Da li možemo dobiti odgovor na pitanje zašto se desilo i šta se to desilo u glavi dečaka od 14 godina koji počini ovakav nezapamćen zločin, pokušavali su da daju odgovore u emisiji Jutro na Prvoj, gosti Stefan Ćorda, jedan od advokata koji zastupaju porodice žrtava, Ivan Duzlevski, advokat, dr Dušan Vuković, sudski veštak i klinički psiholog, a iz Užica se se javio neuropsihijatar dr Zoran Dimitrijević.

Dušan Vuković, sudski veštak i psihijatar objašnjava iz svog dugogodišnjeg rada sa decom i adolescentima:

“Nažalost mi u Srbiji smo svedoci izrazito tragičnog događaja koji se izdvaja i ne možemo ga uporediti sa nekim prethodnim niti dati neke precizne predikcije. Svi živimo u neokapitalističkom društvu, gde radimo često dva posla i orjentisani smo na materijalni aspekt života i nemamo vremena da se bavimo i posvećujemo deci - što je i moje iskustvo iz prakse. Čak sam i ja skoro rođenog sina skinuo sa četa, na kom se dopisivao i nisam mogao da verujem šta sam tamo pročitao. Ne bavimo se decom i prođu nam i mnogo jednostavnije stvari, tako da čak i u ovom slučaju, nemoguće da se ovo nije razmotavalo i u nekoliko mesici, a ne nekoliko dana, ovo je moralo da traje.”

Dr Zoran Dimitrijević se nadovezao na pitanje da li je uopšte moguće prepoznati u okviru škole, porodice dete koje pokazuje neuobičajeno ponašanje:

“Svaki slučaj je specifičan za sebe, u ovom konkretno moramo da pogledamo dva aspekta, a ne bih se složio da nemamo vremena za decu, jer onda isključujemo u potpunosti porodicu iz svega, a ona je ključ svega! Mislim da je i ovde, makar na osnovu informacija koje sam dobio o ovom događaju, da je bilo dovoljno preduslova da se ranije nešto uradi da bi se sprečio ovakav akt. Jer ako neko u porodici da detetu oružje, sa bojevom municijom i vodi ga na strelište, ako mu je dostupno to oružje svaki dan, a on dolazi u školu i traži da promeni odeljenje bez razloga i da niko te njegove apele ne razume. Kad kažem na te apele, dobio sam informaciju da je on na ekskurziji spavao na fotelji i da je bio povučen i tih. Tako da su i roditelji i nastavnici i stručne osobe mogli da odreaguju na pravi način i da se dete dovede kod stručnog tima da se sa njim razgovora i da se vidi u čemu su problemi. Jer tražiti da pređete iz jednog u drugo odeljenje - očigledno nešto nije bilo u redu, a pogotovu kada smo čuli i saznali da je postojao spisak dece koji je on napravio. Nažalost iz svega ovoga i specifičnosti mogu da zaključim samo jedno: Sigurno kod dečaka. koji je i sam tragedija sam po sebi i njegova porodica, roditelji su napravili dosta propusta koji su mogli da se spreče.”

Drugi su krivi

Nekada su roditelji bili drugačiji, a danas su mnogo blagonakloniji prema svojoj deci, da ako se neki problem desi, krivi su nastavnici, direktor škole, nikada dete. Ne u svim porodicama, ali je činjenica je da taj model prednjači. Čak i kada je skrenuta pažnja, zašto to roditelj nije mogao kritički da sagleda?

Dušan Vuković na to odgovara:

"Složio bih se sa kolegom, da je postojala jedna stigmatizacija dečaka, distanciranje od strane druge dece, to može da dovede do jednog revolta koji je rezultirao i ovakvim aktom. Opet imamo ograničenja koja škola ima u odnosu na decu koja su ili preterano nasilna ili potpuno nenasilna i izolovana i jednostavno - oni ni ne reaguju, niti imaju pozicije da reaguju. Roditelji su naravno mogli da reaguju. Više puta sam isticao izreku - 'Oružje zove da se upotrebi'! Ta dostupnost oružja je možda i sama bila okidač da neko uzme pravdu u svoje ruke, na sebi svojstven način.“

Dr Zoran Dimitrijević je istakao veoma važno zapažanje: 

"Odsustvo emocionalnog reagovanja i od strane dečaka ubice i njegovih roditelja - nigde nisam čuo ni pročitao da se izvinio, što uzimajući u obzir prethodne postupke i ponašanja govori o poremećaju mentalnog zdravlja sa fatalnim ishodom koje niko nije uspeo da prepozna i da spreči. A što se tiče roditelja tragično preminule dece, mene čudi stav društva, što ih povređujemo na svakom mestu, počevši da su oni hteli da imaju jedan memorijalni deo škole u kome bi mogli da povremeno odaju počast svojoj deci a to im nije omogućeno.”

Pored roditelja optuženi su i vlasnik streljačkog kluba, gde je učio da puca, jer mnogi su komentarisali da je bio obučavan i da je pucao kao specijalac.

(Yumama/J.D./ Prva)

BONUS VIDEO

Znakovi ADHD sindroma TikTok/sueomanii