Da li je dete uganulo ili polomilo nogu? Evo kako da razlikujete ove povrede i kada da odete kod lekara

„Najlakši način da se prepozna prelom je ako postoji deformitet: ako vaše dete padne na ruku i ona izgleda previše savijeno ili ima nenormalan oblik u poređenju sa drugom rukom, najverovatnije je slomljena“, rekao je dr R. Gunar Tisklind , pedijatrijski ortopedski hirurg. „Postaje malo teže kada imate mali prelom bez ikakvog očiglednog deformiteta. Nabolji znak je kada postoji veliki otok ili preterana osetljivost kada pritisnete to područje."

Ako je dete povređeno i zahvaćeno područje izgleda deformisano na način na koji ranije nije bilo, to može biti slomljena kost.

Bol

Često je veoma teško razlikovati uganuće od preloma na osnovu bola.

Otok i modrice

Otok i modrice oko zahvaćenog područja mogu ukazivati na slomljenu kost.

Gubitak pokretljivosti

Kada se nešto polomi, postaje teže koristiti taj ud, a dete često neće da svom težinom stoji ili koristi tu ruku ili nogu. Dete takođe možda ima uganuće, što je povreda ligamenata ili mekog tkiva oko kosti ili zgloba, ili istezanje ili kidanje mišića ili tetive koja povezuje mišić sa kosti.

Kako da znate kada treba da idete u Hitnu pomoć?

„Obično kažem porodicama da ako nema grubog deformiteta ne morate da dete dovodite u Hitnu pomoć. Čak i ako se završi kao veoma mali prelom ili loše uganuće, u redu je sačekati dan ili dva da vidite da li će se bol smanjiti sa korišćnjem leda i antiinflamatornih lekova kao što je ibuprofen“, rekao je dr Tisklind. „Ako vaše dete i dalje ima značajan bol ili ne želi da koristi ruku ili da hoda, onda je vreme da ga dovedete.

 Ako vaše dete ima jak bol ili ima očigledan deformitet ili kost koja se probija kroz kožu, odmah ga odvedite u Hitnu pomoć. Međutim, ako je bol manje jak i simptomi nisu jasni, dr Tisklind preporučuje Dom zdravlja i pedijatrijsku ortopediju.

Šta očekivati od lečenja

Kada dovedete dete na lečenje zbog sumnje na slomljenu kost, možete očekivati da bude podvrgnuto temeljnom pregledu i eventualno rendgenskom snimku. Ređe, ako lekar treba da pogleda meko tkivo oko kosti, može zahtevati snimanje kao što je skeniranje. Rendgenski snimci ne samo da potvrđuju frakturu kosti, već i informišu kako lečiti povredu imobilizacijom ili operacijom.

„Ponekad pacijente možemo staviti u gips na kratak vremenski period da bi kost zarasla“, rekao je dr Tisklind. „Drugim pacijentima je potrebno da se prelom podesi (manipuliše) da bi se ponovo poravnao i potom stavio gips. A nekima je potrebna operacija da bi se popravio prekid kosti. Zaista zavisi od toga koliko je prelom težak i gde se nalazi.”

Ako kost nije slomljena, a umesto toga se sumnja na uganuće, vaše dete može dobiti udlagu ili protezu dok se područje ne zaceli. Ovo obično traje dve do pet nedelja pre nego što se dete može vratiti normalnim aktivnostima. Protiv bolova kod dece sa slomljenom rukom, istegnućem ili uganućem obično se koriste lekovi kao što su ibuprofen, acetaminofen, led i imobilizacija na kratak vremenski period.

„Ako detetu na kraju bude potrebna operacija, to zavisi od toga gde je prelom i od starosti pacijenta. Kod mlađih pacijenata ponekad možemo da lečimo kost bez ikakvih rezova. Stavljamo igle da držimo sve zajedno, koje se kasnije mogu ukloniti u klinici“, rekao je dr Tisklind. „Ako je kost pomerena ili određena područja nisu podložna ubadanju, možda će biti potrebna drugačija vrsta operacije. Ove vrste preloma zahtevaju operaciju da bi se kost ponovo sastavili različitim vrstama metalnih implantata.

Komplikacije i ploče rasta

Činjenica da deca još uvek rastu je i od pomoći i izazov kada se leče slomljene kosti. Iako postoje različite opcije za pristup lečenju dece nego kod odraslih, deca mogu razviti jedinstvene komplikacije povezane sa rastom kostiju. Tipični znaci da slomljena kost ne zarasta su stalni bol i otok. Kako slomljena kost zarasta, bol se obično poboljšava. Ako bol ne prestane, pozovite doktora.

Neki roditelji su zabrinuti zbog toga kako slomljena kost može uticati na rast deteta, disk hrskavice duž kraja duge kosti koji joj omogućava da raste. Ako se ne leče pravilno, prelomi ploča za rast mogu uticati na rast kosti. Kao ortopedski hirurg, dr Tisklind i njegove kolege na klinici su upoznati sa ovim vrstama preloma i kako im pristupiti kako bi se očuvao normalan rast.

„Veoma je uobičajeno da ovi prelomi probiju ili zahvate ploču za rast, što može prouzrokovati da dete prestane da raste. To može dovesti do deformiteta ili udova koji rastu na različite dužine“, rekao je dr Tisklind.

„Pratimo ove pacijente rendgenskim snimcima kako bismo osigurali da njihov tretman napreduje na odgovarajući način. Lečenje operacijom ili gipsom ima za cilj da smanji oštećenje ploče za rast i pomogne u sprečavanju komplikacija. Nakon lečenja preloma ili uganuća deteta, obavezno idite na redovne preglede kako biste osigurali da se oporavak neometano nastavlja i da se može vratiti svom normalnom, aktivnom životu.

BONUS VIDEO