Sredinom prošlog veka psiholozi su verovali da određena ponašanja u detinjstvu mogu da ukazuju na rizik od razvijanja nasilnih osobina u odraslom uzrastu. Teorija poznata kao Mekdonaldova trijada bila je tada često spominjana, posebno u kontekstu forenzičke psihologije. Danas se na nju gleda s oprezom jer mnogi stručnjaci smatraju da previše pojednostavljuje složenu povezanost između ponašanja i kasnijih problema.
Ipak, trijada i dalje ima određeno mesto u stručnim raspravama jer može da podstakne ranu intervenciju i bolje razumevanje povezanosti između traume, zlostavljanja i kasnijih poteškoća u ponašanju.
Šta je zapravo Mekdonaldova trijada?
Mekdonaldovu trijadu osmislio je psihijatar J. M. Mekdonald 1960-ih, a predstavio ju je u stručnom članku objavljenom 1963. godine. U teoriji je naveo tri ponašanja koja se u detinjstvu mogu pojaviti kao mogući rani znaci antisocijalnog i nasilnog ponašanja u odrasloj dobi. Ta ponašanja su okrutnost prema životinjama, opsesija paljenjem vatre i hronično mokrenje u krevet nakon pete godine života.
Prema Mekdonaldu, učestala pojava ovih ponašanja može da upućuje na dublje probleme, posebno kod dece koja kasnije pokazuju sklonosti prema nasilju, pa čak i serijskim zločinima.
1. Okrutnost prema životinjama
Namerno nanošenje bola životinjama jedan je od najozbiljnijih signala za uzbunu. Deca koja uživaju u dominaciji nad slabijima, poput životinja, mogu imati ozbiljan nedostatak empatije. Psiholozi napominju kako nije svako takvo ponašanje pokazatelj buduće sociopatije, ali zahteva pažnju jer se često povezuje s dubljim emocionalnim problemima ili zlostavljanjem.
2. Paljenje vatre
Interes za vatru u ranom uzrastu nije neuobičajen, ali deca koja iznova pale vatru ili to čine izvan znatiželje mogu time da izražavaju potisnutu ljutnju ili traže uzbuđenje. Ovakvo ponašanje nekad je bilo smatrano znakom traume ili potrebe za kontrolom, a danas se procenjuje kroz širi kontekst detetovog ponašanja i okoline.
U trijadi se spominje i učestalo mokrenje u krevet nakon pete godine života. Iako to samo po sebi nije znak agresije, povezuje se s visokim nivoima stresa, poniženja ili traumatičnim iskustvima. Danas stručnjaci ovo ponašanje češće tumače kao posledicu emocionalnih teškoća, a ne kao direktan pokazatelj budućeg nasilja.
Današnji pogled na teoriju
Mekdonaldova trijada danas se smatra kontroverznom. Stručnjaci se slažu da sama prisutnost jednog ili više ovih ponašanja ne znači da će dete postati nasilno. Ipak, ona mogu biti upozorenje na prisutnost traume, zanemarivanja ili emocionalne nestabilnosti.
Prema stručnjacima portala Healthline, ni sam Mekdonald nije tvrdio da su njegova posmatranja bila dovoljno snažna da predvide buduće ponašanje. Danas se smatra da trijada ne nudi naučno utemeljenu predikciju, već može da posluži kao podsticaj za pažljiviju procenu i pružanje podrške detetu koje pokazuje zabrinjavajuće znake.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
