KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU AUTIZMA I POREMEĆAJA AUTISTIČNOG SPEKTRA: Svako dete ima sasvim posebne simptome

 Zbog diferencijacije od jedne osobe do druge, upotreba reči spektar je izuzetno prikladna kada se detetu dijagnostikuje autizam, kako prenosi Circle Care Services. Poremećaj autističnog spektra (ASD) je daleko prikladniji zbog širokog spektra karakteristika koje svaki pojedinac sa autizmom pokazuje. Često se naziva autizmom niskog ili visokofunkcionalnog tokom razgovora između vaspitača i roditelja ili drugih koji blisko sarađuju sa učenicima koji imaju autizam. Ali, to je tako kratak i neadekvatan opis jer svako dete iz spektra autizma ima jedinstvenu prezentaciju koja ga stavlja na drugo mesto u spektru.

Sa tako širokim spektrom karakteristika u dijagnozi poremećaja autističnog spektra, mogli biste se zapitati koliko autističnih tipova postoji i kako su kategorisani.

Autizam je definisan u pet različitih tipova:

Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu

Redak neurološki poremećaj koji pogađa decu koja imaju normalan razvoj prve tri do četiri godine, a zatim dožive preokret u jezičkim, motoričkim i društvenim veštinama u roku od nekoliko meseci.

Klasični autizam

Neurološko oštećenje koje utiče na društvenu interakciju, komunikaciju i govor, ograničava maštu i ponekad uzrokuje ponavljajuće obrasce motoričkog ponašanja i rigidnu nefleksibilnost što čini bilo kakve promene u rutini ili okruženju veoma teškim za osobu sa autizmom.

Pervazivni razvojni poremećaj koji nije drugačije naznačen (PDD-NOS)

Dete kome je dijagnostikovan PDD ima zaostajanje u razvoju i obično pokazuje mnoge osobine autizma višeg funkcionisanja, ali ne ispunjava sve kriterijume za autizam. Mnoga deca kojima je dijagnostikovan PDD vremenom prerastu simptome.

Aspergerov sindrom (nivo 1)

U 2013. godini, Aspergerov sindrom je uklonjen iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika, 5. izdanje (DSM-5 je dijagnostički alat koji koriste lekari) i stavljen pod okrilje poremećaja iz autističnog spektra. To je učinilo mnoge „aspije“ nesrećnim jer su uživali u jedinstvenom položaju da budu stavljeni na dugačku listu briljantnih umova za koje se sumnjalo da imaju Aspergerov sindrom. Od Hansa Kristijana Andersena preko Volfganga Amadeusa Mocarta do Tima Bartona – lista je impresivna, kao i mnoga dostignuća onih sa Aspergerom.

Retov sindrom

Neurološki poremećaj sa teškim fizičkim oštećenjima koji se prvenstveno javljaju kod devojčica. Bilo je nekih izuzetaka i promena tokom vremena kako je istraživanje napredovalo. 2011. godine, Retov sindrom je uklonjen iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika, 5. izdanje (DSM-5 je dijagnostički alat koji koriste lekari) i više se ne smatra poremećajem autističnog spektra. Uklonjen je jer je otkriveno da se radi o genetskoj mutaciji koja može izgledati veoma slično autizmu za kratko vreme kada se dete razvija.

Kontroverza sa Retom i Aspergerom

I Ret i Aspergerovi su kontroverzni jer se smatraju poremećajima iz autističnog spektra, ali se određuju i samostalno. Ret je uklonjen jer se simptomi autizma pojavljuju samo u kratkom vremenskom periodu i skoro su isključivo za devojčice. Aspergerovi su uvučeni u spektar umesto da se izdvajaju kao sopstveni tip autizma – uglavnom zato što se smatralo da „aspiji“ treba da budu uključeni u aba usluge i da ispunjavaju uslove za osiguranje za dobijanje usluga – pa je bilo neophodno da ih se stavi pod isti kišobran, a ne samostalno. Dakle, DSM je prešao sa 5 tipova na 3 nivoa kako bi nastavio da uključuje Ret i Asperger kao poremećaje spektra.

Nivo 1 – (zahteva podršku)

Kao što je gore pomenuto, ovo bi bio nivo u koji bi se uklopila osoba sa visokofunkcionalnim autizmom ili Aspergerom. Nivo 1 bi zahtevao najmanju količinu podrške. Društveno, ovoj osobi bi moglo biti teško da započne razgovor bez tuđe podrške, da održi razgovor ili da ostane zainteresovana za ono što druga osoba govori i možda neće odgovoriti kako bi drugi očekivali. Promenama može biti teško upravljati u novim situacijama ili okruženjima. Upravljanje vremenom, organizacione veštine i planiranje su takođe oblasti sa kojima se neko u ovoj kategoriji može boriti. Takođe je uobičajeno da osoba sa visokofunkcionalnim autizmom ima krute ili nefleksibilne navike, rasporede ili obrasce ponašanja.

Nivo 2 – (zahteva značajnu podršku)

Ova osoba bi imala veće poteškoće u komunikaciji nego neko ko se smatra nivoom 1. Komunikacija sa ovom osobom može se svesti na kratke rečenice, ograničene teme, nekoherentan govor, čudne izraze lica, a ponekad i neprikladne odgovore i gestove. Ljudi sa autizmom nivoa 2 su vidljivije uznemireni u društvenim situacijama i mnogo teže prolaze kroz promene. Teško je nositi se sa svakodnevnim životom, a izgledi za samostalan život i rad bez podrške su malo verovatni. Međutim, neki se veoma dobro snalaze u prelaznim programima van srednje škole sa mentorima i žive u životu uz pomoć odraslih dok rade na pola radnog vremena.

Nivo 3 – (Zahteva veoma značajnu podršku)

Deca sa autizmom trećeg nivoa su izuzetno ograničeni u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji. Zbog svoje nesposobnosti da komuniciraju, nisu u stanju da komuniciraju sa drugim ljudima, uspostavljaju prijateljstva i pridružuju se vršnjacima u aktivnostima. Ovi ljudi su obično veoma fokusirani na sopstveno ponašanje koje se skoro uvek ponavlja – mahanje rukama, pljeskanje, mlataranje, ljuljanje, okretanje ili prevrtanje predmeta – do tačke u kojoj se ne mogu fokusirati ni na šta drugo. Ako neko pokuša da im skrene pažnju sa fokusa, to izaziva nevolju za njega. Ljudi sa autizmom 3. nivoa ne vole promene bilo da se radi o njihovoj rutini, hrani, aktivnostima ili ljudima kojima su izloženi. Svaka vrsta promene izaziva uznemirenost. Malo je verovatno da će osoba sa autizmom 3. nivoa ikada postati nezavisna, tečno komunicirati ili biti oslobođena ponašanja koja se ponavljaju u kojima se čini da uživa i na koje se tako pažljivo fokusira.

Blagi do teški oblici autizma

Kada čujete termine kao što su blagi autizam ili visokofunkcionalni autizam, to se obično smatra autizmom nivoa 1 koji zahteva određenu podršku u komunikaciji, društvenim veštinama i ponašanju. Kako nivoi napreduju, podrška koja je potrebna raste. Autizam 2. nivoa, na primer, može zahtevati više podrške u podučavanju pravilnih komunikacijskih veština i kako se ponašati u određenim društvenim okruženjima. Autizam 3. nivoa bi zahtevao značajnu količinu podrške i ta podrška bi se najverovatnije proširila tokom celog života ove osobe.

Upravo zbog toga se naziva poremećaj spektra. Po definiciji, reč spektar se koristi da klasifikuje nešto, ili sugeriše da se može klasifikovati, u smislu njegove pozicije na skali između dve ekstremne ili suprotne tačke. Dve krajnje suprotne tačke spektra autizma su blage i teške. Sve između te dve tačke dok prelazite od blage do teške je otvoreno za varijacije u karakteristikama ili deficitima koje možete videti kod svake osobe sa autizmom.

Da li se autizam javlja u porodici?

Naučili smo mnogo o autizmu otkako ga je 1940-ih prvi dijagnostikovao dr Kaner. Još uvek mnogo toga ne znamo, ali jedna stvar koja se čini istinitom u vezi sa autizmom je da on ima neku genetsku sklonost da se javlja u porodicama. Jednostavno rečeno, bez sumiranja čitavih studija, prosečan rizik da se sledeće dete rodi nakon što se jedno dete sa ASD rodi u porodici je 10% na osnovu grupnih proseka. Ovo je veoma labav broj, ali poenta je da je dobro utvrđeno da tendencija postoji. Nije neobično da terapeuti koji rade na terenu rade s porodicama koje imaju više od jednog brata i sestara kojima je dijagnostikovan ASD.

Razgovarajte o potrebama vašeg deteta danas

Kako se istraživanje autizma nastavlja, ponekad vidimo promene koje mogu izgledati malo zbunjujuće. Da li postoji pet autističnih tipova ili postoje tri vrste autizma? Jednostavno rečeno, tri nivoa autizma uključuju sve poremećaje koji su pomenuti u pet tipova. Stavljanjem Aspergerovog i Retovog sindroma pod okrilje poremećaja spektra, porodicama je lakše da dobiju preporuke za usluge primenjene analize ponašanja (ABA). Ako ovi poremećaji nisu kategorisani sa poremećajima iz autističnog spektra, velike su šanse da su ova deca možda upućena drugom tipu lekara (ili nijednom lekaru) umesto da primaju ABA usluge.

Dakle, da sumiramo sve ovo – u osnovi postoje tri nivoa autizma, ali koliko specifičnih tipova autizma i varijanti karakteristika se razlikuju od jednog deteta do drugog od jedne do druge strane spektra. Odgovor na ovo pitanje mogao bi da se promeni kako se istraživanje nastavlja i mi nastavljamo da učimo više o našim najmilijima u spektru!

Ako mislite da bi vaše dete moglo pasti u jednu od ovih dijagnoza, onda je najbolje da se obratite svom pedijatru ili pronađete lekara koji vam može dati odgovarajuću dijagnozu.

(Yumama/J.D.)

BONUS VIDEO