Doktor Branimir Nestorović upozorava roditelje da je za zdravlje dece najvažnija ishrana. Naglasio je da se navike u ishrani stiču u kući, i da ostaju za ceo život.
"Prošle godine su izdate smernice za prevenciju gojaznosti kod dece i u tački tri, posebno se naglašava da je jedan od uzroka gojaznosti nedostatak obroka spremljenih kod kuće. Današnjim tempom života dolazi do toga da zaposlene majke ne stižu da kuvaju i deca se hrane po pekarama, uglavnom. Znači, loša ishrana ili, još gore, brza hrana", navodi profesor Nestorović, i dodaje:
"Takvim načinom ishrane unose se masne kiseline koje su loše po zdravlje i koje utiču na nastanak gojaznosti. Zatim, unosi se puno šećera, a voća i povrća praktično nema."
Profesor Nestorović već više godina apeluje da se domaćinstvo vrati u škole kao obavezan predmet, jer bi to omogućilo deci da se osposobe i nauče na zdraviju ishranu. Pored toga, profesor kaže da bi se moglo razmisliti i o vraćanju školskih kuhinja koje bi imale balansiranu ishranu.
Profesor naglašava da je pored svih 'modernih' ishrana, balans najbitniji. Kako kaže, doručak treba da bude jak, proteinski i da bude sačinjen od tvrdo kuvanog jajeta, sira, integralnog ili običnog hleba, i obavezno uz to, paradajz ili neko povrće.
"Povrće je izuzetno važno. To je najkvalitetnija hrana na svetu koju imamo, ali moramo da uzmemo i druge namirnice", rekao je profesor Nestorović.
On je objasnio i kako bi trebalo da se hrane školska deca da bi njihov organizam bio zdraviji.
"Ukoliko dete pojede proteinski obrok, ono će uspeti da izdrži bez jela do dolaska kući. Kod kuće bi onda trebalo da ga sačeka pristojan i izbalansiran obrok. Dete mora da jede belančevine zato što raste, mora da unosi masti, ali mora da unosi i kalorije, što su uglavnom ugljeni hidrati", napominje profesor Nestorović, pa objasnio šta se dešava kod dece koja doručkuju u pekari.
"Ukoliko dete doručkuje pekarske proizvode onda se oko 11 sati događa taj fenomen da njima pada šećer u krvi, zato što se ugljeni hidrati po svojoj prirodi brzo metabolišu, potroše se, i posle toga deca su strahovito gladna, a tu glad zadovoljavaju na najgori mogući način - šećerom."
Doktor je objasnio i da su primarno svi ljudi bili netolerantni na laktozu jer se mleko nije koristilo za ishranu, ali da je postepenim uvođenjem došlo do toga da sada polovina populacije može da ga koristi. Uspeli smo da indukujemo toleranciju na tu namirnicu kao i mnoge druge.
"To je najbolji dokaz šta hrana oko nas čini nama. Pored toga, i naša crevna flora, koevoluira sa nama, prilogađava se onome što mi uzimamo. Zato je veoma važno koristiti hranu koja raste oko nas, posebno što smo mi još uvek u prednosti jer nam je dostupan organiski uzgoj", zaključio je doktor Branimir Nestorović.
(Yumama/Ordinacija)
DOKTOR JE BEZ BLAMA TRAŽIO 900 €: Iskustvo mame Danijele iz Novog Sada kojoj je beba jedva preživela jer nije imala pare
SAMO JEDNA DEVOJČICA U SRBIJI SE OVAKO ZOVE: Svaki dan ga čujete, a ne bi vam palo na pamet da je žensko ime
MAME U SRBIJI ODABRALE: Ovo je lista od 10 najlepših imena za dečake, a ne zna se koje ima moćnije značenje
TRI RUSKA MUŠKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Vrlo su popularna među mladim roditeljima, zvučna su i imaju moćna značenja
TRI ŽENSKA RUSKA IMENA KOJA SRBI OBOŽAVAJU: Nose ih brojne generacije, ali poslednje 3 godine su mega popularna