Koliko vitamina D treba deci po uzrastima? Manjak može da ima posledice na zdravlje, a evo kakve su preporuke

Vitamin D, poznat kao "vitamin Sunca" je otkriven još početkom 20. veka. Tada su lekari i hemičari razjasnili ulogu sunčeve svetlosti i identifikovali vitamin D, uvidevši njegov značaj u tretmanu rahitisa.

Danas nam je poznato da su za nas najznačajniji vitamin D3 (holekalciferol) i D2 (ergokalciferol).

Ergokalciferol (D2) se nalazi u biljkama (npr. pečurke), dok se holekalciferol (D3) nalazi u namirnicama životinjskog porekla (losos, tuna, žitarice) i nastaje delovanjem sunčevih zraka na našu kožu.

Vitamin D ima esencijalnu ulogu u homeostazi kalcijuma (Ca) i fosfora (P) i omogućava normalan rast, mineralizaciju i remodelovanje kostiju.

Ćelije imunskog sistema (B limfociti, T limfociti, antigen prezentujuće ćelije) imaju receptore za vitamin D i sposobne su da sintetišu aktivne metabolite vitamina D. Zato on ima bitnu ulogu u normalnom funkcionisanju imunskog sistema.

Nedostatak vitamina D kod dece

Nedostatatak vitamina D kod dece može dovesti do rahitisa, koji se najčešće prezentuje deformitetom skeleta (zakrivljene noge, deformiteti lobanje i grudnog koša) i niskim rastom. Na sreću, rahitis danas retko viđamo, upravo zbog prevencije koja se sprovodi.

Pored rahitisa, nedostatak vitamina D kod dece može dovesti do:

• zastoja u rastu i razvoju
• tetaničnih grčeva
• kardiomiopatije 
• lošeg razvoja zuba

Vitamin D i sunčanje

S obzirom na mali broj namirnica koje sadrži vitamin D, svakako bi najlakši izvor vitamina D bilo delovanje sunčevih zraka na našu kožu. Smatra se da bi približno 5 - 30 minuta izlaganja suncu, posebno između 10 i 16 časova, dnevno ili najmanje dva puta nedeljno:

• na licu
• rukama
• rukama i nogama 
• bez kreme za sunčanje bilo dovoljno za optimalnu sintezu vitamina D.

Nažalost, kada uzmemo u obzir štetnost UV zračenja, sve veću naseljenost u gradovima sa visokim nivoom aerozagađenja, kao i načinom života sa dugotrajnim boravkom u zatvorenom prostoru, jasno nam je da to često nije dovoljno da bi se zadovoljile dnevne potrebe.

Takođe, po preporukama AAP (Američka asocijacija pedijatara) kao i EAP (Evropska akademija pedijatara) bebe mlađe od šest meseci ne treba izlagati sunčevim zracima, već ih zaštititi odećom, kapicama i nanošenjem zaštitnog faktora na delove kože izložene suncu.

Suplementacija vitaminom D kod dece

Zbog svega ovoga, roditelji su često zbunjeni kada i koliko vitamina D treba da daju deci. Postoje jasne preporuke pedijatara za primenu suplemenata vitamina D3 kod zdrave dece.

U najranijem uzrastu, od 8. dana života svim bebama, bilo da su dojene ili da se hrane adaptiranom mlečnom formulom potrebno je davati 400 i.j. (10mcg) dnevno.

Kod beba koje dnevno popiju litar i više adaptirane mlečne formule nije potrebna suplementacija, jer unesu dovoljno putem formule. Vremenom, kako prelaze na čvrstu hranu i smanjuju dnevni unos adaptirane mlečne formule, savetuje se ponovo uvođenje vitamina D.

Nakon prvog rođendana deci je potrebno 15mcg odnosno 600 i.j. dnevno.

Preporučene dnevne doze vitamina D po uzrastima:

• od 0 do 12 meseci - muški pol 10 mcg, ženski pol 10 mcg,
• od 1. do 13. godine - muški pol 15 mcg, ženski pol 15 mcg,
• od 14. do 18. godine - muški pol 15 mcg, ženski pol 15 mcg (isto je kod trudnoće i dojenja),
• od 19. do 50. godine - muški pol 15 mcg, ženski pol 15 mcg (isto je kod trudnoće i dojenja),
• od 51. do 70. godine - muški pol 15 mcg, ženski pol 15 mcg,
• preko 70. godina - muški pol 20 mcg, ženski pol 20 mcg.

Postoje neka minimalna odstupanja od ovih smernica. Na primer, Naučni savetodavni komitet za ishranu Ujedinjenog kraljevstva preporučuje unos od 10 mcg (400 IU) dnevno za pojedince od četiri godine i više. Takođe na poslednjem kongresu Američkog endokrinološkog društva, istaknuta je prednost svakodnevne suplementacije u odnosu na povremene bonus doze većih količina vitamina D.

Svakako sva profesionalna udruženja su stava da je suplementacija vitaminom D potrebna, pogotovo u:

• dečijem uzrastu,
• adolescenciji,
• trudnoći,
• dojenju,
• kod starije populacije preko 70. godina,
• kao i kod ljudi sa faktorima rizika za određenja oboljenja, posebno autoimunska.

Ove preporuke se pretežno odnose na zdravu populaciju, dok se kod dece i odraslih sa određenim oboljenjima i stanjima, kao što su:

• osteomalacija/osteoporoza
• neki tipovi kancera
• dijabetes tip II
• gojaznost
• depresija
• multipla skleroza
• kardiovaskularna oboljenja kao i druga oboljenja povezana sa slabijom apsorpcijom masti i vitamina D,

primenjuju veće dozirane od strane lekara prema potrebama svakog pacijenta posebno.

BONUS VIDEO:

(stetoskop.info/Yumama/Nataša Zlatković)