- U društvu vlada prilična stigma vezana za jedince, koji se često doživljavaju kao razmaženi.
- Psihoterapeuti su otkrili na šta se jedinci najviše žale na psihoterapijama.
Roditelje jedinaca - bilo da imaju samo jedno dete zato što tako žele ili je tako zbog životnih okolnosti - često muči ideja da je "šteta da dete odrasta samo" i da bi "bilo bolje da ima brata ili sestru". Jedince neretko prati i uverenje da su razmaženi, ali nedavna istraživanja su pokazala da su mnoga od tih uvreženih uverenja vezanih za jedinu decu u porodici - netačna.
Danas je zapravo mnogo porodica koje iz ovih ili onih razloga imaju samo jedno dete, a u želji da pomognu roditeljima da bolje razumeju svoju decu, terapeuti su otkrili šta jedinci najčešće iznose na psihoterapiji.
1. Kao odrasli mogu da čeznu za vezom kakvu imaju braća i sestre
Tokom terapije, odrasli jedinci ponekad dele da se osećaju usamljeno jer potiču iz manje porodice i nemaju braću i sestre, te im nedostaju takvi odnosi.
"Imaju manje članova porodice na koje mogu da se oslone za podršku nego neko ko ima više braće i sestara", objasnila je Rebeka Grin, terapeutkinja za mentalno zdravlje i autorka knjige One & Done: The Guide to Raising a Happy & Thriving Only Child. "Praznici mogu da budu posebno usamljeni za neku decu jedince jer često nemaju velika porodična okupljanja koja vidite u filmovima i na televiziji."
Kao odrasli, mnoga deca jedinci će tražiti bliska prijateljstva sa onima koji im se čine kao članovi porodice kako bi popunili tu prazninu, rekla je terapeutkinja Altereza Klark.
"Postoji izreka da ako nemate porodicu, onda napravite svoju porodicu – i ja u to verujem svim srcem", rekla je. "Kada gradite svoju zajednicu, pronađite prijatelje, organizacije i rad u zajednici gde možete pronaći istomišljenike koji vam mogu pružiti podršku poput porodice."
Pored toga, može biti korisno da jedinci pozovu bliske prijatelje da sa njima proslave praznike i velike prekretnice, dodala je Grin. "Oni takođe mogu pomoći svojoj deci da steknu bliske prijatelje koji su im kao prvi rođaci", rekla je ona.
2. Mogu se osećati kao jedini odgovorni za brigu o svojim roditeljima
"Mnoga odrasla jedinci se osećaju preopterećeno i pod stresom što su jedina osoba u porodici koja se bavi svim obavezama brige o svojim roditeljima", rekla je Grin.
Ako žive u istom kraju, to može uključivati vođenje roditelja na lekarske preglede, pomoć u pripremi obroka i pomoć u upravljanju finansijama. Posebno može biti teško kada jedinac živi daleko od roditelja, istakla je Grin.
Ona ističe da jedinci mogu da razgovaraju sa svojim roditeljima, kao i sa svojim supružnikom ili partnerom, kako bi unapred razmotrili planove za brigu o roditeljima u starosti, kako bi svi bili na istoj strani.
3. Mogu vršiti pritisak na sebe da budu savršeni
Iako puno pažnje roditelja može dovesti do bližih odnosa sa njima, neka jedinci mogu osećati kao da se svaki njihov potez posmatra i analizira.
"Jedinci mogu da iskuse ekstreman pritisak roditelja da se istaknu u različitim oblastima svog života, što može dovesti do perfekcionizma ili razvoja ličnosti tipa A", kaže Klark. "Ovo može dovesti do toga da žive svoje živote stalno se plašeći da ne razočaraju druge".
Samo razumevanje ove povezanosti i postojanje sigurnog prostora, kao što je terapija, za obradu ovih iskustava može pomoći jedincima da ne budu toliko strogi prema sebi.
4. Mogu biti veoma nezavisni u vezama
"Odrastanje kao jedino dete u porodici može da stvori veliki osećaj nezavisnosti, što može biti i prednost i mana", rekla je Prija Tahim, licencirani profesionalni savetnik.
Što se tiče prednosti, jedinci su često vešti u samostalnosti, zabavi i osećaju se zadovoljno u svom društvu.
"Oni su često ljudi koji preuzimaju odgovornost, postaju odlični lideri i obavljaju stvari na inovativan način", rekao je Grin. "Međutim, drugi ih ponekad mogu smatrati zapovedničkim ili onima koji žele da stvari rade na svoj način."
Fokusiranje na veštine saradnje, kao što je jasna komunikacija, može pomoći u tome.
5. Mogu se osećati pogrešno shvaćenim
Ovo je uobičajeno pitanje koje jedinci pokreću, posebno u grupama za podršku, rekla je Grin.
"Definitivno i dalje postoji stigma vezana za jedince jer su porodice sa dvoje ili troje dece i dalje norma", rekla je. "Imati braću i sestre je tipičnije porodično iskustvo za većinu ljudi", kaže ona, i dodaje da zaista ne treba prosuđivati ljude na osnovu toga da li imaju braću i sestre ili ne.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
