Vreme prolazi i ne možemo da ga zaustavimo. Svesni smo toga, kad razmišljamo objektivno i realno. Ali, teško nam je u bilo kom trenutku da prihvatimo da naša deca rastu. Ponosni smo na njih zbog toga šta sve uče, divimo se tome kako napreduju, ali uvek, baš uvek nas malim delom muči to prihvatanje da naše dete više nije beba, da više nije mališan, da više nije dečak/devojčica… Ma, znate već sve o tome.
Prvi od tih velikih koraka i prekretnica je onaj kad moramo da shvatimo da naša beba više – nije beba. Kad shvatite da više ne ručka, nego jede, kad joj ne treba ruka za tobogan, kad... Kad je vreme da prestanete svoje dete da posmatrate kao bebu. I tada to zaista morate da prestanete da radite, jer je to korisno i važno za detetov rast i razvoj.
Evo koji znaci ukazuju na to da vaša beba više nije beba.
1. Ne želi da je zovete bebom
"Ja nisam beba" – nekad to kažu i sami. Ne žele više da budu beba, ne žele da ih zovete tako niti da o njima pričate kao da su bebe. Koliko god to bio važan korak, nekako je razumljivo da se roditeljima ne žuri da napuste to predivno razdoblje. Neke roditelje to može doslovno da rastuži. Gledajte to s ove strane: ako vaša beba više nije beba, nego je velika devojčica ili veliki dečak, tada može sam(a) da oblači, obuva, pomaže vam s nekim stvarima... Korisno!
2. Sam(a) donosi odluke
Jedna od prvih takvih važnih odluka mogla bi da bude da ne želi da se vozi u kolicima, nego da hoda. Taj korak je važan, koristan za dete, pa iako puno toga komplikuje roditeljima u jutarnjim rutinama, važno je dopustiti im da odluče o ovome. Ako vaše dete želi da radi stvari kao velika deca, vreme je da prestanete da radite neke stvari umesto njega - dopustite mu da stvari radi samo. Dete preuzima inicijativu i istražuje svoj svet. Pohvalite ga! Podržavajući svoje dete u ovim trenucima, pomažete mu da izraste u svoju osobu.
3. Može sam(a) da radi stvari
Obično počne, u zavisnosti od okolnosti, s pritiskanjem dugmeta za sprat u liftu. Ili otvaranjem vrata. Ili paljenjem svetla. Nekad požele da razgovaraju sa komšijama (bez vašeg upadanja i prevođenja). Pokušajte da im omogućite što više samostalnosti svojim rečima i delima. Ne mora sve da bude savršeno. Bilo da se radi o hodanju umesto nošenju, obuvanju cipela ili samostalnom pranju ruku, izgradiće samopouzdanje što više toga bude radilo bez vašeg uplitanja.
4. Usavršava veštine i to uspešno
Da, znamo, vrlo je primamljivo i mnogo je lakše i brže da uradite nešto sami, posebno kad ste u žurbi. Neka deca će roditeljima dopustiti da oni obave neke redovne stvari, ali druga neće hteti pomoć. Ako radi na novoj veštini kao što je zakopčavanje dugmića, odlazak u WC ili slaganje kockica pravim redosledom, pokušajte da mu/joj ne pomažete barem na neko vreme. Ohrabrite ga: "Možeš ti to! Sjajno ti ide!" Dajte detetu prostora i vremena da uvežba novu veštinu tako što nećete preterivati i uskakati umesto njega. Detetovi prsti nisu tako spretni kao vaši i mališan ne zna sve što vi znate, ali učiće metodom pokušaja i greške. Želimo da naša deca razviju upornost i otpornost, a to mogu da počnu da rade već u prelasku iz bebe u dete.
5. Želi da pomogne
Kad dete počne ili poželi da pomaže u kući, sigurno ćete se na neki način iznenaditi, a ipak i na neki neobičan način rastužiti. To je ipak vaša beba! Ali, nemojte da ugušite detetovu motivaciju. Cilj bi trebalo da vam bude da podstaknete njegovu ljubaznost i spremnost za pomaganje. Već dvogodišnjaci i trogodišnjaci mogu da obavljaju jednostavne poslove poput pomaganja pospremanja namirnica i igračaka. Ali ako dete želi da uradi više i ako je sigurno da želi da pokuša, dopustite mu. Vaše ohrabrenje može mnogo da doprinese rastu i razvoju te nezavisnosti.
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
