija zaista je pogodila i uznemirila celu Srbiju, a od tada pa do danas mnogo je onih koji su se zapitali kako niko nije primetio ništa sumnjivo ili uznemirujuće u ponašanju dečaka-ubice u vremenu koje je prethodilo masakru.
Deca mogu da imaju iste mentalne probleme kao i odrasli, ali njihovi simptomi mogu biti drugačiji. Bez aluzija na to da je svako "čudno" ponašanje deteta potencijalno opasan znak koji vodi u agresiju, ipak postoje simptomi na koje bi roditelji (i bliski ljudi iz okoline) trebalo da obrate pažnju, a samim tim i saznaju kako mogu da pomognu.
Šta je mentalna bolest?
Mentalno zdravlje je opšte blagostanje načina na koji osoba razmišlja, upravlja svojim osećanjima i ponaša se. Mentalna bolest se takođe može nazvati poremećajem mentalnog zdravlja. To su obrasci ili promene u razmišljanju, osećanjima ili ponašanju koje uzrokuju nelagodu ili smetaju u delovanju, piše na sajtu "Mejo" klinike.
Stanja mentalnog zdravlja kod dece se najčešće definišu kao kašnjenja ili promene u razmišljanju, ponašanju, društvenim veštinama ili kontroli nad emocijama. Ovi problemi uznemiravaju decu. Stanja mentalnog zdravlja ometaju njihovu sposobnost da se dobro ponašaju kod kuće, u školi ili u drugim društvenim okruženjima.
Prepreke u lečenju poremećaja mentalnog zdravlja kod dece
Može biti teško otkriti stanja mentalnog zdravlja kod dece jer je tipičan rast u detinjstvu proces koji uključuje promene. Takođe, simptomi stanja mogu da zavise od uzrasta deteta. Mala deca možda neće biti u stanju da izraze kako se osećaju ili da objasne zašto se ponašaju na određeni način.
Zabrinutost može sprečiti roditelje da se brinu o detetu koje možda ima mentalnu bolest. Zabrinutost može biti zbog stigme povezane sa mentalnom bolešću, upotrebe lekova, troškova lečenja ili problema u dobijanju pomoći.
Uobičajeni poremećaji kod dece
Poremećaji mentalnog zdravlja kod dece mogu da uključuju sledeće:
Anksiozni poremećaji - Anksiozni poremećaji kod dece su preveliki strahovi ili brige koje je teško kontrolisati. Ove brige ometaju dečiju sposobnost da učestvuje u igri, školi ili društvenim aktivnostima. Dijagnoze uključuju socijalnu anksioznost, generalizovanu anksioznost i opsesivno-kompulzivne poremećaje.
Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) - U poređenju sa većinom dece istog uzrasta, deca sa ADHD-om imaju problema sa fokusiranjem pažnje, delovanjem na impuls, preteranom aktivnošću, što se naziva hiperaktivnost, ili nekom kombinacijom ovih problema.
Poremećaj iz autističnog spektra (PAS) - Poremećaj iz autističnog spektra je neurološko stanje koje se javlja u ranom detinjstvu, često pre 3. godine. Težina PAS-a varira, ali deca sa ovim poremećajem imaju problema sa razgovorom i povezivanjem sa drugima.
Poremećaji u ishrani - Definišu se kao nezdrav fokus na idealan tip tela, poremećeno razmišljanje o težini i gubitku težine, kao i nebezbedne navike u ishrani i dijetama. Poremećaji u ishrani poput anoreksije nervoze, bulimije nervoze i prejedanja mogu dovesti do nemogućnosti emocionalnog i društvenog delovanja. Takođe mogu izazvati fizičke komplikacije opasne po život.
Depresija i drugi poremećaji raspoloženja- Depresija je trajni osećaj tuge, lošeg ili razdražljivog raspoloženja i gubitka interesovanja za tipične aktivnosti. Ovo sprečava dete da dobro uči u školi i da komunicira sa drugima. Bipolarni poremećaj dovodi do velikih promena raspoloženja između depresije i ekstremnih emocionalnih ili bihejvioralnih uspona. Ovi usponi mogu izazvati rizične ili nebezbedne radnje.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) - PTSP je dugotrajno emocionalno uznemirenje, briga, strašna sećanja, noćne more i iritacija. Ovo je odgovor na nasilje, zlostavljanje, povrede ili druge traume koje je dete doživelo ili sa kojima je došlo u kontakt.
Šizofrenija - Šizofrenija je poremećaj percepcije i misli. Šizofrenija uzrokuje da osoba izgubi kontakt sa stvarnošću, što se naziva psihoza. Najčešće počinje u kasnim tinejdžerskim godinama, pa sve do dvadesetih godina. Šizofrenija može uzrokovati da osoba vidi ili čuje stvari koje nisu tu, što se naziva halucinacijama. Takođe može izazvati čudne misli i ponašanja.
Koji su upozoravajući znaci mentalnih bolesti kod dece?
Upozoravajući znaci da vaše dete može imati poremećaj mentalnog zdravlja uključuju:
- Tugu koja traje dve ili više nedelja
- Promene u društvenom ponašanju ili izbegavanju drugih
- Samopovređivanje ili razgovor o samopovređivanju
- Razgovor o smrti ili samoubistvu
- Izlive besa ili veliku promenljivost raspoloženja ili razdražljivost
- Nekontrolisano ponašanje koje može biti štetno
- Velike promene u raspoloženju, ponašanju ili ličnosti
- Promene u navikama u ishrani
- Gubitak težine
- Problemi sa spavanjem
- Česte glavobolje ili bolovi u stomaku
- Problemi sa koncentracijom
- Loš uspeh u školi
- Nepohađanje škole
Šta da radite ako sumnjate da dete ima problem sa mentalnim zdravljem
Ako ste zabrinuti za mentalno zdravlje vašeg deteta, konsultujte se sa zdravstvenim radnikom. Opišite ponašanja koja vas brinu. Razgovarajte sa nastavnicima, bliskim prijateljima, rođacima ili drugim starateljima deteta da biste videli da li su primetili promene u ponašanju. Podelite ove informacije sa zdravstvenim radnikom deteta.
Kako se dijagnostikuju mentalne bolesti kod dece
Stanja mentalnog zdravlja kod dece se dijagnostikuju i leče na osnovu simptoma i toga kako stanje utiče na svakodnevni život deteta. Da bi postavio dijagnozu, lekar može predložiti da dete poseti specijalistu. To može biti psihijatar, psiholog, klinički socijalni radnik ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje. Poseta specijalisti može da uključuje:
- Kompletni lekarski pregled
- Medicinska istorija
- Istorija fizičke ili emocionalne traume
- Porodična istorija fizičkog i mentalnog zdravlja
- Pregled simptoma i zabrinutosti sa roditeljima
- Hronologija sazrevanja deteta
- Školska istorija
- Razgovor sa roditeljima
- Razgovor sa detetom i praćenje ponašanja
- Testovi mentalnog zdravlja i upitnici za dete i roditelje
Dijagnostikovanje mentalnih bolesti kod dece može da potraje. Mala deca mogu imati problema da znaju ili kažu kako se osećaju. Način sazrevanja dece varira. Zdravstveni radnik može vremenom da promeni ili prilagodi dijagnozu.
Lečenje mentalnih bolesti kod dece
Uobičajeni tretmani za decu koja imaju mentalne zdravstvene probleme uključuju:
- Psihoterapija - takođe nazvana terapija razgovorom ili bihejvioralna terapija, podrazumeva razgovor sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje. Kod male dece, psihoterapija može uključivati igru ili vreme za igru. Tokom psihoterapije, deca i tinejdžeri uče kako da razgovaraju o mislima i osećanjima i da njima upravljaju. Uče nova ponašanja i veštine suočavanja.
- Lekovi - Zdravstveni radnik ili stručnjak za mentalno zdravlje deteta može predložiti lek kao deo plana lečenja. Ovaj lek može biti stimulans, antidepresiv, lek protiv anksioznosti, antipsihotik ili stabilizator raspoloženja. Zdravstveni radnik najčešće razmatra očekivane koristi, moguće rizike i neželjene efekte leka.
Kako roditelji mogu da pomognu detetu da se nosi sa mentalnom bolešću
Vi igrate ogromnu ulogu u podržavanju plana lečenja vašeg deteta. Da biste brinuli o sebi i svom detetu:
- Saznajte više o bolesti
- Razmislite o porodičnom savetovanju koje tretira sve članove kao partnere u planu lečenja
- Pitajte stručnjaka za mentalno zdravlje vašeg deteta za savet o tome kako da reagujete na svoje dete i da se nosite sa teškim ponašanjem
- Potražite načine za suočavanje sa stresom i pomoći će vam da reagujete smireno.
- Potražite načine da se opustite i zabavite sa svojim detetom.
- Pohvalite snage i veštine svog deteta.
- Sarađujte sa školom svog deteta kako biste dobili podršku koja je vašem detetu potrebna.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
