Pedijatrijske čekaonice i dalje su prepune dece. Lekari kažu kako ništa nije neuobičajeno, ali da treba voditi računa o dečijem imunitetu i tome da budu otporniji na viruse koji kruže oko njih.

Razlog veće osetljivost i toga što su mnogi virusi poput šarlaha i mononukleoze buknuli u poslednj vreme jeste to što smo u borbi sa kovidom bili pod maskama, pa zbog toga sada burnije reagujemo na viruse koji su aktuelno za ovo doba godine.

Virusi koji se pominju u poslednje vreme u pedijatrijskim čekaonicama su respiratorni i stomačni virusi, alergije, varičele, šarlah i mononukleoza, a pominje se i takozvani 'američki virus' koji se širi među predškolskom decom.

Kada je reč o takozvanom 'američkom virusu', sa Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" kažu da se u Srbiji svake godine registruje oko 10 epidemija ove bolesti, a posebno je učestalo među decom u vrtićima. Međutim, ovaj virus se može javiti u svakom dobu, a retko i kod odraslih.

"Radi se o bolesti koja je vrlo uobičajena i kod nas se ne prijavljuje obaveznom prijavom. Registruje se samo u okviru epidemija u vrtićima. Misli se na bolest šaka, stopala i usta uzrokovanu enterovirusima koju uzrokuju koksaki virusi (A6 i A16) i enterovirus 71. Ova bolest je česta kod novorođenčadi i dece mlađe od 5 godina. Većina dece ima blage simptome tokom 7 do 10 dana, koji uobičajeno uključuju simptome slične gripu, pojavu afti u ustima i osip na koži", objašnjavaju u Batutu.

Deca često dobiju temperaturu i druge simptome slične gripu (groznica, smanjen apetit, upaljeno grlo i malaksalost) 3 do 5 dana pošto se zaraze. Takođe, dete može dobiti bolne afte u ustima.

"Afte obično počinju kao male crvene tačke, često na jeziku i unutrašnjoj strani usta, koje stvaraju plikove i mogu postati bolne. Osip se obično nalazi na koži dlanova i tabana, a može se javiti na rukama i nogama. Osip obično ne svrbi. Bolest se širi u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom ili posle dodirivanja kontaminiranih predmeta. Osoba je najzaraznija tokom prve nedelje bolesti. Ne postoji specifična terapija. Najčešće se leči kod kuće uz simptomatsku terapiju", navode u Batutu.

Dete, temperatura
Shutterstock Dete sa visokom temperaturom

Koji virusi su među decom trenutno?

Rinovirusi najviše cirkulišu u vazduhu. Oni napadaju organe za disanje, pa mogu da dovedu i do povišene temperature. Takođe, sada su prisutne i alergije, pa često dolazi i do mešanja jer su simptomi slični, u vidu kijavice, zapušenosti ili curenja nosa...

Pedijatar dr Saša Milićević objasnio je kako da razlikujemo alergiju od virusa i da bi trebalo poraditi na jačanju imuniteta kod dece.

"Imamo pacijente sa alergijom, i onda kada me pitaju kako da razlikuju alergiju od akutne virusne bolesti, najlakše je to razlikovati po temperaturi. Virusi uglavnom daju temperaturu, malaksalost, a alergija retko kad daje malaskalost a temperaturu nikad. Ako neko ima temperauru onda je to verovatno virus", objašnjava dr Milićević.

Stomačni virus ne popušta od novembra

Mesecima kruži stomačni virus, kako među decom, tako i među starijim. Lekari apeluju da treba uzimati dovoljno tečnosti, obavezno prati ruke, i ukoliko neko ima simptome trebalo bi da miruje dva do tri dana uz probiotik.

"Još uvek ima stomačnih virusa, to su rotavirus i adenovirus. Imamo pacijente sa dijarejom, koja se javlja ne samo kod dece, već i kod odraslih. Povraćanje je prisutno, pa je potrebno uzimati dovoljnu količinu tečnosti", kaže pedijatar.

Stomačni virus, bol, stomak, dete
Shutterstock Dete sa simptomima stomačnog virusa

Varičela, šarlah i mononukleoza

Ovo je period kada je varičela aktuelna, ali ove godine se i šarlah javlja mnogo više nego što je to uobičajeno.

"Prisutan je i šarlah. To je streptokokna infekcija, angina koja je praćena osipom. I onda tu dolazi do zabune jer neko pomisli da li je alergija, ili virus, a ono je u pitanju šarlah. Prošle godine je bio redak, a ove godine ga ima. Varičela je takođe prisutna. Ranijih godina se tačno znalo kada joj je vreme, kada je sezona, a sada se to potpuno izgubilo pa nema pravila. Ima, recimo, dosta malih pacijenata sa astmom koji reaguju na ovu promenu vremena i onda se javlja kašalj, sviranje u plućima, šištanje. Srednjoškolci imaju recimo alergijsku kijavicu, kod njih su tegobe kijanje, svrab u očima, teško dišu", kaže pedijatar.

Kako dodaje, kod dece se sada javlja i upala srednjeg uha, i uglavnom su u pitanju deca koja imaju uvećan treći krajnik.

"Svakog dana ih ima po troje koji se jave zbog ovog problema. Što se kovida tiče, retko se javlja, jer sada imamo druge viruse. Kod dece preko pete godine javlja se i mononukleoza. Deca koja idu na treninge, piju iz iste čaše, iz iste flaše, pa je dovoljno jedan da ima i da prenese drugima. Ona prođe sama, ali može nekada da da komplikacije. Zato ta deca koja imaju mononukleozu moraju da miruju, a to tim malim sportistima teško pada. Ona dosta podseća na klasičnu anginu, zato što se javi bol u grlu, otok limfnih čvorova, temeperatura može a i ne mora. Ponekad liči na streptokoka anginu, a u stvari kad bolje pogledamo, bude i mononukleoza, pa je terapija potpuno drgačija. Zato moramo biti oprezni i precizni", dodaje dr Milićević.

Uticaj korone i jačanje imuniteta

Celokupna populacija prošla je kroz izolaciju i nošenje maski. U tom periodu smo imali manje kontakta sa virusima, a sada smo postali otvoreniji pa se stiče utisak da smo postali osetljiviji na viruse.

Kako navodi doktor, današnja deca se dosta hrane nezdravo, manje spavaju, pa su samim tim i neotpornija na provocirajuće faktore kakavi su virusi.

"Maksimalno da pojačaju ishranu, da uzimaju dosta voća i povrća. Takođe, potrebno je deca da spavaju. Imam utisak da su deca nenaspavana, onda imunitet pada ako dete ili odrastao čovek ne spava dovoljno. Deca su umorna, non stop su na društvenim mrežama, mobilnim relefonima. Ishrana mora da bude bolja jer oni jedu brzu hranu, a to nije zdravo, nemaju ni vremena ni naviku da jedu zdravu hranu", zaključuje pedijatar.

(Yumama/Blic)