Roditelji to rade češće nego što bi možda priznali. Deluje bezazleno i često se izgovori usput – iz navike, straha ili besa. Ali rečenice poput: „Nemoj reći tati“ ili „Nemoj reći mami“ mogu ostaviti mnogo dublje posledice nego što odrasli misle.
Možda zvuče kao šala ili pokušaj da se izbegne svađa sa partnerom, ali za dete to nikada nije bezazlen trenutak. Tada ono dobija ulogu koju ne bi smelo da nosi – postaje čuvar tajni i saveznik jednog roditelja protiv drugog.
Dete nije terapeut, partner ni zaštitnik roditelja. Kada od njega tražimo da nešto krije, nesvesno ga uvlačimo u odnos odraslih i stvaramo teret koji može ostaviti posledice za ceo život.
Ako majka kaže: „Nemoj reći tati“, ili otac šapne: „Nemoj reći mami“, dete počinje da oseća unutrašnji sukob: „Ako kažem istinu, nekoga ću povrediti. Ako ćutim, lažem.“
Stručnjaci upozoravaju da takve situacije kod dece mogu stvoriti osećaj krivice, stida i odgovornosti za emocije odraslih. Kasnije u životu to se često pretvara u teško postavljanje granica, strah od sukoba, potrebu da „spasavaju“ druge i stalni osećaj da moraju da čuvaju tuđe emocije.
U galeriji ispod pogledajte kako da zaštitite dete od opasnih ljudi!
Zašto roditelji to rade? Najčešće iz straha od partnerove reakcije, želje da prikriju grešku, potrebe da pridobiju dete na svoju stranu ili zato što su i sami odrasli u porodicama punim tajni.
Ali dete nikada ne bi smelo da bude posrednik između roditelja. Najvažnije pravilo je jednostavno: ne tražite od deteta da krije istinu i ne koristite ga kao štit u partnerskim problemima. Dete ima pravo da voli oba roditelja bez osećaja krivice, skrivenih lojalnosti i emocionalnog tereta.
Kada roditelj kaže: „Nemoj nikome reći“, možda misli da štiti sebe. Ali često upravo tada najviše povređuje dete koje voli.
BONUS VIDEO: