INAT, AGRESIJA, PROBLEMI U ŠKOLI: Dete se bori sa poremećajem ponašanja, a posledice ostaju i kad odraste

Poremećaj ponašanja je trajan i ponavljajući obrazac ponašanja kojim se krše osnovna pravila i važnije društvene norme, uključujući i uporno antisocijalno, agresivno ili izazivačko ponašanje.Dakle, kada se dete ne ponaša u skladu sa svojim uzrastom i dolazi u sukob sa okolinom, roditelj treba da posveti posebnu pažnju ponašanju deteta.

Dijagnostika poremećaja ponašanja kod dece

Prilikom postavljanja dijagnoze poremećaja ponašanja uvažava se razvojni nivo deteta, a to znači da se ne postavlja dijagnoza nakon osamnaeste godine života. Karakteristike poremećaja ponašanja mogu pratiti neka druga psihijatrijska oboljenja koja su u osnovi, a najčešće su to:

• shizofrenija,
• manija,
• depresija,
• hiperkinetski poremećaj,
• reaktivna stanja.

Stručna procena poremećaja ponašanja obuhvata:

• fizički status deteta - neurološki problemi i čulni deficiti,
• psihijatrijski status - emocionalni problemi, self procena, inteligencija, teškoće učenja,
• socijalna procena - porodično funkcionisanje, stavovi i obrasci komunikacije, školsko funkcionisanje, uticaj i resursi uže socijalne sredine.

Važna je procena motivacije porodice i deteta za tretman jer nije retko da nedostaje taj oblik saradnje.

Kako prepoznati poremećaj u ponašanju kod deteta?

Često se dešava je da poremećaji ponašanja više pogađaju druge (roditelje i okruženje) nego samo dete. Takođe, nije retko da dođe do preterane tuče i zastrašivanja, kao i surovosti prema ljudima i životinjama. Osobena ponašanja jesu i destruktivnost prema imovini što uključuje podmetanje požara, provale i krađe.

Deca koja imaju poremećaj ponašanja sklona su laganju, bežanju iz škole i od kuće, neposlušnosti, provokativnom i prkosnom ponašanju ali i nošenju oružja u tučama.

Ovu decu karakteriše loša samoprocena, nisko samopoštovanje, impulsivnost, razdražljivost, ćudljivi ispadi, niska tolerancija na osujećenja, odsustvo empatije i bliskih prijateljskih odnosa, nedostatako sećanja krivice, prebacivanje odgovornosti na druge, usmerenost na ličnu korist. Takođe, čest je školski neuspeh i zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci. Poremećaj ponašanja je veoma čest. Procenjuje se da oko 9% dečaka i 2% devojčica do osamnaeste godine razvije ovaj poremećaj.

Klasifikacija poremećaja ponašanja (ICD-10 klasifikacija)

• Poremećaj ponašanja je ograničen na porodičnu sredinu i tada je antisocijalno i agresivno ponašanje ograničeno na kuću i porodicu. Ovaj oblik poremećaja prati bolja prognoza i javlja se u kontekstu narušenih odnosa sa nekim članom porodice.
• Nesocijalizovani poremećaji ponašanja je antisocijalno i agresivno ponašanje je praćeno odnosima sa vršnjacima, nema interakcije sa vršnjačkom grupom. Takođe, kod dece sa ovim oblikom poremećaja su česte emocionalne smetnje.
• Socijalizovani poremećaj ponašanja je antisocijalno ponašanje kod pojedinca dobro integrisanih u vršnjačku grupu. Retke su emocionalne smetnje, ali deca češće izražavaju kajanje.
• Poremećaj u vidu protivljenja i prkosa je prkosni poremećaj kod dece mlađe od 10 godina i manifestuje se kao trajno neposlušno, izazivačko i rušilačko ponašanje van okvira očekivanih za taj uzrast i socijalnu sredinu. Ne uključuje ozbiljna agresivna delikventna ponašanja i narušavanja prava drugih.
• Mešoviti, depresivni i drugi poremećaji ponašanja je kombinacija poremećaja ponašanja sa naglašenim simptomima depresije, anksioznosti, fobija i opsesivnosti.

Poremećaj ponašanja i drugi poremećaji

Komordibitet označava postojanje dva ili više poremećaja kod iste osobe, bez obzira na redosled njihove pojave. Često se kod dece sa poremećajem ponašanja primećuju i drugi poremećaji koji su pridruženi. Neki od učestalih oblika jesu:

ADHD ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću - smatra se da 30-50%dece sa ADHD imaju i karakteristike poremećaja ponašanja;
afektivni poremećaji, a obično depresija - oko trećina dece sa poremećajem ponašanja imaju i afektivni poremećaj;
teškoće čitanja jesu takođe jedan od poremećaja koji često ide uz poremećaj ponašanja, ali je nejasna njihova povezanost.

Nastanak poremećaja ponašanja kod dece

Etiologija ili poreklo nastanka poremećaja ponašanja može biti uslovljen biološki i psihosocijalno, čime glavnu ulogu imaju individualne, porodične i socijalne karakteristike.

Individualne karaktersitike jesu:

• genetika,
• temperament (impulsivnost, nemir, agresivnost),
• fizičke bolesti ili ograničenja (bolesti centralnog nervnog sistema, epilepsija, cerebralna paraliza),
• kognitivni nedostaci (nizak IQ, teškoće čitanja).

Porodični faktori imaju najvažniji uticaj na nastanak bolesti, a u njih spadaju:

• porodična veličina i struktura,
• razbijena porodica,
• porodica sa velikim brojem dece,
• porodični i bračni nesklad,
• ličnost i zdravlje roditelja (antisocijalni poremećaj ličnosti roditelja, kriminalitet, depresija majke),
• emocionalni odgovor roditelja na dete (hostilan stav, otvoreno ili prikriveno odbacivanje, zanemarivanje deteta, kriticizam),
• deficitne roditeljske veštine (nedoslednost u primeni pravila i kontroli detetovog ponašanja, neslaganje roditelja u pogledu
• vaspitnih postupaka, oštro kažnjavanje za loše ponašanje pre nego nagrađivanje za dobro, stav prema disciplini koji varira između preterano čvrstog i labavog).

Socijalni faktori nisu nezamerljiv, a u njih ubrajamo:

• nizak socio-ekonomski status,
• loši uslovi stanovanja,
• kriminal i nezaposlenost,
• škola,
• mediji.

Tretman za poremećaj ponašanja

Za tretman ovog poremećaj je pre svega potreban timski i kompleksan pristup koji uključuje sinhrono delovanje porodice, škole, socijalne službe i drugih učesnika. Individualni rad sa detetom obuhvata modifikaciju simptoma kao što je na primer agresija, kognitivni trening rešavanja problema, edukativna pomoć i tretman fizičkih i drugih psihijatrijskih simptoma. Takođe, izuzetno je važan rad sa roditeljima deteta sa poremećajem ponašanja, te savetovanje roditelja obuhvata trening roditeljskih veština, monitoring detetovog ponašanja, ustanovljavanje jasnih pravila aktivnosti u kući, dosledan odgovor na detetovo ponašanja (nagrade, kazne), razvijanje strategija suočavanja sa krizom. porodična terapija, modifikovanje obrazaca interakcije i komunikacije, definisanje uloga i pravila.

Škola treba da bude uključena u ovaj proces, te su edukativni i bihejvioralni modifikacioni programi u učionici veoma bitan deo tretmana. Takođe, ne sme se zaboraviti ni na ekonomsku pomoć porodici, nadzor deteta i porodice od strane socijalnog radnika, kao i po potrebi upućivanje deteta u ustanove (specijalne škole, vaspitni domovi).

Mogući ishodi

Lošiji ishod se uočava kod dece sa težim i ranim oblicima poremećaja ponašanja. Antisocijalni poremećaj ličnosti razvije kod trećine dece sa poremećajem ponašanja, a druge psihijatrijske poremećaje kao što su shizofrenija, upotreba alkohola i narkotika, neke druge neurotske smetnje razvije polovine dece sa poremećajem ponašanja. Bez psihijatrijskog simptoma na kraju tretmana bude oko 18% dece. Odraslo doba kod dece sa poremećajem u ponašanju neretko bude turbulentno, te su mogući razvodi, nezaposlenost i česte promene posla, kao i teškoće u ostvarivanju interpersonalnih veza.

(Stetoskop/Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO