"Petra, koja je rođena 2011. godine, na porođaju je dobila ocenu 9. Provela je jedan dan u inkubatoru jer se navodno napila plodove vode, ali je dalji razvoj išao uredno. Test sluha je u bolnici prošla tek iz drugog puta, ali nam je pedijatar rekao da je to čest slučaj i da ne obraćamo pažnju", započinje priču Petrina mama Dragana.

"Kao beba je lepo napredovala, nije bila bolešljiva, ali ni sa godinu i po nije počela da priča, osim što je ispuštala pojedine glasove. Posle niza pretraga i meseca koji su se nizali - da ne pominjem svakodnevnu zebnju, brigu i strah - utvrđeno je teško oštećenje sluha. Na levo uho ne čuje ništa, a na desno tek kod 100 decibela. Nedavno joj je, sa tri i po godine, ugrađen kohlearni implant kao jedino moguće rešenje za teško oštećenje sluha", završava mama Dragana svoju priču, koja je zapravo samo pečetak jednog dugotrajnog procesa i upornog truda da bi mala Petra progovorila i uhvatila korak sa svojim vršnjacima.

Značaj ranog otkrivanja

Ovo kao i slična iskustva nedvosmisleno ukazuju na to koliki je značaj ranog otkrivanje problema sa sluhom kod novorođenčadi, znajući da upravo sluh utiče na razvoj govora, jezika i sveukupnog kognitivnog razvoja.

Povezane vestiZdravlje detetaBAHA – nova metoda u lečenju oštećenja sluha kod dece
A šta kaže statistika?

 Oštećenje sluha se javlja kod jednog do troje dece na 1.000 živorođenih i jednog do dvoje na 100 novorođenčadi u jedinicama. intenzivne nege.

Naime, razvoj centara za sluh i govor najintenzivniji je u prvim mesecima života. Dete koje dobro ne čuje ne može da poveže zvučne signale sa pojavama u svojoj okolini, a zbog izostanka povratne sprege ne može da razume niti reprodukuje govor. Stoga oštećenje sluha  i slušnog sistema u prvih 36 meseci dovodi do zaostajanja razvoja jezika i govora, a njegovo rano otkrivanje od ključne je važnosti za dalji razvoj deteta.

Univerzalni skrining

Upravo zato je u porodilištu Opšte bolnice MediGroup uveden univerzalni skrining (screening) program za objektivno ispitivanje sluha novorođenčadi metodom koja je u drugim porodilištima rezervisana samo za dopunsko audiološko testiranje. U pitanju je metoda auditivno-evociranih potencijala moždanog stabla (BERA), sofisticiranija i preciznija od dosad najčešće primenjivane metode ispitivanja sluha otoakustičkom emisijom (OAE). 

“Iskustva nam govore da se slušna oštećenja kod dece otkrivaju relativno kasno. Kasno počinje habilitacija sluha i govora, i rezultati nisu zadovoljavajući. Ovo se dešava zbog predugog čekanja roditelja da dete spontano progovori, ali i zbog prethodnih pregleda u institucijama različitih nivoa kompetentnosti, kada su rezultati ispitivanja kontroverzni. Zbog toga roditelji predugo traže izlaz šetajući od jedne do druge institucije”, ističe prof. dr Boris Kitanoski, otorinolaringolog-neurootolog OB MediGroup, i naglašava: „Upravo iz ovih razloga smo u porodilištu OB MediGroup uveli objektivno ispitivanje sluha novorođenčadi metodom auditivno-evociranih potencijala moždanog stabla i akustičke impendancmetrije“.

Povezane vestiIshrana bebeSkrining sluha novorođenčeta

Šta je skrining sluha?

 Skrining (screening) sluha je procedura rane dijagnostike kongenitalnih ili perinatalno stečenih oštećenja sluha, kojom treba da budu obuhvaćena sva novorođena deca pre otpusta iz porodilišta. U svetu je uveden 1993. godine. Tada je definisana potreba ranog otkrivanja gubitka sluha do 3. meseca, upotpunjavanje dijagnoze do 6. meseca i neposredno započinjanje habilitacije, budući da period od 5. do 12. meseca predstavlja senzitivan period. U ovom periodu je spoljašnji zvučni stimulus veoma važan za razvoj perceptivnog i ekspresivnog govora i jezika, i tada je moguće funkcionalno remodelovanje nervnog sistema. U Srbiji je skrinig sluha metodom otoakustičke emisije (OAE) uveden 2006. godine.

Ova napredna metoda predstavlja objektivni način registrovanja aktivnosti pojedinih segmenata slušnog sistema, počev od kohlee, dela unutrašnjeg uha u kojem je smešteno čulo sluha, pa do primarnog slušnog centra u moždanom stablu, donjeg kolikulusa mezencefalona. Ispitivanje se zasniva na registrovanju promena u elektroencefalogramu (EEG) koje nastaju posle akustičkih stimulacija senzornog organa - kohlee. Dopuna ovoj metodi, kada se za njom ukaže potreba, jeste akustička impendancmetrija (Timpanometrija) koja se koristi za ispitivanje funkcije provodnog sistema čula sluha i registrovanje patoloških stanja u srednjem uhu koja pogoršavaju osnovno slušno oštećenje uha. Ova metoda se obično primenjuje u starijem životnom dobu deteta.  

"Pre otpusta iz bolnice svaka beba dobija audiološki karton za dalje praćenje. Decu iz rizičnih grupa pratimo na šest meseci tokom tri godine, a decu sa normalnim sluhom na godinu dana prve dve godine i pred polazak u školu", napominje dr Tatjana Cvetanović, pedijatar OB MediGroup.

Metoda BERA

Objektivno određivanje praga sluha i detekcija oštećenja slušnog aparata, osnovni su preduslovi za rehabilitaciju sluha i govora. Imajući ovo u vidu, metoda auditivnog evociranja potencijala moždanog stabla (BERA) od izuzetnog je značaja i dobrobiti kako za buduće naraštaje, tako i za njihove roditelje. U Opštoj bolnici MediGroup primenjuje se i kod starije dece, a daje preciznu sliku o kolikom je slušnom oštećenju reč. Takođe omogućava jasno i precizno odvajanje slušnog hendikepa od emocionalnog, koji je rezultat autizma. Ispitivanje kod beba obavlja se bez anestezije, a kod veće i nemirne dece do šest ili više godina u kratkotrajnoj inhalacionoj anesteziji.

Uzroci oštećenja sluha kod dece

Najčešći uzroci oštećenja sluha su: infekcija srednjeg uha (otitis media), kongenitalni i stečeni uzroci.

Infekcija srednjeg uha (otitis media)

Otitis media je zapaljenje srenjeg uha (dela odmah iza bubne opne) koje je često udruženo sa stvaranjem sekreta koji može biti inficiran, ali i ne mora. Ozbiljnost simptoma, učestalost i dužina trajanja zavise od različitih faktora. Jedan oblik infekcije je obeležen kratkim periodom u kome se stvara redak, čist, neinficiran sekret bez bilo kakvog bola ili temperature, ali sa blagim opadanjem slušne sposobnosti. Drugi oblik infekcije je u vidu ponavljanog oboljenja, sa stvaranjem gustog lepljivog sekreta i mogućim komplikacijama kao što je permanentan gubitak sluha. Fluktuirajući konduktivni gubitak sluha skoro uvek je praćen svim tipovima otitis medie. U stvari, to je najčešći uzrok gubitka sluha kod male dece.

Bez panike! 

Pozitivan nalaz na oštećenje sluha najčešće nastaje iz banalnih razloga kakvi su prisustvo veniksa i/ili plodove vode u spoljašnjem ušnom kanalu, kolaps spoljašnjeg ušnog kanala, čujno disanje na nos bebe koja se testira, buka u prostoriji u kojoj se vrši testiranje… Kontrolni pregled obavlja se u uzrastu od  mesec dana.

Kongenitalni uzroci

Termin kongenitalno oštećenje sluha ukazuje na to da je oštećenje sluha prisutno od rođenja. To može uključiti hereditarna oštećenja sluha ili oštećenje sluha udruženo sa drugim prenatalnim ili perinatalnim faktorima.

Genetskifaktori su uzrok više od 50 odsto slučajeva kongenitalnog oštećenja sluha kod dece. Genetsko oštećenje sluha može biti autozomno dominantno i autozomno recesivno, ili povezano sa X hromozomom. Kod autozomno dominantnog oštećenju sluha, jedan roditelj nosi dominantni gen za oštećenje sluha i karakterističan je za prenošenje oštečenja sluha na decu. U ovom slučaju postoji najmanje 50 odsto mogućnosti da se kod dete pojavi oštećenje sluha. Procenat je i veći ako oba roditelja imaju dominantni gen (što znači da oba roditelja imaju oštećenje sluha) ili ako i dede i babe sa jedne strane familije imaju oštećenje sluha izazvano genetskim faktorom. Zato ako najmanje jedan roditelj ima oštećen sluh, treba očekivati da i dete može imati oštećenje sluha.

Drugi uzroci kongenitalnog oštećenja sluha nisu hereditarni što uključuje prenatalne infekcije, bolesti, ototoksičnost za vreme trudnoće. Ovi uzroci značajano utiču na pojavu senzorineuralnog oštećenja sluha svih stepena, od blagog do dubokog.

Stečeni uzroci 

Stečeno oštećenje sluha se javlja posle rođenja, u bilo koje vreme života, verovatno kao rezultat bolesti, uslova ili povreda. Njih mogu izazvati:

  • Infekcije uha (otitis media) 
  • Ototoksik (štetan za auditorni sistem) lekova 
  • Meningitis 
  • Boginje 
  • Encefalitis 
  • Ptičji virus 
  • Grip 
  • Zauške 
  • Povrede glave 
  • Izloženost buci

Tekst: T. K. i S. O.